Карнатака је савезна држава Индије са површином од 192.000 -{km²}- и 55.868.200 становника (стање: 1. јан. 2001). Карнатака се налази на југу Индије на висоравни Декан и граничи са Махараштром, Гоом, Андра Прадешом, Тамил Надуом и Кералом. Својим западним делом излази на Арапско море. Главни град Карнатаке Бангалор има преко 6 милиона становника. Софтверска индустрија Бангалора представља 35% индијског софтверског извоза. Карнатака је једини извозник сандаловине у Индији.
Неолитичка насеља датирају из другог века п. н. е.. Карнатака је била у саставу Маурја царства, којим је у 3. веку п. н. е. владао Ашока. Током првог миленијума Карнатака је била у саставу различитих династија: Кадамбас, Ганга (323—550), Чалукјас и Раштракутас. На преласку миленијума основано је Хојсала царство, током кога је процветала уметност и архитектура и тада су саграђени храмови као Хојсалесвара храм у Халебиду и Ченакесава храм у Белуру. Ширењем Хојсала царства делови Андра Прадеша и Тамил Надуа долазе под њихову власт. Виџајанагара царство (1336—1660) се одржавало пред муслиманским инвазијама. Потицало је традиције и охрабривало уметност, религију и литературу на санскриту, канада и телуга језику. Коалиција султана је победила и срушила Виџајанагара царство. Султани су охрабривали урду, персијску литературу и исламску архитектуру. Могули су победили султане и регион је постао део Могулског царства. Могулски владар Аурангзеб је поставио Водеџару од Мајсора као владара. Касније подручјем влада Хајдар Али, а после њега његов син Типу Султан, познат као Тигар од Мајсора. Тигар од Мајсора се борио против европске експанзије, тј. британске експанзије. Водили су се Англо-Мајсорски ратови (1767—1799. ). У задњем рату Тигар од Мајсора је изгубио рат и живот. Мајсор је постао део Британске Индије. После независности Водејатр махараџа је био гувернер. Делови тадашњих држава Мадрас, Хајдерабад и Бомбај постали су 1956. део Мајсора, а држава Мајсор се 1973. преименује у Карнатака.
