Корзички језик
Корзички језик је итало-далматински романски језик који се користи на острву Корзика (Француска) и на северу Сардиније (Италија). Корзички је дуго времена био колоквијални говор поред италијанског и званични језик на Корзици до 1859. након чега је италијански заменио француски језик, када је Француска преузела власт на Корзици од Ђенове 1768. Наредна два века, коришћење француског достигло је ту меру да су након Другог светског рата сви острвљани говорили француски. Процењено је да је до 1990. око 50% острвљана поседовало неко знање корзичког, док га је свега 10% користило као први језик.
Године 40. језик домородачког становништва није био ни романски, ни италски. Према римским извештајима, на острву је коришћен језик који је био непознат Римљанима. Јак римски утицај на острву, које је било римска колонија, трајао је до 469, када су Вандали заузели острво.
Корзички језик је био под утицајем језика разних сила које су управљале острвом: Тоскана (828–1077), Пиза (1077–1282) и Ђенова (1282–1768), након чега је Француска преузела власт над Корзиком и прогласила француски језик за једини званични. Корзиканско дијалекатско подручје је јако шаролике.
Године 40. језик домородачког становништва није био ни романски, ни италски. Према римским извештајима, на острву је коришћен језик који је био непознат Римљанима. Јак римски утицај на острву, које је било римска колонија, трајао је до 469, када су Вандали заузели острво.
Корзички језик је био под утицајем језика разних сила које су управљале острвом: Тоскана (828–1077), Пиза (1077–1282) и Ђенова (1282–1768), након чега је Француска преузела власт над Корзиком и прогласила француски језик за једини званични. Корзиканско дијалекатско подручје је јако шаролике.
