Ваљадолид (Valladolid)
 |
Први оригинални град Ваљадолид је основан од стране шпанског конкистадора Франциска де Монтеје (-{Francisco de Montejo}-) 28. маја 1543. године, недалеко од данашњег места налажења у лагуни Чок Ха. Због превелике влаге и нездраве климе тадашњи становници су одлучили да се преселе дубље у шуме и 24. марта 1545. године су се доселили на данашње место града. На том простору већ је постојало насеље звано „Заки“ или „Заки-Вал“ у коме су живеле Маје. Шпанци су постојећ куће и храмове порушили и искористили материјал за градњу својих нових кућа. Од једне од пирамида су искористили већ обрађено камење за грађење цркве која још и данас постоји, катедрала Сан Гервасио. И поред побуне Маја Шпанци су остварили своју замисао и са довођењем свежих трупа угушили побуну. Град је добио име по шпанском граду Ваљадолиду, тадашњем главном граду истоимене шпанске провинције и једно време и главном граду шпанске краљевине.
Ваљадолид је 1840. године имао популацију од 15.000 становника. Током 1847. године опет је дошло до сукоба између Маја и Шпанаца. У почетку мајанско незадовољство је било више локално. Сукоб је ескалирао када су Шпанци стрељали виђеније Маје. Вође побуне су били Јацинто Пат из мајанског града Тихосуко и Сесилио Чи из града Ичмула. Првобитно побуна је имала успеха и Шпанци су 14. марта 1848. били присиљени да напусте град и велики број Шпанаца је убијен пре него су се успели извући и потражити заштиту у Мериди. Маје су тиме привремено повратили град али крајем исте године Шпанци су опет заузели Ваљадолид који је остао у њиховим рукама за сво остало време док је побуна трајала.
До почетка 20. века, Ваљадолид је био трећи по реду по величини и економској снази на Јукатанском полуострву (после Мериде и Кампечеа). Данашње становништво је мешавина старих Маја и Шпанаца колонизатора такозваних Креола.
