Сантијаго де Чиле (Santiago)
 |
 |
Град је административни, привредни, културни и финансијски центар Републике у којем се налазе готово све владин институције, осим Националног конгреса Чилеа. Сантијаго је седиште Економске комисије ОУН за Латинску Америку и Карибе.
Иако се обично посматра као један велики град, Сантијаго није једна административна јединица, већ напротив, он је део територије од 37 општина, од којих 26 припадају градском подручју а 11 приградском. Већина општина налазе се у истоименој покрајини, док се неколико њих налази у провинцијама Чачабуко, Кордиљера, Маипо и Талаганте.
Сантијаго се отприлике простире између 33°26′16″S 70°39′01″W на просечној видини од 567 m.. Према подацима из 2002, конурбација се простирала на 641,4 km² на којој је живело 5.428.590 житеља, што је скоро 36% укупног становништва државе. Према подацима из исте године, Сантијаго је седми најнасељенији град Јужне Америке, а према неким статистикама, један је од 50 најмногољуднијих градских области на свету.
Сантијаго де Чиле сматра се другим најбољим градом за пословање у Латинској Америци. Почетком 2012. године, био је на трећем месту по конкурентности у односу на остале градове континента. Штавише, сматра се глобалним градом „класе алфа“, а са бруто друштвеним производом од 91.000 милиона америчких долара, колико је имао 2005. налази се на 53. месту у свету. Процењује се да ће он 2020. године износити 160.000 милиона.
Сантијаго је трећи по величини јужноамерички град, након Монтевидеа и Буенос Ајреса, а пети по квалитету живота на континенту, а ниска стопа криминала сврстала је чилеанску престоницу на друго место најбезбеднијих градова Јужне Америке.
Основан је 12. фебруара 1541. године. Лежи на реци Мапочо у подножју Анда на висини од 500 до 700 m.
Привредно је средиште Чилеа које учествује са 50% у целокупној индустријској производњи земље. Уз прехрамбену, металну, електротехничку, хемијску и дрвну индустрију и текстилну с конфекцијом, развијена је прерада коже, производња папира, стакла, грађевинског материјала.
Сантијаго има два универзитета, војне академије, научне, уметничке и културне установе које му дају улогу прворазредног културног центра. Старо градско језгро у колонијалном стилу уништено је у честим земљотресима (посебно 1647. и 1730) а заменили су га облакодери, репрезентативни трговачки, стамбени и други објекти.
Сантијаго је туристичко средиште и важан саобраћајни центар. Међународни аеродром годишње прими 6,5 милиона путника.
