Пандемија ковида 19

Пандемија ковида 19
SARS-a}- 2002. и 2004. године. Пренос -{SARS-CoV-2}- вируса са човека на човека потврдила је Светска здравствена организација (СЗО) 23. јануара 2020. године, а пандемију је прогласила 11. марта. Пандемија је захватила 185 од 193 (95,8%) држава чланица Уједињених нација (УН) и обе државе посматраче Генералне скупштине УН.

Инфекција се међу људима преноси капљичним путем. Период инкубације је најчешће око пет дана, а креће се од једног до 14 дана. Најчешћи знакови и симптоми су повишена температура, сув кашаљ, малаксалост, стварање испљувака и кратак дах. Најтеже компликације могу бити упала плућа и акутни респираторни дистрес синдром. Као мере превенције се препоручују прање руку и социјално дистанцирање. Циљ превентивних мера на популационом нивоу би, у склопу приступа „равњање кривуље”, требало да буде смањење броја оболелих у истом тренутку како се не би премашили капацитети здравственог система.

Многе земље су прогласиле ванредно стање, а са циљем сузбијања пандемије предузеле мере карантина, полицијског часа и затварања граница. Крајем марта 2020. године, готово четвртина светске популације је била у карантину. Школе и универзитети су затворени у више од 160 земаља, што се одразило на преко милијарду и по ученика и студената (91%) широм света. Пандемија је довела до глобалних социоеконoмских поремећаја у свету. Бројни међународни скупови, културни и религијски догађаји су одложени или отказани, а календар глобалног спорта је претрпео највеће промене након Другог светског рата. СЗО је, такође, упозорила и на „инфодемију” због учесталог ширења лажних вести и теорија завере везаних за ово обољење.

Први случај вероватно настаје преношењем вируса са животиње на човека, што је вероватно био шишмиш са тржишта у Вухану. У привременом документу објављеном 23. јануара о првим резултатима секвенцирања генома вируса, чланови Института за вирусологију у Вухану, болнице Вухан Јиниинтан, Универзитета Кинеске академије наука и Центра за контролу и превенцију болести у провинцији Хубеи показују да је геном вируса 2019-nCoV 96% идентичан вирусу корона код шишмиша. Иако подаци показују да је шишмиш преносилац вируса, ова информација није још увек потпуно утврђена. А подаци којима се барата су у доброј мери слични са пандемијом вируса САРС од 2003—2004. године.

Земља (геополитика)
  • Буркина Фасо
    Буркина Фасо (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци. Она има површину од 274200 km² и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника. Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик. Престоница земље је Уагадугу.

    До 1984. звала се Горња Волта по рекама Црној, Белој и Црвеној Волти (данас -{Mouhoun, Nakambé и Nazinon}-) које протичу кроз земљу. Садашње име на најзаступљенијим домаћим језицима Моси и Диоула значи „земља усправних људи“.
  • Габон
    Габон, или званично Габонска Република је држава у средњој Африци. На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Граничи на северозападу са Екваторијалном Гвинејом, на северу са Камеруном и на истоку и југу са Републиком Конго.

    Након независности Габон је остао економски, културно и политички повезан са Француском. Значајне резерве нафте омогућиле су повећање националног богатства (земља је једна од десет најбогатијих у Африци), али углавном у корист урбане елите. Становници у унутрашњости још се увек баве пољопривредом.
  • Камерун
    Камерун, или званично Република Камерун, је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

    Иако Камерун није земља чланица организације ECOWAS, он је географски и историјски у Западној Африци, при чему јужни Камерун који у данашње време формирају северозападни и југозападни региони има екстензивну западноафричку историју. Земља се понекад идентификује као западноафричка, а у другим околностима као централноафричка због њеног стратешког положаја на размеђу западне и централне Африке. У Камеруну се користи преко 250 домородачких језика којима говори скоро 20 милиона људи. Званични језици земље су енглески и француски.
  • Обала Слоноваче
    Обала Слоноваче, или званично Република Обала Слоноваче , у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кот д’ Ивоар или краће Кот д’ Ивоар , позната и као Обала Слонове Кости или Кот д’Ивуар, је земља у западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране, док се са јужне стране налази Гвинејски залив. Економски развој ове некада најразвијеније земље западне Африке заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела. Рат је окончан крајем 2007. године.

    Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600; Сенуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Бауле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.
  • Сенегал
    Сенегал, или званично Република Сенегал , држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 -{км}- од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 -{км}- у копно. Површина Сенегала је 196.712 -{км}-2. Главни и највећи град је Дакар.

  • Того
    Того, или званично Тоголешка Република , држава је у западној Африци. Главни град Тогоа је Ломе. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.

  • Тунис
    Тунис (раније Тунизија, од ; ['], [-{Tunes}-]), званично Туниска Република ( [']), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 -{km}-) и на југоистоку с Либијом (459 -{km}-). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

    Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.
  • Уједињена Арапска Република
    Уједињена Арапска Република (скраћено УАР) је била држава која се састојала од данашњег Египта и Сирије.

    Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер.
  • Јордан
    Јордан, или званично Хашемитска Краљевина Јордан арапска је држава на Блиском истоку. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Саудијском Арабијом и Египтом. Јордан се стратешки налази на размеђи Азије, Африке и Европе. Главни град, Аман, најмногољуднији је град у Јордану, као и економско, политичко и културно средиште земље.

    Јордан је релативно мала, полусушна земља, готово без излаза на море, с површином од 89.342 km2 и популацијом која броји 10 милиона, што је чини 11. арапском земљом по броју становника. Сунитски ислам, који исповеда око 95% становништва, доминантна је религија и коегзистира са аутохтоном хришћанском мањином. Јордан је више пута називан „оазом стабилности” у турбулентном региону. Он је углавном непогођен насиљем које је захватило регион након Арапског прољећа 2010. Већ од 1948. године Јордан је прихватио избеглице из више суседних земаља у сукобу. Према попису из 2015. године, у Јордану је процењено 2,1 милион палестинских и 1,4 милиона сиријских избеглица. Краљевство је такође уточиште хиљадама ирачких хришћана који су избегли од прогона Исламске државе. Иако Јордан наставља да прима избеглице, недавни велики прилив из Сирије значајно је оптеретио националне ресурсе и инфраструктуру.
  • Бахреин
    Бахреин, или службено Краљевина Бахреин је мала острвска држава која се налази у Персијском заливу. Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путем Краљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.

  • Брунеј
    Брунеј, званично Брунеј Дарусалам , држава је у југоисточној Азији. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Влада је апсолутна монархија под султаном која проводи шеријатски закон и усмерава исламске праксе. Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.

    Јапански бојни бродови у Брунеју, у октобру 1944. године Историја Брунеја пре доласка Европљана је мало позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Виџајапура која је била вазална држава моћне државе Шривиџаја на Суматри и Малајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Маџапахит на острву Јави. У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.
  • Бутан
    Бутан (џон. འབྲུག་ཡུལ་), званично (џон. འབྲུག་རྒྱལ་ཁབ་) континентална је планинска држава у јужној Азији смештена на источном ободу Хималаја. На северу се граничи са Кином док је са истока, запада и југа окружена Индијом.

    Независност Бутана трајала је вековима и никада није био колонизован у својој историји. Смештен на древном путу свиле између Тибета, индијског потконтинента и југоисточне Азије, Бутан је градио посебан национални идентитет заснован на будизму. Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал. Након грађанског рата у 19. веку, Династија Вангчука поново је ујединила земљу и успоставила односе са Британским царством. Након деколонизације Индије, Бутан је подстицао стратешко партнерство са овом државом. Бутан је 2008. године прешао из апсолутне у уставну монархију и одржао прве изборе за националну скупштину Бутана.
  • Катар
    Катар, званично Држава Катар, суверена је држава у југозападној Азији. Заузима мало полуострво Катар на североисточној обали Арабијског полуострва и граничи се само са Саудијском Арабијом на југу, док је остатком своје територије окружен Персијским заливом. Бахреински залив, улаз у Персијски залив, одваја Катар од оближњег Бахреина. Главни град је Доха, дом преко 80% становништва земље.

