Нова Каледонија (New Caledonia)
 |
 |
Од потписивања уговора у Нумеи, Нова Каледонија има посебан статус у Републици Француској (collectivité spécifique). До 2019. године у Новој Каледонији одржаће се локални референдум на ком ће бити одлучено да ли ће Нова Каледонија постати самостална држава или ће остати у државној заједници са Француском.
Прво становништво је населило западни Пацифик пре 50.000 година. Касније су ово подручје населили Аустронежани. Народи који су се населили на Меланежанске архипелаге су Лапитанци. Они су населили ово подручје отприлике око 1500. п. н. е. У 11. веку на ово подручје су се населили и Полинежани који су се стопили са тадашњим становништвом ових архипелага.
Европљани су први пут угледали обале Нове Каледоније и острва Лојоте крајем 18. века. Британски истраживач Џејмс Кук је угледао Grande Terre 1774. године и назвао га Нова Каледонија по шкотским горама, на која острво личи због брдовитости. Каледонија је иначе латински назив за Шкотску.
Британски и амерички ловци на китове и трговци су користили алкохол и дуван како би подмићивали и искоришћавали локално становништво и њихове ресурсе. Такође су на острва донели мноштво болести из Европе и Америке које нису постојале на овим острвима. Тако је мноштво локалног становништва умрло од дизентерије, сифилиса и сличних болести. На крају се локално становништво побунило што је резултовало и нападом на посаду брода Катер (Cutter) коју је појело племе Поума.
Мноштво становништва је и поробљено и одведено на плантаже шећера на Фиџију и Квинсленду.
Католички и протестантски мисионари су дошли на ова подручја у 19. веку и узроковали шок за локалну културу. Терали су људе да носе одећу и искоренили многе локалне традиције и културе.
Острво је проглашено за француску територију 1853. у време владавине Наполеона III. Следећи пример Британаца у оближњој Аустралији, између 1854. и 1922. Француска је послала око 22.000 затвореника у кажњеничке колоније на југозападу острва. Када су укинуте кажњеничке колоније, европски досељеници (укључујући и бивше затворенике) и разни азијски радници су подигли насеља на острву. Број домородачког Канак становништва је нагло опао у том периоду због разних болести и систему сличном апартхејду (Code de l'Indigénat).
Борбу за независност је почела група Front de Libération Nationale Kanak Socialiste 1985. године. Врхунац сукоба се догодио 1988. кризом талаца у месту Увеа. Борба је на крају довела до повећања аутономије споразумима у Матињону 1988. и у Нумеи 1998. године. Тим споразумима је становништво Каледоније изборило право на локално држављанство, одвојене државне симболе од Француске и референдум о самосталности који ће се одржати 2014. године.
