Географска карта - Бангкок (Bangkok)

Бангкок (пуно име:скраћено: ) главни је град краљевине Тајланд од 1782. године. Град има посебан управни статус, а на његовом челу налази се гувернер. Престоница Тајланда има 8,249 милиона становника (стање по попису из 2010. године). Убедљиво је највећи и најмногољуднији град државе. У широј регији Бангкока, највећој урбаној конгломерацији у Тајланду, живи укупно 14,566 милиона становника (стање 2010). Град се налази на источној обали реке Чао Праја недалеко од Тајландског залива. Бангкок је један од економско најдинамичнијих и социјално прогресивних градова југоисточне Азије. По неким тврдњама се сматра као регионални центар који напредује да постане ривал Сингапуру и Хонгконгу мада пати од лоше инфраструктуре и социјалних проблема због свог пребрзог развоја. Бангкок је такође једна од најпопуларнијих туристичких дестинација.

Град је политички, економски и културни центар Тајланда са бројним универзитетима, високим школама, палатама и преко 400 ватова (будистичких храмова и манастира) као и најважнији саобраћајни чвор земље. Национални музеј у Бангкоку је највећи своје врсте у југоисточној Азији. Бангкок је такође и седиште Економске и социјалне комисије за Азију и Пацифик Уједињених народа (-{UNESCAP}-).

Временска разлика Бангкока у односу на -{UTC}- износи +7 сати. Према средњој Европи, временска разлика зими износи +6 сати, док лети износи +5 сати, јер Тајланд нема летног рачунања времена.

Порекло имена Бангкок (บางกอก, изговор: ) је нејасно. Реч банг (บาง) у тајском језику значи „село на потоку”, и име је можда изведено од фразе „Банг Ко” (บางเกาะ), што значи „острво”, и вероватно је везано за пуно водених токова који прожимају град.

Друга теорије је да је име изведено скраћивањем фразе Банк макок (บางกอก), где макок (มะกอก) је име биљке Elaeocarpus hygrophilus, која рађа плодове сличне маслинама. Ту теорију подржава и чињеница да је у области Бангкока постојао храм Ват Арун, који се некад звао „Ват Макок”.

Коначна форма имена, „Бангкок”, је у српски дошла из француског језика.

Званично, град је био познат као Тонбури Си Махасамут (ธนบุรีศรีมหาสมุทร), изведено из пали и санскрит језикâ, што дословно значи „град блага који краси океан”, или, краће, Тонбури, по en. Бангкок је вероватно било име у колоквијалној употреби, и странци су га широко усвојили, чак и након званичног успостављања главног града.

Када је краљ Рама I основао своју нову престоницу на источној обали реке, град је наследио церемонијално име Ајутаја у многим варијантама, укључујући „Крунг Теп Таравади Си Ајутаја” (กรุงเทพทวารวดีศรีอยุธยา) и „Крунг Теп Маха Након Си Ајутаја” (กรุงเทพมหานครศรีอยุธยา).

Амерички дипломата Едмунд Робертс, који је посетио град 1833. године, приметио је да је град, одкако је постао престоница, познат као „Сија Јутхија” (Sia-Yut'hia), и да је то име коришћено у међународним уговорима из тог времена.

Данас, град се у тајском језику зове „Крунг Теп Маха Након” (กรุงเทพมหานคร) или, простије, „Крунг Теп” (กรุงเทพฯ), што је скраћени облик пуног церемонијалног имена које се почело користити у време владавине краља Монгкута.