Географска карта - Велика сфинга у Гизи (Sphinx)

Кефреновом пирамидом у позадини]]

Велика сфинга у Гизи у Египту је далеко највећа и најчувенија статуа сфинге. Она представља лежећег лава са људском главом. Вероватно је подигнута у време четврте египатске династије, око 2700–2600. година пре нове ере. Више од 4000 година сфинга се уздиже изнад песка египатске пустиње. Дуга је 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара. Испружене ноге су дуге око 15 метара. Остаци боје у ушима указују на чињеницу да је скулптура оригинално била обојена живим бојама. Изграђена је од брда блокова камена кречњака преосталог од изградње Кеопсове пирамиде. Поред сфинге подигнут је храм који лежи у истој линији у којој је храм Кефренове пирамиде.

Оригинални облик сфинге је исечен из стене и од тада је обновљен слојевима кречњачких блокова. Дужина му је 73 m од шапе до репа, 20 m висока од основе до врха главе и 19 m широка на задњим боковима. Нос јој је из непознатих разлога одломљен између 3. и 10. века нове ере.

Сфинга је најстарија позната монументална скулптура у Египту и једна од најпрепознатљивијих статуа на свету. Археолошки докази сугеришу да су је створили стари Египћани Старог краљевства за време владавине Кефрена (око 2558–2532. п. н. е.).

Оригинално име које су креатори Старог краљевства дали sфинги је непознато, пошто храм Сфинге, ограђени простор и вероватно сама Сфинга нису били завршени у то време, те је културни материјал био ограничен. У Новом краљевству, Сфинга је била поштована као соларно божанство Хор-ем-акет („Horus of the Horizon”; хеленизовано: Harmachis), и фараон Тутмос IV (1401–1391 или 1397–1388. п. н. е.).) ју је посебно навео као такву у својој Стели снова.

Уобичајено име „сфинга“ дато је у класичној антици, око 2.000 година након општеприхваћеног датума његове изградње, позивајући се на грчку митолошку звер са главом жене, сокола, мачке или овце и телом лава са крилима орла. (иако, као и већина египатских сфинги, Велика сфинга има мушку главу и нема крила). Енглеска реч сфинга долази од старогрчког Σφίγξ ( транслитерисано: sphinx) очигледно од глагола σφίγγω ( транслитерисано: sphingo / to squeeze)), по грчкој сфинги која је давила свакога ко није успео да одговори на њену загонетку.

Средњовековни арапски писци, укључујући ал-Макризија, називају Сфингу арапским коптским именом Белхиб (بلهيب) и Белхавија (بلهويه), које заузврат потиче од pꜣ-Ḥwr, имена Хауронанита са којим је сфинга идентификована. Савремени египатски арапски назив је أبو الهول (ʼabu alhōl / ʼabu alhawl, „Застрашујући“; дословно „Отац страха“) што је фоно-семантичко подударање са коптским именом.