Географска карта - Стајићево (Stajićevo)

Стајићево је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1941 становника.

Стајићево се налази на лесној тераси између Потиске алувијалне равни на западу и Тамишког платоа на истоку, на 12 км магистралног пута Зрењанин - Београд уз леву обалу Бегеја.

Аграрна реформа (1918—1941) имала је за циљ да се изменити власничка структура земљишта и испуни обећање Краља Петра Карађорђевића дато добровољцима на Крфу, да ће их све наградити одређеном површином обрадиве земље. Одузета земља од властеле у В. Бечкеречкој жупанији дељена је српским добровољцима из Босне, Лике, Далмације, Србије, Војводине и других крајева. Српски живаљ из ових крајева, бивши кметови, слуге и беземљаши могли су добити одређену површину земље у закуп. Њихова несрећа била је у томе што нису имали новца да плате закупнину нити су имали основна средства за рад у пољопривреди.

Видевши како му се парохијани, иначе вредни људи, муче и тешко живе, парох српско-елемирски Сава Стајић је покренуо необичну акцију да се изврши колонизација српске сиротиње из села В. Бечкеречке жупаније на рудинама Раровац, Горња и Доња Петра и Павлово које је било у поседу Алтруистичке банке из Беча. Рођен у Српској Неузини 1881. године, па постао Бечкеречан, где је и матурирао гимназију 1899. године, Сава Стајић је био врло уман и поштован међу великодостојницима новонастале државе. Учио је годину дана Правне науке у Грацу, па апсолвирао је богословију у Сремским Карловцима 1904. године. Рукоположен је 1904. године у Темишвару и примио као капелан парохију у Елемиру. Био је члан Великог духовног суда Пећке патријаршије и епархијске конзисторије у В. Кикинди. Лични пријатељ је епископа Темишварског др. Георгија Летића и др. Душана Гргина, народног посланика Торонталске жупаније, а тадашњег начелника у министарству за аграрну реформу. Обојица су му дали благослов и одобрење да започне колонизацију српске сиротиње из Елемира, Арадца, Фаркаждина, Ечке, Тараша, Кумана, Ботоша и Орловата. Дана 1.10.1920. године примивши своје колонистичке компетенције, колонисти су почели обраду ове земље. Сви колонисти су без изузетка добили 8 кј. и 1100 кв. хвати квалитетне оранице. Број колониста се до 1922. г. попео на 231. породицу. Исте године извршена је експропријација земљишта за изградњу насеља.