Географска карта - Истанбул (İstanbul)

Истанбул, кроз историју познат као Византион, Константинопољ и Цариград, најнасељенији је град у Турској Републици и привредно, културно и историјско средиште земље. Истанбул је трансконтинентални град у Евроазији, смјештен на Босфорском мореузу (који раздваја Европу и Азију) између Мраморног и Црног мора. Привредно и историјско средиште лежи у европском дијелу, док на азијској страни живи око трећине становништва града. Град је управно средиште Метрополитанске општине Истанбул (која се подудара са Истанбулским вилајетом), која има више од 15 милиона становника. Истанбул је један од најнасељенијих градова на свијету, седми највећи град на свијету и највећи град у Европи. Истанбул се сматра мостом између Истока и Запада.

Основан као Византион на рту Сарајбурну око 660. године прије н. е, град је по величини и утицају постао један од најважнијих у историји. Након што је поново основан као Константинопољ 330. године н. е, град је био царска пријестоница за скоро 16 држава, међу којима су Римско/Ромејско (330—1204. и 1261—1453), Латинско (1204—1261) и Османско (1453—1922) царство. Град је био полазна тачка ширења хришћанства током Римског и Ромејског царства, прије османског освајања 1453. године, када је претворен у исламску тврђаву и средиште Османског калифата.

Међу важним карактеристикама Истанбула су стратешки положај на Путу свиле, жељезничка мрежа ка Европи и Блиском истоку, као и једина поморска веза између Црног и Средоземног мора која је створила космополитско друштво, иако је то мање од оснивања Турске Републике 1923. године. Иако је Истанбул у међуратном периоду изгубио трку за нову турску пријестоницу од Анкаре, град се од тада поново уздигао у геополитичким и културним питањима. Становништво града је од педесетих година 20. вијека порасло за десет пута, због прилива досељеника из цијеле Анадолије, због чега су се границе града прошириле. Умјетничке, музичке, филмске и културне свечаности у граду се поново одржавају од краја 20. вијека. Побољшана инфраструктура довела је до комплексне саобраћајне мреже.

Отприлике 9,16 милиона страних посјетилаца пристигло је у Истанбул 2017. године, седам година од када је град проглашен за Европску пријестоницу културе, што је град учинило десетом најпопуларнијом туристичком одредницом на свијету. Највећа знаменитост града је историјско средиште, које се дјелимично налази на списку Свјетске баштине Унеска, док се културним и забавним средиштем сматра градска природна лука, Златни рог, који се налази у округу Бејоглу. Као један од глобалних градова, Истанбул се сматра једном од најбрже растућих економских метропола на свијету. Град је сједиште многих турских предузећа и медија и чини више од четвртине бруто домаћег производа земље. У нади да ће искористити своју ревитализацију и убрзано ширење, Истанбул је пет пута за двадесет година затражио да буде домаћин одржавања Љетних олимпијских игара.

[[Константин Велики]]

Први познати назив града је Византион, а њега су му дали колонисти Мегаре око 660. године прије н. е. Сматра се да је име изведено из личног имена Бизас. Према старогрчкој традицији назив града потиче од имена легендарног краља који је предводио грчке колонисте. Савремени научници износе хипотезу према којој је име Бизас мјесног трачког или дачког поријекла и да је по њему мегаренско насеље добило име.

Након што је Константин Велики град учинио источном пријестоницом Римског царства 330. године н. е, град је постао познат као Константинопољ (у преводу „Константинов град”). Покушао је промовисати назив Нови Рим, али тај назив није заживио. Константинопољ је остао најчешћи назив за град све до успостављања Турске Републике. Назив Константинопољ за град током османске владавине (од средине 15. вијека) данас се међу Турцима сматра политички некоректним.

До 19. вијека, град је добио друга имена која су користили странци или Турци. Европљани су користили назив Константинопољ за цио град, али су назив Стамбол — као и сами Турци — користили за полуострво између Златног рога и Мраморног мора. Назив Пера (на грч. преко) кориштен је за површину између Златног мора и Босфора, али Турци су користили назив Бејоглу (данас званичан назив једног од градских округа). Исламбол (што значи „Град Ислама” или „Пун Ислама”) био је назив који се понекад колоквијално односио на град, чак се налазио и на османском кованом новцу, али вјеровање да је то име претходило данашњем називу града очигледно је погрешно због чињенице да је назив Истанбул постојао много прије назива Исламбол, чак прије османског освајања града.

Уобичајено је мишљење да назив Истанбул долази од средњовјековног грчког израза „” (чита се: ис тим болин) " што значи „у/ка граду” и на тај начин је град означаван у говору мјесних Грка. То је одражавало његов статус, као јединог великог града у близини. Важност Константинопоља у османском свијету одражавало је и његово османско име „Врата благостања” . Друго мишљење указује да се назив развио непосредно из имена Константинопољ, при чему су први и трећи слогови испуштени. Турска народна етимологија указује да назив града води од сложенице „Ислам бол” ( — „мноштво Ислама”), јер је град називан Исламбол (мноштво Ислама) или Исламбул (пронаћи Ислам) као средиште Османског калифата. Први назив је потврђен убрзо послије освајања, а поријекло имена поједини савремени писци приписују султану Мехмеду II. Поједини османски извори из 17. вијека, као што су списи Евлије Челебије, описују назив као уобичајени турски назив из тог времена; између краја 17. и краја 18. вијека, назив је такође био у званичној употреби. Прва употреба ријечи „Исламбол” била је на кованом новцу из 1703. године из периода владавине султана Ахмеда III. Назив Истанбул почео се користили широм свијета тек послије увођења латинице у турски језик 1928. године и позива другим земљама да користе турски назив града.

Међу Словенима била је учесталија употреба назива Цариград за пријестоницу Ромејског, а касније Османског царства. Назив је старословенски превод грчког назива „” (Царев град). Стамбол је стари народни назив за Истанбул у српском језику. Коришћен у словенским територијама под османском управом (данашње Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Северна Македонија и Бугарска). Етимологија је очигледно од измјењеног изговора назива Истанбул. Назив Стамбол среће се у старој српској народној поезији и фолклору.