Географска карта - Сомалија (Somalia)

Застава Сомалије

Сомалија (сомал. -{Soomaaliya}-; ), или званично Савезна Република Сомалија (сомал. -{Jamhuuriyadda Federaalka Soomaaliya}-; ), држава је на истоку Африке, у региону познатом као Рог Африке. Граничи се са Џибутијем, Етиопијом и Кенијом.

Сомалија је насељена још од Палеолита. Најстарији пећински цртежи постоје јос од 9000 година п. н. е. и пронађени су у северном делу земље. Најпознатији је Ла Гаал културни комплекс у коме се налазе неки од најстаријих пећинских цртежа у Африци.

Током каменог доба на овом подручју су се развиле Дојанска и Харгезијска култура. Најстарији докази о погребним обичајима у Сомалији стари су око 6000 хиљада година. На археолошким налазиштима код Јалелеа у северној Сомалији 1909. године пронађена је „најважнија карика о универзалности у палеолитском добу између Истока и Запада“.

Древне пирамидалне структуре, гробнице, рушевине и камени зидови се могу наћи у Сомалији су доказ постојања старе цивилизације која је некада цветала на Сомалском полуострву. Резултати археолошких ископавања и истраживања у том подручју показују да је та цивилизација познавала писмо, али оно је за сада недешифровано. Такође се сматра да су трговали са Старим Египтом и Микеном од другог миленијума п. н. е. Ови докази потврђују тврдњу да се на територији Сомалије некад давно налазила древна држава Пунт. Они су трговали тамјаном, ебоновином, стоком али и златом, слоновачом и животињским кожама. Древни Сомалци су припитомили камилу између 3. и 2. миленијума п. н. е. одакле се проширила на Стари Египат и Северну Африку. У класичном периоду, градови државе : Мосилон, Опоне, Малао, Мундус и Табе развили су уносну трговачку мрежу која је спајала : Феникију, Египат, Грчку, Партију, Краљевство од Сабе, Набатеју и Римско царство.

Индијски трговци су вековима доносили велике количине цимета са Шри Ланке и Индонезије у Сомалију и Арабију. Наводно је ово била најстроже чувана тајна арапских и сомалских трговаца у њиховој трговини са Римским царством и Грчком. Римљани су мислили да се цимет узгаја на Сомалском полуострву, али у ствари индијски трговци су га допремали бродовима. Трговци су (према договору између Арабљана и Сомалијаца) продавали по много већим ценама него што су га куповали, што је учинило трговину циметом веома профитабилном, посебно за сомалске трговце који су га поседовали у великим количинама.

Ислам се у овим крајевима проширио са Арапског полуострва убрзо након Хиџре. Крајем 9. века Ал-Јакуби је написао да муслимани живе на северној обали Сомалије. Такође је напоменуо да султанат Адал има главни град, сугеришући да његово седиште у граду Зејли датира још из 9. или 10. века. Током наредних векова седиште султаната је премештано више пута због напада непријатељских држава.

Независност Сомалиленда од Уједињеног Краљевства је проглашена 26. јуна, 1960, а 1. јула, 1960. се одиграло уједињење британског и бившег италијанско-сомалског протектората. Аден Абдулах Осман Даар (-{Aden Abdullah Osman Daar}-) је постављен за председника а Абдирашид Али Шермарке (-{Abdirashid Ali Shermarke}-) за премијера. Касније, током 1967, Мохамед Ибрахим Егал (-{Mohammed Ibrahim Egal}-) је постао премијер у влади Адена Абдулахија Османа (-{Aden Abdullahi Osman}-) (са надимком Аден Аде (-{Aden Adde}-)). Егал је касније изабран за председника самопрокламованог Сомалиленда. Умро је у болници у Преторији, 3. маја, 2002.

Крајем 1969, војна влада је преузела власт након убиства Шермаркеа, који је био изабран, и служио је као председник, од 1967. до 1969. Мохамед Сијад Баре (-{Mohamed Siad Barre}-), генерал у оружаним снагама, који је био савезник и помагао је у заштити владе Адена Абдулахија Османа, је постао председник 1969. након пуча. Револуционарни војни лидери, које је предводио Баре, су организовали велике јавне радне програме. Они су такође успешно спровели кампању описмењавања у урбаним и руралним крајевима, чиме је у великој мери повећана стопа писмености - са само 5% на 55% до средине 1980-их.

десно Грађански рат, са прекидима, траје у Сомалији од 1977. 1991, бунтовничке снаге, које је предводио Мохамед Фарах Аидид (-{Mohammed Farah Aidid}-), вођа Уједињеног сомалског конгреса (УСЦ), су изгнале Бареову владу. Исте године, северни део земље је прогласио независност као Сомалиленд; мада је де факто независан и релативно стабилан у односу на бурни југ, Сомалиленд не признаје ниједна страна влада.

десно]] Са почетком у 1993, двогодишњи напори Уједињених нација (првенствено на југу) су смањили глад у земљи. Уједињене нације су се повукле 3. марта 1995, у операцији Уједињени штит, претрпевши значајне губитке.