Географска карта - Буенос Ајрес (Buenos Aires)

Буенос Ајрес је главни град Аргентине, а уједно и њен највећи град и лука, те главни политички, економски и културни центар земље. Друга највећа метрополитанска зона у Јужној Америци након Сао Паула, смештен на јужној обали Ла Плате, на југозападу континента, град Буенос Ајрес није део, нити је главни град Провинције Буенос Ајрес, већ аутономни федерални дистрикт. Велики Буенос Ајрес (-{Gran Buenos Aires, GBA}-) четврта је највећа конурбација у Латинској Америци, са око 15 милиона становника. Сматра се најбогатијим градом Јужне Америке и јужне хемисфере, и „Алфа свјетским градом”, према попису истраживачке групе -{GaWC}-, универзитета у Лафбору (УК) из 2008. Назив града на шпанском значи „добар ваздух”. Налази се на ушћу реке Ла Плата у Атлантски океан.

Буенос Ајрес је привредни, комерцијални, културни и образовни центар Аргентине у коме живи четвртина становништва државе. У Аргентини има статус аутономног града који не припада ни једној од аргентинских провинција. Према процени из 2010. у граду је живео 3.890.151 становник, а са предграђима и приградским насељима (-{Gran Buenos Aires}-) овај број износи око 15,5 милиона. Простире се на површини од 202.90 -{km²}-. Становници града се популарно називају „портењос” (-{porteños}-).

Након унутрашњих сукоба у 19 веку, Буенос Ајрес је 1880. издвојен из провинције Буенос Ајрес, а његове границе су проширене ради прикључења бивших градова Белграно и Флорес, који су сада четврти Буенос Ајреса. У складу с уставним реформама из 1994. град је постао аутономно подручје те службени назив гласи -{Ciudad Autónoma de Buenos Aires}-.

Убраја се међу најлепше градове света с архитектуром која комбинује утицаје Мадрида, Париза и Барселоне (необарок, еклектицизам, француски неокласицизам, -{Art Nouveau}-) с геометријски зацртаним планом улица и тргова украшеним споменицима те пространим зеленим површинама.

Град је назван по светилишту Ностра Сигнора ди Бонарија (špa. -{Nuestra Señora del Buen Aire}-) у Каљарију на Сардинији. Светилиште, први пример готичко-каталонске архитектуре на Сардинији, уздиже се на брду -{Colle di Bonaria}-, (тада називаном -{Bonarye}-, — добар ваздух) где је краљ Алфонс -{IV}- од Арагоне изградио утвђени дворац.

Када су 1324. Арагонци освојили Каљари, своје главно седиште поставили су на брду изнад града. Брдо је било познато као Буен Ајр („Бонарија” на локалном језику), " јер је било поштеђено неугодног мириса из старог града. За време опсаде Каљарија, Арагонци су на брду изградили светилиште Свете Марије. 1335, краљ Алфонс -{IV}- од Арагоне, поклонио је цркву реду Мерцедаријеваца, који су изградили опатију која постоји и данас. Шпански морнари, посебно из Андалузије, поштовали су кип Свете Марије који је извучен из мора и постављен у светилишту након што је наводно помогао да се смири невреме у Средоземљу.

Године 1536, шпански поморац Педро де Мендоза изградио је тврђаву и луку у данашњој четврти Сан Телмо, и назвао их Санта Марíа дел Буен Ајр. Назив је одабрао капелан експедиције, посвећеник Девице с Бонарије. Мендозино насеље убрзо су напали урођеници, те је напуштено 1541. године. Хуан де Гарај, који је утврђење обновио 1580, сачувао је изворно име, назвавши га -{Ciudad de la Santísima Trinidad y Puerto de Santa María del Buen Aire}-. Краћи назив Буенос Ајрес постао је уобичајен током 17. века.

Грађани Буенос Ајреса називају се „портенос” (људи из луке), што истиче важност луке у развоју града и нације. Од федерализације града 1880, Буенос Ајрес укључује и бивше градове Белграно и Флорес, те је одвојен од провинције Буенос Ајрес. Грађани провинције називају се „bonaerenses”.

Од реформе устава 1994, службени назив града гласи -{Ciudad Autónoma de Buenos Aires}- (Аутономни град Буенос Ајрес). Пре промене назива био је често кориштен и назив -{Capital Federal}- (Савезни главни град). Понекад се користе и скраћенице -{''Bs. As.}- и -{Baires''}-, прва у писаним текстовима а друга у свакодневном говору. Од надимака истичу се -{La Reina del Plata}- (Краљица плате) ради своје позиције у естуару Ла Плата и такође као највећи град у подручју, и „Париз југа”, што је алузија на европски утицај.