French language

French language
Земља (геополитика)
  • Џибути
    Џибути, званично Република Џибути, мала је држава у источној Африци, на рогу Африке. Џибути се граничи са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и југу, и Сомалијом на југоистоку. Остатак граница ове државе чине Црвено море и Аденски залив на истоку. Одвојена је од Јемена на Арапском полуострву 20 -{km}- широким морским пролазом Баб-ел-Мандеб. Простире се на укупној површини од 23.200 km². Џибути је муслиманска земља, чланица Арапске лиге и Афричке уније.

    У античко доба, територија Џибутија заједно са Сомалијом била је део Пунта. У близини лучког града Зеиле, који се сада налази у Сомалији, било је седиште средновековног Адалског и Ифатског султаната. Крајем 19. века, основан је Француски Сомалиланд, колонија настала договором између владајућих Сомалаца, Афарских султана и Француза. Године 1967, територија је преименована у Француску територију Афара и Исаса. Десет година касније, становници Џибутија су гласали за независност. Референдум је службено означио оснивање Републике Џибути, државе назване према њеном истоименом главном граду. Као суверена држава постала је чланица Уједињених нација исте године, 20. септембра 1977. Почетком деведесетих година 20. века избиле су тензије око владиног представљања што је довеле до оружаног сукоба који је завршен споразумом о подели власти 2000. године између владајуће странке и опозиције.
  • Бенин
    Бенин, или званично Република Бенин држава је у западној Африци , која се до 1975. звала Република Дахомеј. На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу се граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом. Већина популације Бенина живи на омањем обалском појасу на југу земље, уз Бенински залив, који чини део већег Гвинејског залива. Службени главни град је Порто-Ново, међутим седиште владе налази се у граду Котону, који је највећи град у земљи и њен економски центар. Бенин има површину од 114,763 -{km}-2, док је процењена популација за 2016. годину износила нешто више од 10.800.000 људи. Бенин је земља у тропском појасу, а њена је привреда увелико темељена на пољопривреди; главни извози су памук и палмино уље.

    Службени језик у Бенину је француски, мада се локални језици попут фона и јорубе такође често користе. Највећа верска група у Бенину су католици, а прате их муслимани, вуду и протестанти. Бенин је члан Уједињених нација, Афричке уније, Покрета несврстаних, Франкофоније, Организације исламске конференције и других међународних организација регионалног, континенталног и глобалног карактера.
  • Буркина Фасо
    Буркина Фасо (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци. Она има површину од 274200 km² и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника. Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик. Престоница земље је Уагадугу.

    До 1984. звала се Горња Волта по рекама Црној, Белој и Црвеној Волти (данас -{Mouhoun, Nakambé и Nazinon}-) које протичу кроз земљу. Садашње име на најзаступљенијим домаћим језицима Моси и Диоула значи „земља усправних људи“.
  • Бурунди
    Бурунди (кирун. -{Uburundi}-; ), званично Република Бурунди (кирун. -{Republika y'Uburundi}-; ) држава је у источној Африци у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу. Главни град је Гитега, док је град Буџумбура то била до промене у фебруару 2019. Југозападна граница је на језеру Тангањика.

    Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион. Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације.
  • Габон
    Габон, или званично Габонска Република је држава у средњој Африци. На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Граничи на северозападу са Екваторијалном Гвинејом, на северу са Камеруном и на истоку и југу са Републиком Конго.

    Након независности Габон је остао економски, културно и политички повезан са Француском. Значајне резерве нафте омогућиле су повећање националног богатства (земља је једна од десет најбогатијих у Африци), али углавном у корист урбане елите. Становници у унутрашњости још се увек баве пољопривредом.
  • Гвинеја
    Гвинеја, званично Република Гвинеја , је држава у западној Африци. Главни град Гвинеје је Конакри. Док је раније је била позната као Француска Гвинеја (Guinée française), модерна држава се понекад назива Гвинеја-Конакри да би се нагласила разлика од других земаља са речју „Гвинеја” у њиховом имену и од истоименог региона, као што су Гвинеја Бисао и Екваторијална Гвинеја. Гвинеја има популацију од милиона и површину од 245.860 km².

    Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.
  • Екваторијална Гвинеја
    Екваторијална Гвинеја, званично Република Екваторијална Гвинеја , је земља у западном делу централне Африке, и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са Камеруном на северу, Габоном на истоку и југу, и Гвинејским заливом на западу. На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Уз матично афричко копно ова земља обухвата и пет острва од којих је највеће Биоко (пре се називало Фернандо По) на којем се налази и главни град Малабо. Биоко је удаљен око 40 км од најближег камерунског копна и око 200 км од матице (Река Муни). Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као Рио Муни) обухвата и више острва, међу којима и веће острво Биоко (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град Малабо. Екваторијална Гвинеја је једина суверена афричка држава у којој је шпански званични језик. Године 2015. је ова земља имала процењену популацију од 1.222.245.

    Екваторска Гвинеја је, упркос релативно малој површини и броју становника, заједница великог броја етничких скупина од којих је најзаступљенији народ Фанг. Откриће великих резерви нафте у другој половини деведесетих преобразило је привреду дотада једне од слабије развијених афричких земаља. Ипак, већина становништва тек треба осетити нагло повећање националног богатства.
  • Камерун
    Камерун, или званично Република Камерун, је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

    Иако Камерун није земља чланица организације ECOWAS, он је географски и историјски у Западној Африци, при чему јужни Камерун који у данашње време формирају северозападни и југозападни региони има екстензивну западноафричку историју. Земља се понекад идентификује као западноафричка, а у другим околностима као централноафричка због њеног стратешког положаја на размеђу западне и централне Африке. У Камеруну се користи преко 250 домородачких језика којима говори скоро 20 милиона људи. Званични језици земље су енглески и француски.
  • Комори
    Комори (جزر القمر — Juzur al-Qumur / Qamar), званично Савез Комора (ком. -{Udzima wa Komori}-,, الاتحاد القمري — al-Ittiḥād al-Qumurī / Qamarī) су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара. Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

    Са површином од 1660 km², изузев спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.
  • Мадагаскар
    Мадагаскар, или званично Република Мадагаскар (мал. -{Repoblikan’i Madagasikara}-,, ), раније име: Малгашка Република), је острвска земља без копнених граница у Индијском океану, близу обале источне Африке. Мадагаскар је 4. највеће острво на свету. Дом је за пет процената светских биљних и животињских врста, од којих 80% живи само на Мадагаскару. Међу значајним примерима разноликости живог света Мадагаскара су примати лемури и дрвеће баобаб.

    Писана историја Мадагаскара је почела у 7. веку, када су Арапи успоставили трговачке испоставе дуж северозападне обале. Контакт са Европљанима је почео 1500-их, када је португалски поморац Дијего Дијаз угледао острво након што се његов брод одвојио од флоте на путу за Индију. У касном 17. веку, Французи су успоставили трговачке испоставе дуж источне обале. Отприлике од 1774. до 1824, био је омиљено свратиште за гусаре, укључујући америчке, од којих је један донео малгашки пиринач у Јужну Каролину.
  • Мали
    Мали, или званично Република Мали држава је у западној Африци без излаза на море. Главни град је Бамако. Мали је осма по величини земља у Африци, са површином од 1.240.278 km². Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче. Независна је од 22. септембра 1960. године.

    Број становника Малија је око 20 милиона. Процењује се да је чак 67% становништва у 2017. години било млађе од 25 година. Суверена држава Мали сe састоји од осам региона, а њене границе на северу се протежу дубоко у средиште пустиње Сахара, док јужни део земље, где живи већина становника, чине реке Нигер и Сенегал. Економија земље је центрирана на пољопривреди и рударству. Један од најистакнутијих природних ресурса Малија је злато, при чему је Мали трећи највећи произвођач злата на афричком континенту, и соли.
  • Мауританија
    Мауританија, или званично Исламска Република Мауританија , је држава у западној Африци. Излази на Атлантски океан на западу, граничи се са Сенегалом на југозападу, Малијем на истоку и југоистоку, Алжиром на североистоку, и на северозападу са Западном Сахаром, територијом коју је анектирао Мароко. Име долази од античког берберског краљевства Мауретаније. Главни и највећи град је Нуакшот, који се налази на атлантској обали.

    Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауритански тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританског друштва.
  • Маурицијус
    Маурицијус, или званично Република Маурицијус , међу Французима названа и као острво Морис, је острвска држава у југозападном делу Индијског океана, око 855 km источно од Мадагаскара, 2000 km од обале источне Африке којој и геополитички припада. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и острва Св. Брандон, Родригеш, као и Агалега острва. Број становника се 2008. процењивао на 1.288.000.

    Главни чланак: Историја Маурицијуса
  • Мајот
    Мајот (, локални назив -{Mahori}-) је Француска прекоморска територија смештена северно од Мозамбичког канала у Индијском океану, између северног Мадагаскара и северног дела Мозамбика у источној Африци. Острво је део Коморског архипелага.

    Површина оства је 376 -{km²}-, а по попису из 2012. на њему живи 217.091 становника. Главни град је Мамудзу.
  • Нигер
    Нигер, или званично Република Нигер , подсахарска је земља у западној Африци, која је име добила по реци Нигер. Граничи се са Нигеријом и Бенином на југу, Буркином Фасо и Малијем на западу, Алжиром и Либијом на северу и Чадом на истоку. Главни град Нигера је Ниамеј на југозападном углу. Нигер покрива површину од скоро 1270000 km², што га чини највећом земљом у Западној Африци. Преко 80% његове копнене површине лежи у Сахарској пустињи. Предоминантно исламска популација ове земље са око милиона становника, живи углавном у кластерима на далеком југу и западу земље.

    Нигер је земља у развоју, која се конзистентно рангира при дну Индекса хуманог развоја (-{HDI}-) Уједињених нација; он је био рангиран 187. од 188 земаља за 2015. и 189. од 189 земаља у извештају из 2018. године. Већи део непустињских порција земље је подложан периодичним сушама и дезертификацији. Економија је концентрисана око самоодрживе пољопривреде, са нешто мало извозне пољопривреде у плоднијем јужном делу, и извозом сировина, а посебно уранијумске руде. Нигер се суочава са озбиљним развојним изазовима због своје позиције без излаза на море, пустињског терена, неефикасне пољопривреде, високе стопе наталитета у одсуству контроле рађања, и консеквентне пренасељености, ниског образовног нивоа и сиромаштва његовог становништва, недостатка инфраструктуре, лоше здравствене заштите и деградације животне средине.
  • Обала Слоноваче
    Обала Слоноваче, или званично Република Обала Слоноваче , у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кот д’ Ивоар или краће Кот д’ Ивоар , позната и као Обала Слонове Кости или Кот д’Ивуар, је земља у западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране, док се са јужне стране налази Гвинејски залив. Економски развој ове некада најразвијеније земље западне Африке заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела. Рат је окончан крајем 2007. године.

    Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600; Сенуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Бауле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.
  • Република Конго
    Република Конго, позната и као Конго-Бразавил како би се разликовала од ДР Конга који се назива Конго-Киншаса , Конго Република, или једноставно Конго , држава је у средишњој Африци. На западу излази на Атлантски океан, а граничи са Габоном на северозападу, Камеруном и Средњоафричком Републиком на северу, Демократском Републиком Конго на истоку и југу, те анголском енклавом Кабиндом на југу.

