Херцег Нови (Herceg Novi)
 |
Херцегновски залив
Херцег Нови представља центар истоимене општине која се простире од граничног прелаза Дебели бријег до најужег дијела Бока которске (тјеснаца Вериге - 300 -{m}- ширине), на укупној површини од 235 -{km}-2 и броји нешто око 33.000 становника. Налази се на улазу у живописни залив Бока которске, окружене терасама које се спуштају од високог Орјена и са двјесто сунчаних дана годишње. Херцег Новог отворена срца прима све госте који му долазе.
Географске координате града су: 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине. Око града се налазе: планина Орјен (висине 1.895 -{m}-, позната је по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима), брда: Доброштица (1.570 -{m}-) и Радоштак (1.441 -{m}-) и полуострво Луштица са највишим врхом Обосник (586 -{m}-). Сам улаз у Бококоторски залив се налази између ртова Оштра и Мириште и ширине је cca. 2.900 метара. Просјечна дубина воде у Заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар. Од 1997. године Бока которска је и званично уврштена у Асоцијацију 28 најљепших залива свијета. Дугачко морско шеталиште Пет Даница спаја Игало и Мељине, такође позната и увијек угодна одмаралишта. Ривијера дужине 15 км обухвата Мељине, Зеленику, Кумбор, Ђеновиће, Баошиће, Бијелу и Каменаре. Ова мала мјеста обилују чувеним плажама и кућицама а у рано пролеће добијају посебне боје у вријеме цвјетања чувене жуте мимозе.
Географска карта - Херцег Нови (Herceg Novi)
Географска карта
Земља (геополитика) - Црна Гора
 |
 |
| Застава Црне Горе | |
Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| EUR | Евро (Euro) | € | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| SQ | Албански језик (Albanian language) |
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
| HR | Хрватски језик (Croatian language) |
