Географска карта - Велико Средиште (Veliko Središte)

Велико Средиште је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1270 становника.

Овде се налазе Два дворца породице Лазаревић и ФК Борац Велико Средиште.

Католичка црква

Некада је Банат био веома мочваран, а када је исушен, постао је једно од најплоднијих земљишта у Европи. Као и суседна Бачка, Банат је, осим нешто на истоку, раван, али без шума и руда. Становништво се бави у огромној већини ратарством, те се производе све врсте жита, нарочито пшеница и кукуруз. Знатна је и култура дувана и шећерне репе.Виноградарство је развијено код Вршца и Беле Цркве. Сточарство је такође врло важно, али не у оној мери као пре, када је било главно занимање становништва. Трговина је знатна, нарочито са житом и стоком. Индустрија је лепо развијена у градовима. Знатна је млинска, а и остала индустрија, као циглане, шећерна, пиварска, камена, кожна, дрвна, текстилна, керамичка и др.

По Сенткларају средњевековни назив места је био Сердахељ (Zerdahel). Први историјски помен је из 1355. године, када се јавља као суседна општина места - Csorto, Bajla и Golucz. По судском акту из 1362. године Антоније сердахељски ковач се пред крашовским поджупаном Лоренцом, "поравнао" са ћурчијом Јованом Енгом. Антоније је иначе суграђанину Енгу запалио кућу. Крашовске власти су 1411. године имале посла са Среваном Химфијем из места Бачштевиш, који је забранио мештанима Сердахеља да на било који начин присвајају земљу у његовом селу. Напокон, 1425. године становник Сердахеља - Имре, син Јована, постао је поджупан Крашовске жупаније.

Назив места: 1427. године. је Средиште -{(Stredolcz )}- у крашовској жупанији посед Јована пл. Јанка.

После Мохачке битке мађарско становништво се исељава преко Мориша, а долазе Срби. Од мађарског Сердахеља, постаје српско Средиште.

1597. године Средиште -{(Ztrediste )}- је у поседу Јована Јошика. Године 1713. било је у Средишту 56 кућа, 1716. додељено је Средиште вршачком диштрикту. У години 1717. имало је 72 куће. У то време доселили су се и Срби из околних села, Великог Жама, Гудурице и др. у Велико Средиште. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Средиште" припада Вршашком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко.

Око 1738. године доселили су се у Велико Средиште Румуни из Тишманије у Малој Влашкој. Подигнута је од камена црква 1743. године, која је 1751. године обновљена.

Године 1749. било је већ 140 кућа, а 3 пароха 1751. било је 143 куће. Око 1824. године доселило се неколико немачких породица.