Географска карта - Бриселски регион (Bruxelles-Capitale)

Бриселски регион (Bruxelles-Capitale)
Бриселски регион или регион главног града Брисела', један је од три региона у Белгији, главни и највећи град Белгије, те -{de facto}- главни град Европске уније (ЕУ), јер је седиште већине политичких институција. Мада Парламент ЕУ формално делује у Страсбуру, већина политичког живота одвија се у Бриселу, те се стога, по дефиницији, он сматра главним градом. Иако се он формално није проглашен, његова позиција је наглашена у Амстердамском уговору. Брисел је такође и највеће урбано подручје у Белгији. Састоји се из 19 општина, укључујући и општину града Брисела, који је заправо -{de jure}- главни град Белгије, као и седиште француске и фламанске заједнице Белгије. Релативно мало подручје овог региона од 161 -{km}-² је готово потпуно урбанизовано, изузев паркова и других зелених површина.

Брисел је израстао од утврђеног града из 10. века, којег је основао један од потомака Карла Великог, Карло, војвода Доње Лорене, у релативно велики град. Данас он има око 1,2 милиона становика, а околно метрополско подручје преко 1,8 милиона становника, чиме је највеће у Белгији. Од краја Другог светског рата Брасел је један од главних центара међународне и европске политике. Он је седиште неких од најважнијих институција Европске уније, секретаријата Бенелукса и седиште НАТО-а, као и дом бројних међународних, вишејезичких организација, политичара, дипломата и цивилних службеника.

Француски и холандски су службени језици и међусобно су равноправни. У региону се налази град Брисел који је према уставу главни град Белгије. Заједно са Бриселом, регион има укупно 19 општина. Брисел се налази неколико километара северно од границе између белгијских језичких заједница: француске на југу и холандске на северу. Историјски, Брисел је углавном био град где се причао холандски језик, али је од проглашења белгијске независности 1830. дошло до франкофонизације Брисела. Данас, иако је већински језик француски, град је званично двојезичан. Све саобраћајне ознаке, имена улица и многи огласи и наслови су приказани у оба језика. Град све више постаје вишејезичан, уз стални пораст имиграната, азиланата и мањинских група са својим властитим језицима.

Најчешћа теорија о пореклу имена Брисела је она која изводи његово име из старохоландског -{Broekzele}- или -{Broeksel}-, у значењима мочваре (-{broek}-) и куће (-{zele/sell}-) дакле „куће у мочвари“. Порекло насеља које је прерасло у данашњи Брисел лежи у изградњи капеле на речном острву на реци Сена око 580. године, а градитељ капеле био је св. Гаугерицус. Свети Виндицијан, бискуп Камбраја начинио је први сачувани спомен на место звано -{Brosella}- 695. године док је још био сеоце. Званично оснивање Брисела углавном се веже за 979. годину, када је војвода Карло од Доње Лотарингије преместио посмртне остатке св. Гудула из Моорсела у капелу св. Гаугерицуса. Могуће је да је Карло изградио и прво стално утврђење у граду, на истом речном острву где је и капела.

Ламберт -{I}- од Левена, гроф од Левена добио је грофовију Брисел око 1000. кад је оженио Карлову кћерку. Због своје локације на обалама реке Сене и на важном трговачком путу између Брижа, Гента и Келна, Брисел се врло брзо развијао. Постао је трговачки центар који се врло брзо ширио према градовима узводно (катедрала св. Мишела и Гудула, подручје Куденберга и Саблона), где је постојала мања опасност од поплава. Када је број становника града достигао око 30.000, почело је исушивање околних мочвара како би се добио простор за проширење града. Грофови Лувена су постали војводе од Брабанта негде у то време (1183/1184). У 13. веку, град је добио своје прве одбрамбене зидове.

У 15. веку, након удаје наследнице Маргарете -{III}- од Фландрије са Филипом Храбрим, војводом од Бургундије, од династија Валоа се касније одвојила титула војводе од Брабанта, а која је настала из друге линије потомака Хабсбуршке династије (Максимилијан Аустријски, касније Максимилијан -{I}-, цар Светог римског царства оженио је Марију од Бургундије, која је рођена у Бриселу). Тиме је Брабант изгубио своју независност али је Брисел постао кнежевски главни град развијених покрајина Ниских земаља, те се стално развијао. Након смрти Максимилијана -{I}-, Карло -{V}- је постао нови владар Хабсбуршког царства. Када је он абдицирао 1555. то је учинио управо у комплексу палате Куденберг у Бриселу. Ова импресивна палата, позната широм Европе, од тада се знатно проширила те је постала прво седиште брабантских војвода, али је 1731. уништена у пожару.

Француски краљ Луј -{XIV}- послао је 1695. своје јединице које су бомбардовале Брисел. Заједно са пожаром који је избио после напада, био је то најразорнији догађај у целој историји града. Велика палата је била уништена, заједно са 4.000 других грађевина, трећину од тога у самом граду. Наредних година, реконструкција градског средишта је значајно променила изглед града, те оставила бројне трагове који су и данас видљиви. Град су освојили Французи 1746. током рата за аустријско наслеђе, али је враћен Аустрији три године касније.

 
Географска карта - Бриселски регион (Bruxelles-Capitale)
Земља (геополитика) - Белгија
Географска карта - БелгијаBelgium_road_map.png
Belgium_road_map.png
1438x1172
freemapviewer.org
Географска карта - БелгијаSatellite_image_of_Belgium_in_July_2001.jpg
Satellite_image_of_B...
1108x919
freemapviewer.org
Географска карта - БелгијаBelgium_relief_location_map.jpg
Belgium_relief_locat...
1136x988
freemapviewer.org
Географска карта - Белгија1650px-Map_of_Belgium.svg.png
1650px-Map_of_Belgiu...
1650x1344
freemapviewer.org
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
EUR Евро (Euro) € 2
ISO Језик
NL Холандски језик (Dutch language)
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Луксембург 
  •  Немачка 
  •  Француска 
  •  Холандија 
Административна јединица
Земља, State, Регија,...