Вермонт (Vermont)
У прво време насељена америчким староседеоцима (племена Ирокези и Абенаки), на већи део вермонтске територије полагала је права Нова Француска, као део Француске. Након пораза Француске у Седмогодишњем рату, Вермонт је припојен Великој Британији 1763. године. Њујорк и Њу Хемпшир су се више година спорили око територије Вермонта, који је тада био познат под називом Њухемпширске концесије.
Досељеницима који су добили земљишне поседе од 13 колонија супротстављала се милиција -{Green Mountain Boys}-, која је их је и надвладала и створена је Вермонтска Република, независна држава. Основан 1777. године током Америчке револуције, независни Вермонт постојао је наредних 14 година. Осим тринаест колонија, Вермонт је једна од четири државе која је била суверена у прошлости, заједно са Тексасом, Хавајима и Калифорнијом. Године 1791, Вермонт се прикључио Сједињеним Државама као 14. држава. Вермонт је једна од првих држава које су делимично укинуле ропство.
Вермонт је највећи произвођач јаворовог сирупа у Сједињеним Америчким Државама. Главни град је Монтпилијер, који је, с популацијом од свега 7855 становника, најмањи главни град у САД. Град с највише становника је Берлингтон у којем живи 42.417 људи, што га чини најмањим градом у САД који је највећи у некој држави. Берлингтонско метрополитанско подручје има 214.796 становника. Вермонт је једна од расно најхомогенијих држава, 94,3% становника се изјаснило белцима у попису 2010. године.
Вермонт је подељен на четрнаест округа.
* Округ Адисон
* Округ Бенингтон
* Округ Вашингтон
* Округ Виндам
* Округ Виндзор