Нигер (Republic of Niger)
 |
 |
| Застава Нигера | |
Нигер је земља у развоју, која се конзистентно рангира при дну Индекса хуманог развоја (-{HDI}-) Уједињених нација; он је био рангиран 187. од 188 земаља за 2015. и 189. од 189 земаља у извештају из 2018. године. Већи део непустињских порција земље је подложан периодичним сушама и дезертификацији. Економија је концентрисана око самоодрживе пољопривреде, са нешто мало извозне пољопривреде у плоднијем јужном делу, и извозом сировина, а посебно уранијумске руде. Нигер се суочава са озбиљним развојним изазовима због своје позиције без излаза на море, пустињског терена, неефикасне пољопривреде, високе стопе наталитета у одсуству контроле рађања, и консеквентне пренасељености, ниског образовног нивоа и сиромаштва његовог становништва, недостатка инфраструктуре, лоше здравствене заштите и деградације животне средине.
масива Термит ]]
Бројни археолошки налази и цртежи на камену указују на присуство човека на подручју Нигера из праисторијских времена. У суседној држави Чад пронађени су остаци прачовека лат. -{Australopithecus bahrelghazali}- стари 2 до 3,5 милиона година. Значајан број доказа указује да су пре 60000 година људи насељавали подручје Нигера које је данас пустиња Сахара, а које је у то време било плодна равница. Најмање 7000 година п. н. е.. људи су у том подручју градили насеља, узгајали овце и козе. Након што је Сахара пресушила око 2000 година п. н. е., подручје Нигера је постало данашња пустиња, а већина становника и трговачких рута задржала се уз планине Аир на северу, на западу уз обале језера Чад и оазе у подручју Каоуара, те на југу и југозападу уз границу са Нигеријом. Већ од 5. века п. н. е.. трговачке руте које су повезивале Картагу и древни Египат са ондашњима државама Сахела пролазиле су кроз подручје данашњег Нигера, што се наставило у време Римског царства. Сматра се да су већину трговине обављали посредници који су обитавали на подручју те су знали сигурне путеве кроз пустињу. У 11. веку готове сви становници су примили ислам. Делови подручја данашње државе Нигера су кроз средњи век били под контролом различитих држава, тако је делом владало Сонгајско царство, Малијско царство, на њему су биле бројне државе народа Хауса. Конфедерација племена Туарега су се кроз данашњи Нигер ширила према југу, те се сукобљавала са Фуланским царством које је под контролом држало подручје Нигера до краја 18. века.
Европљани су дошли у контакт са овим подручјем у 19. веку, а Француска је започела колонизацију на прелазу у 20. век. Нигер је укључен у састав Француске западне Африке и доживео је, слично другим француским колонијама у Африци, нагли раст броја становника и комерцијализацију пољопривреде. Крајем 1950-их је добио широку самоуправу, а 1960. и независност.
Први председник Нигера Амани Диори је збачен у војном удару 1974. који је предводио пуковник Сејни Кунше, председник до 1987. године. Први слободни избори су одржани 1993, али је већ 1996. избио нови државни удар. Новим изборима 1999. Нигер се вратио цивилној власти.
Од седамдесетих година земља се суочава са учесталошћу суша што доводи до пада пољопривредне производње и појаве глади, а током раних деведесетих потресла ју је и побуна Туарега, номадских становника Сахаре.
Дана 19. фебруара 2010. године војска Нигера извршила је државни удар и збацила актуелног председника. Нови демократски избори били су одржани 2011. године.
