Географска карта - Мохенџо-даро (Moen jo Daro)

Мохенџо-даро је био центар цивилизације долине Инда од 2.600. п. н. е. до 1700. п. н. е.

Мохенџо-даро је био град цивилизације долине Инда. Налази се на 20 km од Ларкане и 80 km од Сукура у Синду, Пакистан. Моненџо-даро је на УНЕСКОвој листи светске баштине.

Саграђен је око 2.600. п. н. е. Град је напуштен око 1700. п. н. е., вероватно због промене смера реке. Открио га је Џон Хуберт Маршал 1920-их. Језик цивилизације долине Инда још није дешифрован, тако да се право име града не зна. Мохенџо-даро на синдском значи „град мртвих“.

Мохенџо-даро је град, који је плански грађен, са мрежом улица. Град је грађен помоћу цигала од печеног блата, цигала осушених на сунцу и од спаљеног дрвета. Град је имао напредан канализациони систем и мноштво грађевина са до два спрата и великим базенима. Базени су били добро изграђени и имали су слој природног катрана, који би задржавао воду. Пошто је Мохенџо-даро био пољопривредни град имао је велику централну пијацу. Имао је и грађевину са подземним загревањем, могуће за загревање воде за купање.

Град је разаран и обнављан најмање седам пута. Сваки пут би се нови град градио поврх старога. Претпоставља се да су поплаве Инда биле разлог тим разарањима. Град је подељен у два дела: цитаделу и доњи град. Већи део доњег града још није откопан, а за цитаделу се зна да је имала јавна купатила, да је представљала велико подручје у коме је могло становати око 5.000 људи и да је имала две велике дворане.

Боље је очуван него Харапа, која је припадала истој цивилизацији долине Инда. Мохенџо-даро је након ископавања у лошем стању, што се тиче одржавања. УНЕСКО се труди да се Мохенџо-даро очува па га је уврстио на листу светске баштине. Очување Мохенџо-дароа је био један од кључних разлога стварања листе светске баштине.

Мохењо-даро је изграђен у 26. веку пре нове ере. Био је то један од највећих градова древне цивилизације долине Инда, познате и као Харапска цивилизација, која се развила око 3.000 година пре нове ере из праисторијске културе Инда. На свом врхунцу, Индска цивилизација је обухватала већи део данашњег Пакистана и северне Индије, протежући се на запад до иранске границе, јужно до Гуџарата у Индији и северно до предстраже у Бактрији, са главним урбаним центрима у Харапи, Мохенџо-дару, Лоталу, Калибанганз, Долавири и Рахигари. Мохенџо-даро је био најнапреднији град свог времена, са изузетно софистицираним грађевинским инжењерингом и урбанистичким планирањем. Када је цивилизација Инда доживела у нагли пад око 1900. п. н. е., Мохенџо-даро је напуштен.