Географска карта - Гвинеја Бисао (Republic of Guinea-Bissau)

Гвинеја Бисао (Republic of Guinea-Bissau)
Застава Гвинеје Бисао
Гвинеја Бисао, званично Република Гвинеја Бисао , позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке. Површина Гвинеје Бисао је 36.125 -{km}-². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан. По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника. Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао, у ком живи око четвртинa становништва.

Гвинеја Бисао је некада била део краљевства Кабу, као и део царства Мали. Делови овог краљевства су опстали до 18. века, док су неки други били под влашћу Португалске империје од 16. века. У 19. веку је колонизована као Португалска Гвинеја. Након стицања независности, проглашене 1973. и признате 1974. године, име њеног главног града, Бисао, додато је имену земље како би се спречила забуна са Гвинејом (бивша Француска Гвинеја). Гвинеја Бисао има историју политичке нестабилности од стицања независности, а само је један изабрани председник (Хозе Марио Ваз) успешно одслужио пун петогодишњи мандат. Тренутни председник је Умаро Сисоко Ембало, који је изабран 29. децембра 2019. године.

Само око 2% становништва говори португалски, службени језик, као први језик, а 33% га говори као други језик. Међутим, креолски језик Гвинеје Бисао, креолски базиран на португалском, је национални језик и такође се сматра језиком јединства. Према студији из 2012. године, 54% становништва говори креолски као први језик, а око 40% га говори као други језик. Остали говоре различите изворне афричке језике. Нација је дом бројних следбеника ислама, хришћанства и традиционалних вера, иако ниједна верска група не представља већину становништва. Бруто домаћи производ земље по глави становника један је од најнижих у свету.

грађанског рата 1998-1999 Територија Гвинеје Бисао некада је била позната под називом Краљевина Габу, која је била део великог Мали царства. После 1546. Габу је добио већу аутономију, а као део Мали царства остала је до 1876. Први Европљани који су заузели Гвинеју Бисао били су Португалци. Колонијалисти из Зеленортских острва добили су права на ову територију и она је убрзо постала португалски центар трговине робовима.

Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва основана је 1956. После више неуспелих антиколонијалних устанака, борба за независност почела је 1963. године. Током 1974. побуњеници су контролисали већи део земље. Основали су своју владу коју је убрзо признао већи број земаља. У априлу 1974. Лисабон је потписао споразум по ком пружа потпуну независност овој земљи. Од тада званични назив државе постаје Гвинеја Бисао. Одмах по стицању независности Гвинеја Бисао је ступила у просовјетски блок и једно време развијала социјалистичко друштвено уређење. Први председник независне државе био је Луис Кабрал, председник Афричке партије за независност Гвинеје и Зеленортских острва (Partido Africano da Independência da Guiné e Cabo Verde - PAIGC) формиране 1956. године. У новембру 1980. године извршен је војни удар, Кабрал је свргнут с власти, а на његово место је дошао дотадашњи премијер Жоао Бернардо Вијеира. Први вишепартијски избори одржани су 1994. године, на којима је Вијеира избран за председника. Након грађанског рата 1998-1999. вођа опозиције Кумба Јала из Партије за друштвену обнову (Partido para a Renovaçao Social - PRS) је изабран за председника. Јала је свргнут 2003. године с власти, до 2005. године је вршилац дужности председника био Хенрике Роса. На изборима 2005. године је Вијеира поново изабран за председника и на овој функцији је био до убиства у марту 2009. године. Од септембра 2009. године председник Гвинеје Бисао је Малам Бакаи Сања из PAIGC партије, који је у јуну са 63,3% наспрам 36,6% победио противкандидата, некадашњег председника Кумба Јала из PRS партије. Нови председник је рекао да ће се заложити да се расветле околности под којима је убијен његов претходник Жоао Бернардо Вијеира.

 
Суседство - Земља (геополитика)  
Географска карта - Гвинеја Бисао (Republic of Guinea-Bissau)
Географска карта
Географска карта - Гвинеја БисаоUn-guinea-bissau.png
Un-guinea-bissau.png
2709x2073
freemapviewer.org
Географска карта - Гвинеја БисаоGuinea-Bissau_Topography.png
Guinea-Bissau_Topogr...
1233x833
freemapviewer.org
Географска карта - Гвинеја Бисао1000px-Guinea-Bissau_physical_map.svg.png
1000px-Guinea-Bissau...
1000x658
freemapviewer.org
Географска карта - Гвинеја БисаоGuinea_Bissau_Map.jpg
Guinea_Bissau_Map.jp...
1040x1120
freemapviewer.org
Географска карта - Гвинеја БисаоSatellite_image_of_Guinea-Bissau_in_January_2003.jpg
Satellite_image_of_G...
1361x833
freemapviewer.org
Un-guinea-bissau.png
2709x2073
upload.wikimedia.org
large_detailed_polit...
2571x2019
www.vidiani.com
27ABAFCC94AB81F9C125...
2024x1472
img.static.reliefweb...
rl3c_gw_guinea-bissa...
1240x1120
www.ginkgomaps.com
rl3c_gw_guinea-bissa...
1240x1041
www.ginkgomaps.com
large_detailed_road_...
1412x908
www.vidiani.com
Guinea-Bissau-physic...
1412x905
www.ezilon.com
political-map-of-Gui...
1412x899
www.ezilon.com
map-guinea-bissau.jp...
1250x978
www.geographicguide....
5868916-guinea-bissa...
1200x981
us.123rf.com
Guinea_Bissau_Map.jp...
1040x1120
upload.wikimedia.org
political_and_admini...
1040x1120
www.vidiani.com
guinea_bissau_rel93....
1040x1120
www.lib.utexas.edu
Map_of_the_sectors_o...
1206x941
upload.wikimedia.org
large_administrative...
1200x918
www.vidiani.com
Guinea-Bissau-Politi...
1008x1088
mappery.com
guinea_bissau.gif
1008x1088
images.nationmaster....
Guinea-Bissau-Politi...
1008x1088
www.mappery.com
guib-LMAP-md.png
965x966
www.operationworld.o...
Административна јединица
Земља, State, Регија,...