Географска карта - Аутономна покрајина Богенвил (Bougainville)

Аутономна покрајина Богенвил (Bougainville)
Богенвил (Ток писин: Bogenvil ), понекад називан погрешним именом Бугенвил, званично Аутономна покрајина Богенвил (Ток писин: Otonomos Region bilong Bogenvil), је аутономна покрајина у Папуи Новој Гвинеји. Највеће острво је острво Богенвил, док регион такође обухвата острво Бука и низ околних острва и атола. Привремени главни град је Бука иако се он сматра привременим, а главни град ће се вероватно преселити ускоро. Једна од потенцијалих локација је Арава, претходна престоница која је оштећена током грађанског рата.

Процењено је да је 2011. покрајина имала популацију од 250 000 људи. Лингва франка Боганвила је креолски језик ток писин, док се говоре и разни аустронежански и неаустронежански језици. Покрајина обухвата неколико полинезијских крајева где се говоре и полинезијски језици. Географски, острва Боганвил и Бука су део архипелага Соломонских острва, али су политички одвојена од независне државе Соломонских острва. Историјски гледано, регион је био познат као Северни Соломони.

Богенвил је прву пут насељен од око 27 000 г.п.н.е. Током колонијалног периода регион је био окупиран и под управом Немачке, Аустралије, Јапана и Сједињених Држава у различитим периодима. Назив региона потиче од француског адмирала Луја Антоана де Бугенвила, који га је открио 1768 године.

Богенвилски сепаратизам датира из 1960-их, а Република Северног Соломона је проглашена непосредно пре независности Папуе Нове Гвинеје 1975. године; наредне године је подведена у састав Папуе Нове Гвинеје. Сукоб око рудника Пангуна постао је главни покретач грађанског рата у Богенвилу (1988–1998), који је резултирао смрћу до 20 000 људи. Мировни споразум је резултирао стварањем аутономне боганвилске владе у саставу Папуе Нове Гвинеје.

Крајем 2019. одржан је необавезујући референдум о независности или већој аутономији као део Папуе Нове Гвинеје. На референдуму је 98,31% гласача подржало независност, док је 1,69% гласало за добијање проширене аутономије унутар Папуе Нове Гвинеје. Као резултат референцума, регионалне власти намеравају да постану независне до 2027.

Реплика традиционалног дворишта које су изградили мушкарци из Тобороија, са острва Боганвил

 
Географска карта - Аутономна покрајина Богенвил (Bougainville)
Географска карта
Земља (геополитика) - Папуа Нова Гвинеја
Застава Папуе Нове Гвинеје
Папуа Нова Гвинеја, или званично Независна Држава Папуа Нова Гвинеја , је острвска држава у Океанији, у појасу Меланезије, која заузима источни део острва Нова Гвинеја и велики број мањих суседних острва. Западни део острва Нова Гвинеја чине индонежанске провинције Папуа и Западна Папуа. Папуа Нова Гвинеја је лоцирана у југозападном делу Тихог океана у области која се од раног 19. века зове Меланезија. Главни и један од најзначајнијих градова Папуе Нове Гвинеје је Порт Морсби. Иако у њој живи мање од 6 милиона становника, у Папуи се говори преко 850 језика који представљају традиционална домородачка друштва која их користе. Једна је од најмање урбанизованих држава са свега 18% градског становништва. Такође је једна од најслабије истражених држава и културолошки и географски јер постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња за које се верује да живе у унутрашњости Папуе Нове Гвинеје.

Већина становништва живи у традиционалним домородачким друштвима где се бави примитивним пољопривредним радњама. Ова друштва и племена су на посебан начин призната у оквиру устава. Преамбула устава изражава жељу да традиционална села и заједнице остану видљиви део друштва Папуе Нове Гвинеје као и жељу за активним корацима ка њиховом очувању. Заштићена подручја обухватају 97% државне територије. Власници земље могу бити само држављани Папуе Нове Гвинеје.
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
PGK Папуанска кина (Papua New Guinean kina) K 2
ISO Језик
HO Хири моту (Hiri Motu language)
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Индонезија 
Административна јединица
Земља, State, Регија,...
Град, Село,...