Баранда (Baranda)
Баранда је насеље у општини Опово, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1544 становника.
По војним плановима из 1768. године планирано је стварање једног насеља између Опова и Сакула - Баранде. Садашња Баранда насељена је 1775-1778. године. Име је добила по Кикиндском насељу Баранда. Већина досељеника потицала је из Кикинде и Сен-Ђурђа, због чега је један део села и назван Шенђурцима. Неки су дошли из Меленаца и других насеља Горње илирске границе, која је управо тада расформирана. Чим је насељена, Баранда је укључена у оповачку чету XII немачко-банатске регименте у којој је остала све до њеног укидања, док је црквено-верским пословима припадала панчевачком протопијату Темишварске епархије. Осим земљорадњом, Баранђани су се бавили и другим привредним делатностима, у првом реду домаћом радиношћу, ловом и риболовом, као и сточарством које је најрентабилније. Број становника у Баранди средином 19. века је опадао. Тако је 1847. године било 2330 православаца, а две деценије потом 1867. године 2133 житеља.
Добровољно ватрогасно друштво у месту је званично регистровано 1893. године.
Године 1905. Баранда је велика општина у Ковачичком срезу (Анталфалва). Ту живи 1972 становника у 415 домова, Срби доминирају по свему. Има их 1935 православних душа са 409 кућа. Од јавних здања ту су српска православна црква и две комуналне школе. У Баранди ради само пошта, брзојав је у суседном Опову.
По војним плановима из 1768. године планирано је стварање једног насеља између Опова и Сакула - Баранде. Садашња Баранда насељена је 1775-1778. године. Име је добила по Кикиндском насељу Баранда. Већина досељеника потицала је из Кикинде и Сен-Ђурђа, због чега је један део села и назван Шенђурцима. Неки су дошли из Меленаца и других насеља Горње илирске границе, која је управо тада расформирана. Чим је насељена, Баранда је укључена у оповачку чету XII немачко-банатске регименте у којој је остала све до њеног укидања, док је црквено-верским пословима припадала панчевачком протопијату Темишварске епархије. Осим земљорадњом, Баранђани су се бавили и другим привредним делатностима, у првом реду домаћом радиношћу, ловом и риболовом, као и сточарством које је најрентабилније. Број становника у Баранди средином 19. века је опадао. Тако је 1847. године било 2330 православаца, а две деценије потом 1867. године 2133 житеља.
Добровољно ватрогасно друштво у месту је званично регистровано 1893. године.
Године 1905. Баранда је велика општина у Ковачичком срезу (Анталфалва). Ту живи 1972 становника у 415 домова, Срби доминирају по свему. Има их 1935 православних душа са 409 кућа. Од јавних здања ту су српска православна црква и две комуналне школе. У Баранди ради само пошта, брзојав је у суседном Опову.
Географска карта - Баранда (Baranda)
Географска карта
Земља (геополитика) - Србија
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
RSD | Српски динар (Serbian dinar) | дин or din. | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |