Киргиски језик

Киргиски језик
Киргиски језик (-{кыргыз тили, قىرعىزتئلى‎ [kyrgyz tili]}- или -{кыргызча, قىرعىزچا‎ [kyrgyzcha]}-) је туркијски језик и уз руски језик један од два званична језика Киргистана. Осим Киргистана, користи се у околним земљама, које су раније биле у саставу СССР, и Кини.

Киргиским језиком говори око 5,1 милиона људи, који већим делом живе у Киргизији и који су етнички Киргизи. До 1928. године, писмо које се користило у киргиском језику у СССР било је арапско, затим до 1940. латиница, а од тада модификована ћирилица. Киргизи у Кини и данас користе арапско писмо.

Киргиски језик има доста сличности са горњеалтајским језицима, и вероватно је по пореклу источнотуркијски језик. По својој савременој лексици ближи је кипчакским језицима, у које се по потреби понекад сврстава (у склопу киргизо-кипчакске подгрупе).

Писани извори средњoазијских монголских владара се први пут јављају у 14. веку. Њихов језик је био чагатајски (староузбечки), а из локалних дијалеката се касније развија киргиски језик. Из овог периода постоји велики број народних текстова који се још увек обрађује.

Од 17. до 18. века, када су Киргизи живели унутар Џунаргског каната, завршава се процес формирања националне свести у Киргиза. Тада настаје и епска песма Манас, а киргиски језик је под великим утицајем западно-монголских односно ојратских језика.

До 19. века Киргизи живе у пределима Кокандског каната, користећи се позним чагајтским језиком са локалним особеностима.

У другој половини 19. века Киргизи улазе у састав Руске Империје, а њихов језик је под снажним утицајем руског.

По мишљењу неких филолога, у данашње време киргиски језик пролази кроз активни период формирања језичких норми као и ослобађања од руског утицаја.

Земља (геополитика)
  • Киргистан
    Киргистан или Киргизија, званично Киргиска Република , је држава у средњој Азији. Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

    Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама. Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).