Географска карта - Никшић (Opština Nikšić)

Никшић је град у општини Никшић у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 56.970 становника, (Према попису из 2003. било је 58.212 становника), док цјелокупна општина броји 72.443 становника, те према томе Никшић је други град по величини у Црној Гори. Површина општине је 2065 km², што Никшић чини територијално највећом општином у Црној Гори и у бившој Југославији.

План остроготске тврђаве Анагастум Стари град Оногошт, настао у IV вијеку као римско војно утврђење Андерба (castrum Anderba) у Никшићком пољу, као раскрсници важних путних праваца који су повезивали уже територије и сусједне области, добро ситуиран на природном стјеновитом хумку у пољу између Студеначких главица и Требјесе, живио је кроз три велика периода људске цивилизације. Име Оногошт, је од Источних Гота и имена њихове тврђаве Анагастум (подигнуте по освајању, на мјесту римске Андербе, након 459. године). По Милану Шуфлају, на 114. стр. књиге Срби и Арбанаси, у фусноти пише: „Материјална успомена на ту владавину (Гота) јест средовјечна тврђава Анагостум, Оногастум, данас Оногошт, Никшић у Црној Гори.” Код архиђакона Томе, пак, Готи су Славени. Кроз вјекове бива рушен, обнављан и дограђиван, мијењајући изглед и господаре, свједочећи о крупним друштвеним и историјским кретањима и промјенама времена у којима је опстајао и као римски каструм, и као објекат у систему одбране читаве области у средњем вијеку, као центар Жупе у вријеме процвата српских држава и, напокон, као утврђени турски град. Од свог настанка готски Анагастум и средњовјековни Оногошт био је активна тврђава све до одласка посљедњих освајача.

Зидови града временом постају тијесни за све оне који су у њему тражили уточиште, па се почиње са градњом испод градских зидина и спонтано настају прва насеља у пољу — зачеци данашњег града. Зато се постанак и развој града морају везати за стару градску тврђаву и поред чињенице да је, још много прије њеног настанка, негдје у никшићком пољу постојала римска насеобина Андерба, која је нетрагом нестала и о чијој локацији нема непосредних извора.

Цар Стефан Урош V је у Оногошту 22. августа 1362. потписао мир са Дубровником, након рата са Војиславом Војиновићем. Овуда је пролазио каравански пут из Дубровника, мјесто је било познато по клобучарском занату - производњи капа. Од 1378. прелази у босанску сферу, припада Сандаљу Хранићу и његовом синовцу Стефану.

Споменик краљу Николи у Никшићу

Под утицајем покретања Првог српског устанка, у лето 1805. покрет херцеговачких Срба појавио се у Никшићу. На то су Турци реаговали слањем 10.000 војника на челу са пашом Каузларићем да угуше побуну. Никшићани су се ослањали и сарађивали са харамбашама из Попова, Требиња и Шуме и рачунали су да би се 19.000 Срба могло дићи на устанак, док је оружје требало да стигне из Русије, преко Грчке. Посље гушења устанка од стране Турака, у којима су вјероватно учествовали Славени Муслимани, није било више помена у историјским изворима.

Ослобођење од Турака 1877. године, којим је командовао и Машо Врбица, доводи нове насељенике, даје нове импулсе, осјећа се нови дух, показује се воља и ријешеност за „ново добро Црне Горе, која ће се, поред стародревног јунаштва, овјенчати још и зрацима културе и цивилизације”. Оваква оријентација значила је жељу за новим градом поред „старе и труле” турске касабе. Та жеља је остварена израдом првог регулационог плана 1883. године који представља осмишљен концепт формирања града чврсте урбане структуре примјеном модела на ренесансно — барокној шеми идеалних градова.

План је по налогу краља Николе израдио инжењер Јосип Сладе.

Прве три деценије након доношења плана карактерише изразити привредни и друштвени успон, развој занатства и трговине, настајања низа културних и просвјетних установа и друштава и интензивна урбанизација. Град је формирао своју окосницу, а изградњом низа репрезентативних објеката (Саборна црква, Дворац краља Николе, комплекс паркова, Царев мост у Никшићу) успостављени су важни градски репери. Изграђен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.

Аустрија је почетком јануара 1916. године аеропланима бомбардовала Никшић, при чему је било 150 рањених и погинулих. Први воз, дочекан пуцањем прангија, стигао је у Никшић из Билеће 12. јула 1938. Пруга уског колосијека је грађена три године.