Географска карта - Сиртсеј (Surtsey)

Сиртсеј (односно „Суртрово острво“) је вулканско острво у северном делу Атлантског океана, на око 32 км јужно од обала Исландa чија је уједно и најјужнија тачка. Настало је као последица снажне подморске вулканске ерупције која је започела 10. новембра 1963. на дубини од 130 метара. Већ 14. новембра 1963. контуре острва појавиле су се на површини океана. Ерупције су трајале све до 5. јуна 1967. и тада је новонастало острво имало димензије од 2,7 км². Под утицајем интензивне еолске ерозије и абразије његове димензије су се смањивале, тако да је 2002. површина острва износила свега 1,4 км².

Острво је названо према митолошком Суртру (или Сурту), божанству ватре из нордијске митологије. Како је такав релативно брз процес „рађања острва“ веома ретка појава, у време ерупција Сиртсеј је био место истраживачких радова вулканолога из целог света. Већ након 1967. на острву су почеле да се појављују и први биљни и животињски екосистеми. Биолози су утврдили да је прво семе биљака на острво доспело путем ветра, а прве животне форме које су се појавиле на острву (у време док су још увек трајале ерупције) биле су маховине, бактерије и гљиве. Већ 1965. појавиле су се и прве сложеније биљне формације којих је до 1975. већ било око 10 врста. До 2004. на острву је регистровано око 60 сложенијих биљних заједница, око 75 врста маховина, 71 врста лишаја и 24 врсте гљива. Фауну чини 335 врста кичмењака и 89 врста птица од којих се 57 врста размножава и на другим локалитетима широм Исланда.

Сиртсеј се у научној литератури често назива и „најмлађим острвом на свету“. Од 2008. налази се на листи Унесковој листи Светске баштине у Европи. Да би се новоформирани екосистем сачувао у изворном стању, посете острву су строго ограничене искључиво на научне експедиције.

Сиртсеј шестаестог дана ерупције 1963.