Липљан (Lipjan)
Липљан је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.870 становника.
Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује главни град покрајине са Скопљем и Призреном.
Срби и неалбанци у Липљану живе као у гету, штите их барикаде од бодљикаве жице, 18. фебруар 2005, аутор [[Дарко Дозет
Сам град се развио око античке Улпијане која је била важно место на римском путу који је повезивао Скопље са Нишем. Касније га је обновио византијски цар Јустинијан I (527—565) под именом -{Iustiana Secunda}- за разлику од насеља -{Iustiana Prima}- (недалеко од данашњег Лебане). Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и црква Богородичиног Ваведења у Липљану која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју Рашке током 12. века када је био главна византијска утврда насупрот српском Звечану, а био је и седиште епископије. Значај града је почео да опада у другој половини 14. века када се на његов рачун шире Приштина, Јањево и Ново Брдо, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде услед њихових пустошења.
У месту је радила српска народна школа између 1866-1877. године. Поново је отворена 1879. године.
Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге Краљево – Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег утврђења данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима Грачаница, Лапље Село, Сушица и Ливађе) и манастир Грачаница, који је од града удаљен око 2,5 km.
Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује главни град покрајине са Скопљем и Призреном.
Срби и неалбанци у Липљану живе као у гету, штите их барикаде од бодљикаве жице, 18. фебруар 2005, аутор [[Дарко Дозет
Сам град се развио око античке Улпијане која је била важно место на римском путу који је повезивао Скопље са Нишем. Касније га је обновио византијски цар Јустинијан I (527—565) под именом -{Iustiana Secunda}- за разлику од насеља -{Iustiana Prima}- (недалеко од данашњег Лебане). Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и црква Богородичиног Ваведења у Липљану која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју Рашке током 12. века када је био главна византијска утврда насупрот српском Звечану, а био је и седиште епископије. Значај града је почео да опада у другој половини 14. века када се на његов рачун шире Приштина, Јањево и Ново Брдо, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде услед њихових пустошења.
У месту је радила српска народна школа између 1866-1877. године. Поново је отворена 1879. године.
Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге Краљево – Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег утврђења данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима Грачаница, Лапље Село, Сушица и Ливађе) и манастир Грачаница, који је од града удаљен око 2,5 km.
Географска карта - Липљан (Lipjan)
Географска карта
Земља (геополитика) - Република Косово
Према резолуцији 1244 Савета безбедности УН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УН) у оквиру српске суверене територије.
Валута / Језик
ISO | Језик |
---|---|
SQ | Албански језик (Albanian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |