Волапик (језик)
Волапик (-{Volapük}-) је плански језик предложен 1879. године за међународни други језик.
Године 1879. немачки калуђер, Јохан Мартин Шлејер (-{Johann Martin Schleyer}-) објавио је пројекат новог језика за употребу у целом свету, како рече: по савету Бога. Идеја је постала популарна, и нови језик волапик стиче више од стотинак хиљада присталица у Европи и Америци. Већ 1889. постојало је 316 уџбеника на 25 језика, 283 клубова, и 25 новина и часописа на том језику.
Насупрот том раном успеху, после десетак година покрет се распада због борбе за превласт у покрету, као и због разних реформских покушаја. Већина присталица идеје о Међународном језику прелази у табор оснивача есперантског покрета (почев од 1887), и данас само неколико десетина претежно старих активиста познаје или говори овај језик. Године 1931 Ари де Жон (Arie de Jong) извршио је реформу волапика, коју прихватају скоро сви оновремени волапикисти.
Најзначајније колекције грађе о волапику, данас се налазе у Музеју есперанта у Бечу, la American Philosophical Society (Америчком филозофском друштву) Филаделфија, Пенсилванија,, и Centre de documentation et d'étude sur la langue internationale у Шо де Фонд, Швајцарска.
Године 1879. немачки калуђер, Јохан Мартин Шлејер (-{Johann Martin Schleyer}-) објавио је пројекат новог језика за употребу у целом свету, како рече: по савету Бога. Идеја је постала популарна, и нови језик волапик стиче више од стотинак хиљада присталица у Европи и Америци. Већ 1889. постојало је 316 уџбеника на 25 језика, 283 клубова, и 25 новина и часописа на том језику.
Насупрот том раном успеху, после десетак година покрет се распада због борбе за превласт у покрету, као и због разних реформских покушаја. Већина присталица идеје о Међународном језику прелази у табор оснивача есперантског покрета (почев од 1887), и данас само неколико десетина претежно старих активиста познаје или говори овај језик. Године 1931 Ари де Жон (Arie de Jong) извршио је реформу волапика, коју прихватају скоро сви оновремени волапикисти.
Најзначајније колекције грађе о волапику, данас се налазе у Музеју есперанта у Бечу, la American Philosophical Society (Америчком филозофском друштву) Филаделфија, Пенсилванија,, и Centre de documentation et d'étude sur la langue internationale у Шо де Фонд, Швајцарска.