Благоевградска област (Blagoevgrad)
Област има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских венаца (углавном Пирин, обухвата и делове Западних Родопа, Влахине, Малешевске и Огражденске планине, Беласице, Риле и Славјанке) и долинама реке Струме и Месте.
У старом веку, област је била насељена трачким племенима Меди, Синти и Беси. Године 346. п. н. е. Филип II Македонски освојио је територије Одриске трачке државе, које се налазе између Струме и Месте. Касније ова област долази под римску власт, о чему сведоче остаци римског града Никопоља ад Нестум (у близини Гоце Делчева) и други археолошки налази. У другом и првом веку п. н. е Меди су се у више наврата борили против Рима.
Након распада Римског царства ово подручје је било део Византије. Словени су се населили на територију Пиринског краја током 6. и 7. века. Ова област је била насељена од стране словенских племена Струмљана (Стримона) и Смољана. У раном 9. века бугарски кан Крум продире у овај регион. За време владавине бугарског кана Пресијана I, област коначно је постала део Првог бугарског царства.
Сматра се да је први бугарски препородитељ Пајсије Хиландарац рођен у Банском, данас у Благоевградској области. У XIX веку област је ушла у саставу Бугарске егзархије. У овој области су избили устанци бугарског народа против турске власти - Разловечки (1876) и Кресненски (1878) устанак. У другој половини 19. века, ово подручје је било укључено у састав Серског санџака Солунског вилајета Османског царства.
Област је ушла у састав Бугарске након Балканских ратова 1912. године. По пређашњим пописима (1946, 1956), у условима комунистичког режима, око 70% становништва се изјаснило македонско по националности. Према попису из 2011. године 251 097 људи су се изјаснили као Бугари, 17 027 као Турци и 9 379 као Роми.
Географска карта - Благоевградска област (Blagoevgrad)
Географска карта
Земља (геополитика) - Бугарска
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
BGN | Бугарски лев (Bulgarian lev) | лв | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BG | Бугарски језик (Bulgarian language) |
TR | Турски језик (Turkish language) |