Географска карта - Витина (Komuna e Vitisë)

Витина ( или -{Vitia}-) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији. Налази се у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 4924 становника.

Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске Црне Горе.

Први писани помен Витине је из 1258. године, када је бугарски цар Константин Тих Асен даровао ово село од 1867 душа манастиру Св. Ђорђа код Скопља. У турском попису из 1455. године стоји да село има 105 српских кућа и хришћанског попа. Име би могло да се повеже са дрветом врбом, чији се гранчице зову "витине".

Прва школа у Витини почела је рад 1851. године, и то је била најстарија школа у Гњиланској кази. У Витини је 1890. године са царском дозволом отворена српска основна школа. Ту је редовна сваке године прослављана школска слава Св. Сава. Године 1900. служио је на Савиндан, поп Тодор Васић у цркви и школи, кумовао је Сава Тајић црквено-школски епитроп, а светосавску беседу је изговорио учитељ Стојан Дајић. Једно време иметак црквени износио је само њива од седам дана орања и пет гроша. Такође још и два парчета њиве од дана орања, које су дали цркви Трајко Дајић и Цветко Денкић. Онда је народ изабрао старца Саву Тајића за епитропа, који је то био успешно 14 година, бринући о црквеном добру без икакве накнаде. А 1900. године видео се велики напредак црквеног имања. Он износи тада: оранице од 35 дана орања, три обора са кућама, од којих у две седе чивчије који те њиве обрађују а у трећем је подигнута зграда са пет одељења, који као бакалница доноси годишње по 600 гроша прихода. Све је то способни старац Сава стекао. Он је и оправљао цркву и иконе, такође школу за које је утрошено 25 турских лира. Под његовом управом су и црквени магазин и каса увек били пуни.

Септембра 1927. године је Витина проглашена варошицом, касније постаје општински центар. Међутим неколико година касније, 1934. Краљ је "по жељи грађана", варошицу прогласио опет за село.

У граду постоји црква брвнара из 1785. године и камена црква из 1865. године.