Језик - World

Језик је систем гестикулације, граматике, знакова, гласова, симбола, или речи, који се користи за приказ и размену концепата (тј., за комуникацију), идеја, значења и мисли. Може се замислити као „семантички код“. Проучавање језика као кода се зове лингвистика, што је наука коју је као академску дисциплину у том облику увео Фердинанд де Сосир. Они који говоре или на друге начине користе језик сматрани су делом те језичке теоријско-лингвистичке заједнице. Питања о филозофији језика, као што је да ли речи могу да представљају искуства, су расправљана бар од времена Горгија и Платона у античкој Грчкој. Мислиоци као што је Русо су тврдили да је језик потекао од емоција, док су други као што је Кант сматрали да је потиче од рационалне и логичке мисли. Филозови 20. века као што је Витгенштајн тврде да је филозофија заправо проучавање језика. У главне фигуре у лингвистици се убрајају Фердинанд де Сосир и Ноам Чомски.

Процењује се у свету постоји између 5.000 и 7.000 људских језика. Међутим, свака прецизна процена зависи од делимично арбитрарних разлика између језика и дијалеката. Природни језици су говорни или знаковни. Језици могу да буду кодирани у секундарне медије користећи слушне, визуелне или тактилне стимулусе – на пример, путем звиждања, знакова, или брајевих ознака. То је зато што је људски језик независтан од модалитета. У зависности од филозофских перспектива у погледу дефиниције језика и значења, када се користи као општи концепт, „језик” се може односити на спознајну способност учења и употребе система комплексне комуникације, или на описивање сета правила која сачињавају те системе, или сет исказа који се могу произвести из тих правила. Сви језици се ослањају на процес семиозе за повезивање знакова са одређеним значењима. Орални, знаковни и тактилни језици садрже фонолошки систем који одређује начин на чији се симболи користе за формирање секвенци познатих као морфеме, и синтаксног система који одређује како се речи и морфеме комбинују да би се формирале фразе и изјаве.

Људски језик има својства продуктивности и замењивања, и у потпуности се ослања на друштвену конвенцију и учење. Његова комплексна структура даје много шири спектар израза од било ког познатог система животињске комуникације. Сматра се да је језик настао кад су рани хоминини почели да постепено мењају њихове приматне системе комуникације, стичући способност да формирају теорију других умова и заједничку интенционалност. Понекад се сматра да се овај развој поклапа са повећањем обима мозга, а многи лингвисти виде структуре језика као да су еволуирале да служе специфичним комуникативним и друштвеним функцијама. Језик се обрађује на мноштву различитих локација у људском мозгу, али посебно у Броковим и Верниковим областима. Људи стичу језичку способност путем друштвених интерација у раном детињству, а деца углавном течно говоре након око три године живота. Употреба језика је дубоко укорењена у људској култури. Стога, поред строго комуникативне употребе, језик има и многе друштвене и културне употребе, као што је означавање групног идентитета, друштвена стратификација, као и социјална нега и забава.

Енглеска реч -{language}- је утиматно изведена из праиндоевропски речи са значењем „говор, језик”, преко латинске речи -{lingua}-, „језик”, и старофранцуске речи -{language}-. Ова реч се понекад користи у смислу кода, шифри, и других врста вештачки конструисаних комуникационих система као што су формално дефинисани компјутерски језици који се користе за програмирање рачунара. За разлику од конвенционалних људских језика, формални језик у овом смислу је систем знакова за кодирање и декодирање информације. Овај чланак се превасходно односи на особине природних људских језика, као што се проучава у лингвистичкој дисциплини.

Као предмет лингвистичке студије, „језик” има два примарна значења: апстрактни концепт и специфични језички систем, нпр. „француски”. Швајцарски лингвиста Фердинанд де Сосир, који је дефинисао модерну дисциплину лингвистике, први је експлицитно формулисао разлику користећи француску реч -{langage}- за језик као концепт, -{langue}- као посебан пример језичног система, и -{parole}- за конретну употребу горовара у датом језику.

Током доба просветитељства и његових дебата о људском пореклу, постало је помодно да се спекулише о пореклу језика. Мислиоци као што су Русо и Хердер тврдили су да је језик проистекао из инстиктивног израза емоција, и да је изворно био ближи музици и поезији него логичком изразу рационалне мисли. Рационалистички филозофи као што су Кант и Декарт држали су супротан став. Око преокрета 20. века, мислиоци су почели да разматрају улогу језика у обликовању људских искустава у свету – питајући да ли језик једноставно одражава објективну структуру света, или он ствара концепте које он заправо намеће људском искуству објективног света. То је довело до питања да ли су филозофски проблеми заиста напосве лингвистички проблеми. Повратак мишљења да језик игра значајну улогу у креирању и циркулацији концепата, те да је проучавање филозофије у суштини проучавање језика, повезано је са оним што се називало лингвистичким заокретом, и филозофима као што је Витгенштајн, у филозофији 20. века. Ове дебате о језику у контексту са значењем и референцом, спознајом и свешћу, и даље су активне.

