Географска карта - Нови Сад (Novi Sad)

Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине и њен административни центар, после Београда други град у Србији по броју становника и површини. Према последњим резултатима пописа становништва из 2011. године, на административној територији града Новог Сада је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини град Нови Сад 277.522 становника, док је 2019. године на ширем подручју пребројан 402.681 становник.

Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар српске културе, због чега је често називан Српска Атина. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар српске економије, универзитетски град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.

Град лежи на обалама реке Дунав, између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града (Бачка), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе, смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива Мали бачки канал, који је део система канала Дунав—Тиса—Дунав. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.

У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред српског језика, још и мађарски, словачки и русински језик. Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски), -{Nový Sad}- (словачки) и -{Нови Сад}- (русински). На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- (латински), -{Neusatz}- или -{Neusatz an der Donau}- (немачки), -{Novi Sad}- (хрватски), -{Novi Sad}- (румунски) и -{Млада Лоза}- (бугарски).

Првобитна имена Новог Сада била су Рацко (Српско) село, Рацка варош, Рацки град (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) и Петроварадински шанац (-{Peterwardeiner Schantz}-), док име Нови Сад (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) датира из 1748. године. Манојло Грбић у првој књизи са насловом Карловачко владичанство на страни 288. пише: „У јесен 1722. држан је народни Сабор у Варадинском Шанцу, а то је у данашњем Новом Саду.”