    У региону су доминантна племена која говоре Банту језик током више од 3.000 од година. Они су изградили трговачке путеве у сливе реке Конго. Конго је раније био део колоније Француска екваторијална Африка. Република Конго је успостављена 28. новембра 1958, а независност од Француске је стекла 1960. године. Суверена држава је имала вишепартијске изборе од 1992, мада је демократски изабрана влада свргнута с власти током грађанског рата у Републици Конго из 1997. године, и председник Дени Сасу Нгесо, који је први дошао на власт 1979. године, владао је током 33 од задњих 38 година.
  • Руанда
    Руанда, званично Република Руанда, држава је без излаза на море у области Велике расједне долине, гдје се спајају регион Великих језера и југоисточна Африка на истоку централне Африке. Смјештена је неколико степени јужно од екватора и граничи се са Угандом, Танзанијом, Бурундијем и Демократском Републиком Конго. Високо је уздигнута због чега има надимак „земља хиљаду брда“, а географијом доминирају планине на западу и савана на југоистоку, са бројним језерима широм земље. Клима је умјерена до суптропска, са двије кишне сезоне и двије сушне сезоне сваке године. Има популацију од преко 12,6 милиона становника, који живе на површини од 26.338 -{km}-² и најгушће је насељена земља копнене Африке, док је међу земљама већим од 10.000 -{km}-², пета најгушће насељена држава на свијету. Главни град је Кигали, који је уједно и највећи град, а у њему живи око милион људи.

    Ловци-сакупљачи су населили територију у каменом и гвозденом добу, а касније су почели да је насељавају народи Банту. Становништво се спајало прво у кланове, а затим у краљевства. У 15. вијеку, једно краљевство, под краљем Гихангом, успјело је да припоји неколико својих блиских сусједних територија чиме је успостављена Краљевина Руанда. Краљевина је доминирала од средине осамнаестог вијека, са краљевима из племена Тутси који су освајали друга племена војним путем, централизујући моћ и спроводећи политику против Хутуа. Њемачка је 1897. године колонизовала Руанду као дио Њемачке источне Африке, након чега је Белгија преузела власт 1916. године, током Првог свјетског рата. Обје државе су владале преко руандског краља из племена Тутси, док су Хуте сматрали подређенима. Хутуи су се побунили 1959. године и покренули су револуцију коју је подржала Белгија, а током које су убили бројне чланове племена Тутси и 1962. године успоставили су независну републику на челу са предсједником Грегором Кајибандом. Војним ударом 1973. године, Кајибанда је збачен и на власт је дошао Жувенал Хабијаримана, који је задржао политику да су Хути надмоћни. Патриотски фронт Руанде, предвођен Тутсима, покренуо је грађански рат 1990. године, а Хабијаримана је убијен у априлу 1994. године. Услиједио је геноцид у којем су Хути екстремисти убили између 500.000 и милион Тутсија и политички умјерених Хутуа у распону од сто дана. Патриотски фронт је окончао геноцид војном побједом у јулу 1994. године.
  • Сенегал
    Сенегал, или званично Република Сенегал , држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 -{км}- од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 -{км}- у копно. Површина Сенегала је 196.712 -{км}-2. Главни и највећи град је Дакар.

  • Сејшели
    Сејшели или Сејшелска Острва (сеј. -{Sesel}-,, ), званично Република Сејшели (сеј. -{Repiblik Sesel}-), острвска је држава у Индијском океану смештена неких 1.500 км источно од обала источне Африке и североисточно од острва Мадагаскара.

    Чини је архипелаг од 115 острва у Индијском океану источно од обала Кеније и Танзаније. Главно острво је Махе на ком се налази главни град Викторија. Са нешто више од 90.000 становника, Сејшели су популационо најмања међу афричким државама. Независна су држава од 29. јуна 1976. и чланица британског Комонвелта. Главна привредна делатност је туризам.
  • Того
    Того, или званично Тоголешка Република , држава је у западној Африци. Главни град Тогоа је Ломе. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.

  • Тунис
    Тунис (раније Тунизија, од ; ['], [-{Tunes}-]), званично Туниска Република ( [']), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 -{km}-) и на југоистоку с Либијом (459 -{km}-). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

    Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.
  • Уједињена Арапска Република
    Уједињена Арапска Република (скраћено УАР) је била држава која се састојала од данашњег Египта и Сирије.

    Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер.
  • Централноафричка Република
    Централноафричка Република (скраћ. ЦАР; ) је држава у средишњем делу Африке. Граничи се са Чадом на северу, Суданом и Јужним Суданом на истоку, Републиком Конго и Демократском Републиком Конго на југу и Камеруном на западу. Главни град је Банги.

    Централноафричка Република покрива површину од око 620000 km2. Према подацима из 2016. године, имала је процењену популацију од око милиона. Према подацима из 2022. године, Централноафричка Република је поприште грађанског рата који траје од 2012. године. Већи део Централноафричке Републике састоји се од суданско-гвинејских савана, али земља такође укључује сахело-суданску зону на северу и екваторијалну шумску зону на југу. Две трећине земље је у сливу реке Убанги (која се улива у Конго), док преостала трећина лежи у сливу Чарија, који се улива у језеро Чад.
  • Чад
    Чад ( [-{Tshād}-], ), званично Република Чад ( [-{Jumhūrīyat Tshād}-], ), је континентална држава у средишњој Африци. Граничи с Либијом на северу, Суданом на истоку, Централноафричком Републиком на југу, Камеруном на југозападу и Нигеријом и Нигером на западу.

    Прва позната цивилизација у овом подручју била је Сао цивилизација, коју је наследило Царство Канема. Снага овог царства произлазила је из контроле сахарских трговачких путева. У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Француска колонија. 1921. године Чад је прикључен колонији Француска Екваторијална Африка. После Другог светског рата Чад је добио статус француске прекоморске територије, а независност 1960. године.
  • Француске јужне и антарктичке земље
    Француске јужне и антарктичке земље (, скр. TAAF) су од 1955. Француска прекоморска територија.

    Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60. степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану.
  • Кмерска Република
    Кмерска Република била је република на подручју Камбоџе, која је службено проглашена 9. октобра 1970. године. Ова република је укинута 1975. године, након чега су Црвени Кмери прогласили социјалистичку Демократску Кампућију.

    Кмерска Република проглашена је 9. октобра 1970. године. Републиком је владала десничарска и милитаристичка хунта на челу са генералом Лон Нолом у уском савезништву са Сједињеним Државама. Пре проглашења Републике, генерал Лон Нол је дошао на власт још 18. марта исте године, када је извршио државни удар против дотадашњег камбоџанског владара, принца Нородома Сиханука.
  • Либан
    Либан, званично Либанска Република , је мала, претежно планинска држава на Блиском истоку, на источној обали Медитерана. Граничи се са Сиријом на северу и истоку, и Израелом на југу. Застава Либана приказује дрво кедра у зеленој боји на белој позадини и двема хоризонталним црвеним линијама, на врху и дну заставе.

    Назив Либан потиче из арамејске речи лабан, што значи бело, као референца на планину Либан која је увек прекривена снегом.
  • Гернзи
    Гернзи острво је у Ламаншу код обале Нормандије које је дио Бејливика Гернзи, зависног посједа британске круне.

    Друго је по величини од Каналских острва, острвске скупине која се налази сјеверно од Сен Малоа и западно од полуострва Котентин. Надлежност се састоји од десет парохија на острву Гернзи, три друга насељена острва (Херм, Жету и Лију) и много малих острва и стијена.
  • Гваделуп
    Гваделуп је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

    Кристифор Колумбо је био први Европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних Индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.
  • Мартиник
    Мартиник је острво и прекоморски департман / регион и јединствени територијални део Француске, а самим тим и саставни део Француске Републике, смештене на Малим Антилима, Западне Индије на истоку Карипског мора, са површином од 1 128 квадратних километара и популацијом од 376 480 становника од јануара 2016.

    Једно од ветровитих острва, налази се директно северно од Свете Луције, северозападно од Барбадоса и јужно од Доминике. Мартиник је такође најудаљенији регион (ОМР) Европске уније као посебна територија Европске уније и валута у употреби је евро. Практично цело становништво говори и француски (једини службени језик) и мартиникански креолски.
  • Свети Мартин
    Заједница Свети Мартин је територија на острву Свети Мартин у Малим Антилима.