    Катаром као наследном монархијом влада династија Тани откако је Мухамед ибн Тани потписао уговор са Британцима 1868. којим је признат његов посебан статус. Након владавине Османског царства, Катар је постао британски протекторат почетком 20. века до стицања независности 1971. године. Актуелни емир је Тамим ибн Хамад ел Тани, који има скоро сву извршну и законодавну власт према Уставу Катара, уз контролу правосуђа. Он именује председника владе, као и саму владу. Саветодавна скупштина може блокирати законодавство и има ограничену могућност да разреши министре.
  • Кмерска Република
    Кмерска Република била је република на подручју Камбоџе, која је службено проглашена 9. октобра 1970. године. Ова република је укинута 1975. године, након чега су Црвени Кмери прогласили социјалистичку Демократску Кампућију.

    Кмерска Република проглашена је 9. октобра 1970. године. Републиком је владала десничарска и милитаристичка хунта на челу са генералом Лон Нолом у уском савезништву са Сједињеним Државама. Пре проглашења Републике, генерал Лон Нол је дошао на власт још 18. марта исте године, када је извршио државни удар против дотадашњег камбоџанског владара, принца Нородома Сиханука.
  • Кувајт
    Кувајт, или званично Држава Кувајт , је мала уставна монархија на обали Персијског залива. Кувајт је потпуно заокружен на југу Саудијском Арабијом и на северу Ираком. Име Кувајт је деминутив од арапске речи која значи тврђава саграђена поред воде. Према подацима из 2021, Кувајт има попоулацију од 4,5 милиона људи, при чему су 1,3 милиона Кувајчани, a 3,2 милиона су страни држављани. Већина становништва земље борави у урбаној агломерацији главног града Кувајта.

    Прво помињање Кувајта под истим именом датира још из XVI века када је неколико кланова (бедуина) из племена Ал Аниза мигрирало на северни део обала Персијског Залива из централне Арабије, града Нађд, у којем је владала несташица хране. Бедуини су се населили на просторима данашњег Катара. Након пола века боравка, бедуини су се опет селили и овог пута су се на стално населили на полуострву Де Чадер, где су саградили малу тврђаву или како су они изговарали кут.
  • Либан
    Либан, званично Либанска Република , је мала, претежно планинска држава на Блиском истоку, на источној обали Медитерана. Граничи се са Сиријом на северу и истоку, и Израелом на југу. Застава Либана приказује дрво кедра у зеленој боји на белој позадини и двема хоризонталним црвеним линијама, на врху и дну заставе.

    Назив Либан потиче из арамејске речи лабан, што значи бело, као референца на планину Либан која је увек прекривена снегом.
  • Макао
    Макао, званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: -{中華人民共和國澳門特別行政區}- , ; португалски: -{Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China}- ), административни део Португалије до 1999. године, Макао је најстарија европска колонија у Кини, још од шеснаестог века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.

    Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову „Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.
  • Малдиви
    Малдиви или Малдивска острва, званично Малдивска Република, острвска је држава која се налази у Индијском океану. Географски припада јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Сри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Са просечном надморском висином од 1,5 m, Мaлдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 2,4 m. Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.

  • Месопотамија
    Купопродајни уговор из Шурупака у протоклинастом писму, око 2600. п. н. е.; [[Лувр, Париз]]

    Месопотамија, понекад називана Међуречје (грчки -{Μεσοποταμία [Mesopotamía]}-, превод од староперсијског -{Miyanrudan}- — „Земља између две реке“; или арамејског назива -{Beth-Nahrin}- — „Кућа двеју река“), подручје је југозападне Азије.
  • Оман
    Оман, или званично Султанат Оман , је држава у југозападном делу Азије, на јужној обали Арабијског полуострва. Граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу, и Јеменом на југозападу. Излази на Арабијско море на југу и истоку, и на Омански залив на североистоку. Главни град је Маскат.

    Од 17. века, Омански султанат је био царство, која се борила са Португалским и Британским царством за утицај у Персијском заливу и Индијском океану. На свом врхунцу у 19. веку, утицај или контрола Омана проширио се преко Ормушког мореуза до данашњег Ирана и Пакистана, и све до Занзибара на југу. Када је његова моћ опала у 20. веку, султанат је дошао под утицај Уједињеног Краљевства. Више од 300 година, односи између две империје били су засновани на обостраној користи. Велика Британија је препознала географску важност Омана као трговачког чворишта које је обезбедило њихове трговачке путеве у Персијском заливу и Индијском океану и заштитило њихово царство на индијском потконтиненту. Историјски гледано, Маскат је био главна трговачка лука у региону Персијског залива.
  • Република Кина
    Република Кина, колоквијално позната као Тајван, фактички је независна држава у источној Азији коју као такву признаје двадесетак држава. Народна Република Кина себе сматра наследницом Републике Кине, а територију коју контролише влада са Тајвана сматра својом.

