Географска карта - Минск (Minsk)

Минск главни је и највећи град Републике Белорусије, административни центар Минске области, седиште Заједнице Независних Држава, „Град херој Совјетског Савеза“, најзначајнији политички, привредни, културни и научни центар у земљи. Смештен је на обалама реке Свислач у подручју, готово у самом географском средишту Белорусије.

Градска територија обухвата површину од 348 084 km² и има статус засебне административне јединице у земљи у рангу области. Према проценама националне статистичке службе за 2021. годину у граду живи 2 009 786 становника. Према броју становника Минск се налази на десетом месту у Европи, а петом месту у поређењу са државама СССР, после Москве, Санкт-Петербурга, Кијева и Ташкента.

„''Према легенди на обалама реке Свислач у једној каменој воденици живео је див Менес. Див је у свом каменом млину млео камење од којег је пекао хлебове којим је хранио своје поданике. Иако нико никада није видео Менеса из воденице су се сваке ноћи чули крици, песма и игра. У поноћ див је излазио из своје воденице и обилазио околна села отимајући људе и претварајући их у своје војнике и поданике. Међутим његови поданици су се побунили и уз помоћ моћног чаробњака заувек протерали Менеса, а његову воденицу спалили. У знак сећања на дива Менеса остало је име града.'' “

Иако не постоје сасвим поуздани подаци о пореклу имена града многи етнографи верују да је оно проистекло од водотока Мења или Менка, потока који се некада уливао у реку Птич (притоку Припјата) на подручју данашњег града. Сам хидроним може да се објасни из индоевропског -{men}- што значи мали док се у угро-финском мансијском језику речју -{манья}- означава малена река. У најстаријим руским летописима град се називао -{Мѣньскъ}-, -{Мѣнескъ}-, -{Мѣнскъ}-, док се у новијим документима среће у форми без слова јат као -{Меньск}-, -{Менеск}-.

У пољским документима град се, почев од 1502. помиње у форми имена Мињск, док је стари облик Менск готово потпуно ичезао из службених докумената током 18. века. Након друге поделе Пољске крајем XVIII века облик -{Минскъ}- се усталио и у рускојезичним списима као дослован превод имена града са пољског језика. Пољска верзија имена Минск–Мињск вероватно је везана за име пољског града Мињска Мазовјецком у данашњем Мазовском војводству. Међутим како је белоруски језик норматизован и стандардизован тек 1918. године самим тм није постојала ни јединствена орографија код имена град Минска, те се у свакодневном говорном језику користио термин Менск, док је у писаној форми коришћена верзија Минск. Међу белоруском интелигенцијом почев од 1916. усталио се назив Менск Белоруски, назив се задржао и током периода немачке окупације, а усталио се у документима белоруске дијаспоре.

У једном периоду постојања Белоруске Совјетске Републике стари назив Менск је поново био заузео нормативну форму и користио се у званичним документима на белоруском језику све до 29. јула 1939. године када је Врховни совјет Белоруске ССР увео званичан белорускојезични назив града у форми -{Мінск}-. У савременим историјским списима на белоруском језику стари назив Менск користи се искључиво за део градске историје до 1793. године.

Мински градски савет је 1991. године од републичког Врховног совјета тражио званично враћање историјског имена града, међутим иницијатива је одбачена пошто су за предлог гласала 142 депутата, док је њих 173 било против.

У пољском језику се у историјским списима користе називи Минск Литвански за период градске историје везан за Велику кнежевину Литванију, односно Минск Бјалоруски за познији период. У савременом пољском језику користи се само верзија -{Mińsk}-.