Палау (Republic of Palau)
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.
Земљу су првобитно населили мигранти из поморске југоисточне Азије пре отприлике 3.000 година. Палау је први нацртао на европској мапи чешки мисионар Пол Клајн на основу описа који је дала група палауанаца бродоломаца на филипинској обали на Самару. Острва Палау су постала део Шпанске Источне Индије 1885. Након пораза Шпаније у Шпанско-америчком рату 1898. године, острва су продата Немачкој 1899. под условима Немачко-шпанског уговора, где су им они управљали као део Немачке Нове Гвинеје. После Првог светског рата, острва су постала део мандата Јужних мора Лиге народа под јапанском владавином. Током Другог светског рата, сукоби, укључујући велику битку код Пелелиа, вођени су између америчких и јапанских трупа као део кампање на Маријанским и Палау острвима. Заједно са другим пацифичким острвима, Палау је 1947. године постао део повереничке територије Пацифичких острва којом су управљале Сједињене Државе. Пошто су на референдуму гласали против придруживања Савезним Државама Микронезије 1978. године, острва су добила потпуни суверенитет 1994. према Споразуму о слободном удруживању са Сједињеним Државама.
Палау се састоји од око 340 острва (рачунајући острвца око 500), највеће се зове Бабелдаоб на ком је смештен главни град Нгерулмуд. Нгерулмуд је најмањи главни град на свету, са популацијом од око 400 људи. Палау је подељен на 16 мањих држава (администрација) од којих свака има своју заставу.