ISO	Језик
bm	Bambara jezik (Bambara language)
ms	Malajski jezik (Malay language)
no	Norveški jezik (Norwegian language)
ti	Tigrinjski jezik (Tigrinya language)
dz	Џонгка (Dzongkha language)
ab	Абхаски језик (Abkhazian language)
av	Аварски језик (Avar language)
az	Азерски језик (Azerbaijani language)
sq	Албански језик (Albanian language)
am	Амхарски језик (Amharic language)
as	Асамски језик (Assamese language)
ay	Ајмара (Aymara language)
af	Африканс (Afrikaans language)
an	Арагонски језик (Aragonese language)
ar	Арапски језик (Arabic language)
de	Немачки језик (German language)
ne	Непалски језик (Nepali language)
rm	Романш (Romansh language)
ro	Румунски језик (Romanian language)
ru	Руски језик (Russian language)
sa	Санскрт (Sanskrit)
sc	Сардински језик (Sardinian language)
sw	Свахили (Swahili language)
se	Севернолапонски језик (Northern Sami)
sd	Синди (Sindhi language)
sk	Словачки језик (Slovak language)
sl	Словеначки језик (Slovene language)
so	Сомалски језик (Somali language)
st	Сото (Sotho language)
bo	Стандардни тибетански језик (Standard Tibetan)
sr	Српски језик (Serbian language)
tl	Тагалог (Tagalog language)
ta	Тамилски језик (Tamil language)
tg	Таџички језик (Tajik language)
th	Тајски језик (Thai language)
tt	Татарски језик (Tatar language)
ty	Тахићански језик (Tahitian language)
te	Телугу (Telugu language)
tk	Туркменски језик (Turkmen language)
tr	Турски језик (Turkish language)
uz	Узбечки језик (Uzbek language)
uk	Украјински језик (Ukrainian language)
ug	Ујгурски језик (Uighur language)
ur	Урду (Urdu)
fo	Ферјарски језик (Faroese language)
fi	Фински језик (Finnish language)
fr	Француски језик (French language)
ha	Хауса (Hausa language)
he	Хебрејски језик (Hebrew language)
hi	Хинди (Hindi)
ho	Хири моту (Hiri Motu language)
nl	Холандски језик (Dutch language)
hr	Хрватски језик (Croatian language)
cu	Црквенословенски језик (Church Slavonic language)
ch	Чаморо (Chamorro language)
ny	Чева (Chichewa language)
cs	Чешки језик (Czech language)
ce	Чеченски језик (Chechen language)
cv	Чувашки језик (Chuvash language)
sv	Шведски језик (Swedish language)
gd	Шкотски гелски језик (Gaelic language)
sn	Шона (Shona language)
mk	Македонски језик (Macedonian language)
ml	Малајалам (Malayalam language)
mg	Малгашки језик (Malagasy language)
mt	Малтешки језик (Maltese language)
gv	Манкс (Manx language)
hu	Мађарски језик (Hungarian language)
mr	Маратхи језик (Marathi language)
mn	Монголски језик (Mongolian language)
kk	Казашки језик (Kazakh language)
kn	Канада (Kannada language)
ks	Кашмири (Kashmiri language)
ca	Каталонски језик (Catalan language)
qu	Кечуа (Quechua language)
zh	Кинески језик (Chinese language)
ky	Киргиски језик (Kirghiz language)
km	Кмерски језик (Central Khmer language)
xh	Коса (Xhosa language)
ko	Корејски језик (Korean language)
co	Корзички језик (Corsican language)
kw	Корнишки језик (Cornish language)
ku	Курдски језици (Kurdish language)
pi	Пали (Pali language)
pa	Панџаби (Panjabi language)
ps	Паштунски језик (Pashto language)
fa	Персијски језик (Persian language)
pt	Португалски језик (Portuguese language)
pl	Пољски језик (Polish language)
or	Одија језик (Oriya language)
oc	Окситански језик (Occitan language)
os	Осетински језик (Ossetian language)
jv	Јавански језик (Javanese language)
ja	Јапански језик (Japanese language)
hy	Јерменски језик (Armenian language)
yi	Јидиш (Yiddish language)
yo	Јоруба језик (Yoruba language)
id	Индонежански језик (Indonesian language)
ia	Интерлингва (Interlingua)
is	Исландски језик (Icelandic language)
it	Италијански језик (Italian language)
ga	Ирски језик (Irish language)
zu	Зулу (Zulu language)
eu	Баскијски језик (Basque language)
ba	Башкирски језик (Bashkir language)
be	Белоруски језик (Belarusian language)
bn	Бенгалски језик (Bengali language)
bi	Бислама (Bislama language)
bs	Бошњачки језик (Bosnian language)
bg	Бугарски језик (Bulgarian language)
br	Бретонски језик (Breton language)
wa	Валонски језик (Walloon language)
cy	Велшки језик (Welsh language)
ve	Венда (Venda language)
vi	Вијетнамски језик (Vietnamese language)
gl	Галицијски језик (Galician language)
gn	Гварани (Guarani language)
gu	Гуџарати (Gujarati language)
kl	Гренландски језик (Greenlandic language)
ka	Грузински језик (Georgian language)
el	Грчки језик (Greek language)
da	Дански језик (Danish language)
eo	Есперанто (Esperanto)
et	Естонски језик (Estonian language)
lo	Лаоски језик (Lao language)
la	Латински језик (Latin)
lv	Летонски језик (Latvian language)
ln	Лингала (Lingala language)
lt	Литвански језик (Lithuanian language)
lg	Луганда језик (Ganda language)
lb	Луксембуршки језик (Luxembourgish language)