Сантијаго де Керетаро (Querétaro)
Сантијаго де Керетаро је град у Мексику у савезној држави Керетаро. Налази се у централном делу земље, око 200 km северозападно од града Мексика, на 1825 m надморске висине. Према процени из 2005. у граду је живело 596.450 становника.
Град је основан 25. јула 1531, тј. на дан апостола Сантијага. Сантијаго де Керетаро је колонијално име, док се од стицања независности град чешће назива само Керетаро.
Акведукт за снабдевање града водом је изграђен у периоду 1726—1738. Дуг је 1280 m, висок 23 метра и има више од 70 лукова. До 1970. служио је за водоснабдевање, а данас је споменик.
Керетаро је познат по колонијалној архитектури, и од 1996. историјски центар града је под заштитом УНЕСКО-а.
Максимилијанова капела Град је имао важну улогу у времену борбе за независност Мексика од Шпаније. У кући доне Јозефе Ортиз, познате по недимку Корегидора, окупљали су се и договарали поборници независности 1810.
У Керетару је суђено надвојводи Максимилијану, цару Мексика, када је збачен са власти. Ту је стрељан 19. јуна 1867. на „Пољани звона“ (Cerro de las Campanas), заједно са својим генералима Мирамоном и Меијом.
Мексички устав, који је и данас на снази, потписан је у Керетару 1917.
Град је основан 25. јула 1531, тј. на дан апостола Сантијага. Сантијаго де Керетаро је колонијално име, док се од стицања независности град чешће назива само Керетаро.
Акведукт за снабдевање града водом је изграђен у периоду 1726—1738. Дуг је 1280 m, висок 23 метра и има више од 70 лукова. До 1970. служио је за водоснабдевање, а данас је споменик.
Керетаро је познат по колонијалној архитектури, и од 1996. историјски центар града је под заштитом УНЕСКО-а.
Максимилијанова капела Град је имао важну улогу у времену борбе за независност Мексика од Шпаније. У кући доне Јозефе Ортиз, познате по недимку Корегидора, окупљали су се и договарали поборници независности 1810.
У Керетару је суђено надвојводи Максимилијану, цару Мексика, када је збачен са власти. Ту је стрељан 19. јуна 1867. на „Пољани звона“ (Cerro de las Campanas), заједно са својим генералима Мирамоном и Меијом.
Мексички устав, који је и данас на снази, потписан је у Керетару 1917.
