Географска карта - Природњачки музеј у Лондону (Natural History Museum)

Природњачки музеј у Лондону је музеј природе који излаже широки спектар експоната из различитих области историје природе. Музеј је један од три велика музеја на улици -{Exhibition Road}- у Јужном Кенсингтону у Лондону поред Научног музеја и Музеја Викторије и Алберта, а највећи део музеја налази се у улици Кромвел.

У музеју се налазе експонати који покривају око 70 милиона врста живих и изумрлих биљних и животињских врста које су груписане у 5 главних колекција: ботаника, ентомологија, минералогија, палеонтологија, и зоологија. Музеј је светски признат истраживачки центар специјализиран у таксономији, идентификацији и конзервацији. Поседује различите збирке од научне и историјске важности, међу којима је и колекција врста коју је прикупио Чарлс Дарвин. Музеј је познат по изложби скелета диносауруса. Садржи и библиотеку са великм бројњм књига, часописа и уметничких колекција везане за рад и истраживање научних департмана.

До 1963. године, Природњачки музеј је био део Британског музеја. Након тога се издвијио као посебан музеј и задржао име Британски музеј (природна историја), иако је и тада био познат као Природњачки музеј. По броју посетиоца, Природњачки музеј заузима четврто место на листи најпосећенијих музеја на свету са забележених преко 4 милиона посета у 2009. години.

Колекција музеја потиче од збирке алстерског доктора Ханса Слоана који је дозволио да његове значајне збирке буду продате Британској Влади по цени која је била доста нижа од тржишне вредности у то време. Куповина је финансирана лутријом. У Слоановој колекцији биле су испресоване биљке и животињски и људски скелети. Збирка је првобитно, 1756, била смештена у кући Монтагу у Блумсберију где се налазио Британски музеј. Међутим, већина Слоанове колекције је нестала у првим деценијама 19. века, а Џорџ Шо, управник одељка зоологије, многе врсте је продао Краљевском колеџу у Сурџону. Његов наследник Елфорд Лич повремено је палио ломаче у доњим спратовима музеја. Музеј је имао велике проблеме да сачува постојеће збирке. Године 1862. нећакиња повереника музеја била је постављена за асистента на одељку ентомологије без обзира што није знала разлику између лептира и мољца. Џон Едвард Греј се жалио на запослене и тврдио је да су многи ментално поремећени.

Многе грешке његових претходника исправио је Ричард Овен који је радио као управник Британског музеја 1856. Његове промене у раду музеја су навеле Била Брајсон да напише да је Овен учинио да Природњачки музеј постане институција за свакога и да је променио очекивања људи за шта музеј служи. Овен је схватио да је природњачком делу Британског музеја потребно више места. Купљено је земљиште у Јужнем Хенсингтону и 1864. расписан је конкурс за дизајнирање новог музеја. Прихваћена је идеја Франциса Фовка, а скицу је урадио Алдред Вотерхаус. Радови су започели 1873, а завршени 1880. Нови музеј отворен је догодине, 1881. године. У овом простору се налезе Земљане галерије и Дарвинов центар.