    Под суверенитетом је Француске и припада Француским прекоморским територијама. Од фебруара 2007, има статус прекоморског колективитета (collectivité d'outre-mer). Настао је спајањем са околним острвцима и хридовима од којих је највеће Тинтамаре. Раније је административно био део Гваделупа. Налази се на северном делу острва, док јужни део Синт Мартен припада Краљевини Холандији.
  • Сен Бартелеми
    Сент Бартелеми, негде превођен и као Свети Бартоломеј, острво је у Малим Антилима. Острво је под суверенитетом Француске и припада Француским прекоморским територијама. Од фебруара 2007, острво има статус прекоморског колективитета (collectivité d'outre-mer).

    Свети Бартоломеј има површину од 25 -{km²}- и 9.035 становника. Густина насељености је 361,4 становника по -{km}-². Готово све становништво је пореклом из Нормандије и Бретање.
  • Сен Пјер и Микелон
    Сен Пјер и Микелон је острвска територија у северном Атлантику, 25 километара јужно од острва Њуфаундленд (Канада). Територија је под француским суверенитетом и део је Европске уније.

    Мапа острва Сен Пјер и Микелон Острва имају укупну површину од 242 -{km²}- и 7.012 становника. Архипелаг се састоји од острва Сен Пјер (26 -{km²}-), Микелон (110 -{km²}-), Лангладе (91 -{km²}-) и неких мањих острва. Некада су Микелон и Лангладе били раздвојена острва, док су данас спојени копненом превлаком и заједно се називају Микелон. На Сен Пјеру живи 6.100 становника (главни град је место Сен Пјер), док на Микелону живи 900 људи.
  • Сент Винсент и Гренадини
    Сент Винсент и Гренадини, познати и као Свети Винсент и Гренадини, мала су острвска држава у југоисточном делу Карипског мора, припада Западним Антилима, у централној Америци. Састоји се од острва Сент Винсент и групе Гренадинских острва (Бекија, Кануан, Мајре, Мустик и Јунион).

    Главни град је Кингстаун (28.000 становника). Површина је 389 -{км}-² и има 109.991 становника, према подацима пописа из 2011. године, што значи да је густина насељености 283 стан/км². Становништво се састоји од претежно црнаца, и мањим делом белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани).
  • Тринидад и Тобаго
    Тринидад и Тобаго, или званично Република Тринидад и Тобаго , је острвска држава у Карибима, северно од Јужне Америке, у централној Америци. Смештена је близу североисточне обале Венецуеле, јужно од Гренаде. Границу на мору дели са Барбадосом према североистоку, Гренадом према северозападу, Гвајаном према југоистоку, и Венецуелом према југу и западу.

    Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.
  • Хаити
    Хаити (хаи. Ayiti), званично Република Хаити (. ), држава је у Карибима Заузима западни, мањи део острва Хаити, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република.

    Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици.
  • Валис и Футуна
    Валис и Футуна је група острва у јужном делу Пацифика, група од три вулканска острва у Тихом океану између Фиџија и Самое.

    Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница (-{Collectivité d’outre-mer}-) од 2003. Између 1961. и 2003, имали су статус Прекоморске територије (-{Territoire d’outre-mer}-).
  • Нова Каледонија
    Нова Каледонија (, такође се користе и имена -{Le caillou}- и -{Kanaky}-) је француска прекоморска територија, смештена у Тихом океану. Архипелаг се налази у Меланезији, један од три дела Океаније. Налази на 1210 km источно од Аустралије и 16136 km од матичне Француске.

    Од потписивања уговора у Нумеи, Нова Каледонија има посебан статус у Републици Француској (collectivité spécifique). До 2019. године у Новој Каледонији одржаће се локални референдум на ком ће бити одлучено да ли ће Нова Каледонија постати самостална држава или ће остати у државној заједници са Француском.
  • Нови Хебриди
    Нови Хебриди је некадашње име архипелага у Јужном Пацифику, данас познатог као Вануату.

    Име је острвима дао капетан Џејмс Кук, иако су пре њега до острва стигли португалски и француски истраживачи.
  • Француска Полинезија
    Француска Полинезија је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.

    Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.
  • Француска Гвајана
    Француска Гвајана или Француска Гијана (, службено ) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Француске Гвајане.

    Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.
Хиперлинк