    Република Кина се од 1949. простире на територији од 36.179 -{km²}-. Њен главни део чини острво Тајван са површином од 35.801 -{km²}-. Највећа дужина острва је 394 km, док је највећа ширина 144 -{km}-. Ово пацифичко острво на западу од континенталне Кине раздваја Тајвански пролаз. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источнокинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.
  • Сри Ланка
    Сри Ланка, званично Демократска Социјалистичка Република Сри Ланка, острвска је држава у јужној Азији. Северозападно од Сри Ланке налази се Индија а југозападно је Малдивски архипелаг. Писана историја Сри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година. Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле до Другог светског рата.

    Сри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика. У њој живе Синхалези, Сриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда. На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Сри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере. Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама.
  • Уједињени Арапски Емирати
    Уједињени Арапски Емирати (скраћено УАЕ; [-{Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah}-]; понекад кратко Емирати) су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије. Граничи се копнено са Оманом и Саудијском Арабијом, а поморски са Катаром и Ираном. Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Аџман, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас ел Хајма.

    Ова суверена апсолутна монархија је федерација од седам емирата која обухвата Абу Даби који служи као главни град, Аџман, Дубај, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ел Кајвејн. Њихове границе имају бројне енклаве унутар различитих емирата. Сваким емиратом управља владар; заједно формирају Савезно врховно веће. Један од владара служи као председник Уједињених Арапских Емирата. У 2013. години становништво УАЕ износило је 9,2 милиона, од чега 1,4 милиона држављана Емирата и 7,8 милиона емиграната. Процењено становништво УАЕ у 2020. години било је 9,89 милиона.
  • Хонгконг
    Хонгконг (кинески: 香港; енглески: -{Hong Kong}-), званично Хонгконг специјална административна област Народне Републике Кине (традиционални кинески: 中華人民共和國香港特別行政區, кантонски:, стандардни мандарински: -{Xiānggǎng}-, изговор: Сјангканг ) град је који је заједно с Макаом, једна од две специјалне административне области Народне Републике Кине. Град има једну од најлибералнијих привреда на свету и велики је међународни финансијски и трговински центар. Један је од најгушће насељених градова на свету са 6.544 становника по квадратном километру 93,6% су етнички Кинези, а 6,4% остале групе. Некада је био британска колонија, а данас је под управом Кине, под политиком „једна земља, два система“. Граду је уставом додељен релативно висок степен аутономије; на пример, он задржава свој правни систем, валуту, обичаје, трговачка преговарачка права и имиграционе законе. Хонгконг је задржао чак и своје правило да се вози по левој страни улице. Једино су одбрана и дипломатски односи под управом централне владе у Пекингу.

    Смештен на јужној обали Кине и окружен је делтом Бисерне реке и Јужним кинеским морем. Познат је по својој небодерској архитектури и великој природној луци. С површином од 1.104 -{km²}- и седам милиона становника, једно је од најгушће насељених подручја на свету. Хонгконшка Хан кинеска већина потиче углавном из градова Гуангџоу и Тајшан у суседној покрајини Гуангдонг.
  • Џерзи
    Џерзи (,, нор. -{Jèrri}-) је аутономни крунски посед (-{crown dependency}-) британског суверена у Ламаншу између обале Француске и Енглеске. Налази се око 20 километара од обале полуострва Котентин у Нормандији, и 160 километара од Велике Британије. Заједно са Гернзијем сачињавава Каналска острва. У његовом саставу налазе се и мања острва: Екрехоз • Ла Мот • Минкизи • Пјер де Лек • Дируји.

    Џерзи има површину од 118,2 км² и око 99.500 становника (податак из 2011).
  • Гернзи
    Гернзи острво је у Ламаншу код обале Нормандије које је дио Бејливика Гернзи, зависног посједа британске круне.

    Друго је по величини од Каналских острва, острвске скупине која се налази сјеверно од Сен Малоа и западно од полуострва Котентин. Надлежност се састоји од десет парохија на острву Гернзи, три друга насељена острва (Херм, Жету и Лију) и много малих острва и стијена.
  • Литванска Социјалистичка Совјетска Република
    Литванска ССР (наранџасто) током напредовања Црвеноармејаца 1919. године. Литванска Совјетска Социјалистичка Република била је краткотрајна совјетска република формирана 1918. године. Постојала је до уједињења са ССР Белорусијом 1919. у Литванско-Белоруску ССР, која је расформирана исте године.

    Након што је Немачка поражена у Првом светском рату и постписала примирје 11. новембра 1918. године, њене снаге су се повукле са источних територија, које су јој припале Брест-литовским миром. Совјетска Русија је прогласила Брест-литовски мир ништавним и убрзо су снаге Црвене армије упоставиле власт на упражњеним подручјима.
  • Доминиканска Република
    Доминиканска Република, понекад означена и као Доминикана , је држава у Карибима , смештена на источне две трећине острва Хаити, на којем се граничи са Републиком Хаити. Хаити је друго по величини острво Великих Антила и лежи источно од Кубе и Јамајке, а западно од Порторика. Главни и највећи град Доминиканске Републике је Санто Доминго.

  • Костарика
    Костарика, званично Република Костарика , држава је у Средњој Америци. Према северу се граничи са Никарагвом, према југоистоку са Панамом, према истоку излази на Карипско море а према западу на Тихи океан. Костарика је земља која од 1949. нема војску, што је дефинисано и њеним уставом. Једина је латиноамеричка земља која има демократску власт од 1950. или раније. Костарика је константно међу водећим земљама Латинске Америке по Индексу хуманог развоја, док је у светским оквирима на 62. месту, према подацима за 2012. годину.

    По Индексу заштите животне средине на петом је месту у свету и на првом у Америци. Влада Костарике је 2007. обзнанила план да до 2021. Костарика постане прва земља на свету са нултом емисијом угљеника.
  • Панама
    Панама, или званично Република Панама , је најјужнија држава Средње Америке. Смештена је на превлаци која спаја Северну и Јужну Америку, граничи се са Костариком према западу, Колумбијом према југоистоку, према северу излази на Карипско море а према југу на Тихи океан. Главни град је Панама.

    Шпанци су истражили и настанили Панаму у 16. веку, од Шпаније се отцепила 1821. године и заједно са Вицекраљевством Нова Гранада, Еквадором и Венецуелом формирала је Велику Колумбију. Након распада Велике Колумбије 1831. године, Панама се нашла у саставу Нове Гранаде, која је касније преименована у Колумбију. Уз подршку САД, Панама се 1903. године отцепила од Колумбије, након чега су Американци на њеној територији изградили Панамски канал. Године 1977. потписан је споразум којим је дефинисан пренос власништва над Панамским каналом са САД на Панаму до краја 20. века.
  • Тринидад и Тобаго
    Тринидад и Тобаго, или званично Република Тринидад и Тобаго , је острвска држава у Карибима, северно од Јужне Америке, у централној Америци. Смештена је близу североисточне обале Венецуеле, јужно од Гренаде. Границу на мору дели са Барбадосом према североистоку, Гренадом према северозападу, Гвајаном према југоистоку, и Венецуелом према југу и западу.

    Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.
  • Хондурас
    Хондурас, званично Република Хондурас, држава је у Средњој Америци са 7,2 милиона становника (2005) и главним градом Тегусигалпа. На западу се граничи са Гватемалом, на југу са Салвадором, на југоистоку са Никарагвом, а северно од Хондураса, преко пута Хондураског залива налази се Белизе.

    Дословно значење израза „Хондурас“ на шпанском је „дубине“. Име би се могло односити на залив Трухило као сидриште, фондура на леонском дијалекту шпанског, или на наводни Колумбов цитат „Gracias a Dios que hemos salido de esas Honduras“ („Хвала Богу што смо отишли из тих дубина“ ).
  • Гвајана
    Гвајана или званично Кооперативна Република Гвајана је држава у Јужној Америци, смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.

  • Парагвај
    Парагвај, или званично Република Парагвај , држава је на прелазу јужног у средишњи део Јужне Америке, без излаза на море. На северозападу се граничи са Боливијом, на североистоку са Бразилом и на југозападу са Аргентином. Због своје централне локације у Јужној Америци, Парагвај се понекад назива Срце Америке.