Јерусалим (Jerusalem)
Јерусалим се налази међу брдима Јудеје, на 770 -{m}- надморске висине, између Средоземног и Мртвог мора. У Јерусалиму је седиште израелског председника и израелског парламента (Кнесета). Град има изузетан значај за три велике религије: јудаизам, хришћанство и ислам. Према процени из 2007. године, у граду је живело 746.300 становника.
Историја града сеже уназад до четвртог миленијума пре нове ере, што га чини једним од најстаријих градова у свету. Јерусалим је најсветији град Јудаизма и духовни центар Јеврејског народа још од десетог века пре нове ере. Такође, садржи одређени број историјских локација значајних за хришћанство, а муслимани га признају за трећи најсветији град Ислама. Иако има површину од свега 0,9 km². Стари град је дом историјским местима од велике важности за три највеће светске монотеистичке религије (између осталих Џамија ал Акса, Западни зид (Зид плача), и Црква светог Гроба). Стари град, место светског наслеђа, је традиционално подељен на четири дела: јерменску, хришћанску, јеврејску и муслиманску четврт. Стари град је номинован за уврштавање на листу Места светског наслеђа која су у опасности од уништења. На ову листу га је номиновала држава Јордан 1982. године. У току своје историје град је био уништен два пута, под опсадом 23 пута, нападнут 52 пута, а 44 пута је био заузиман.
Статус града је под великим несугласицама. Од примирја 1949. године између Израела и Јордана Зелена Линија пресеца град. Након победе у Шестодневном рату 1967. године Израел контролише цели град, те га званично присваја. По Израелском Јерусалимском закону, Јерусалим је главни град државе Израел и центар је Јерусалимског округа. Такође је седиште државне управе, те уобичајено служи као главни град Израела. Многе државе не признају израелско присвојење града или делова града, те подржавају свој став с тим што задржавају своје амбасаде у Тел Авиву или тек у предграђу Јерусалима. Палестинци такође сматрају читав или део Јерусалима главним градом будуће Палестине. Израелска анексија Јерусалима је више пута осуђивана од стране Уједињених нација. Палестинци су прогласили Источни Јерусалим за главни град своје будуће државе. У складу са резолуцијом Уједињених нација 478. (усвојена 1980. године) највећи број амбасада је пресељен из овог града, иако неке од држава (као САД) још увек поседују земљу у граду намењену смјештају амбасаде, када буде постигнут евентуални консензус међународне заједнице о томе.
Град је смештен на раскршћу путева који воде од Средоземног мора и Тел Авива према Мртвом мору и Јерихону, те од Дамаска и Шекема или Наблуса на северу, према Хеброну на југу. Налази се на надморској висини између 650 и 840 m, на подручју где пустиња прелази у полупустињу.
У граду, којем службено припадају и многа околна јеврејска насеља, живи 724.000 становника (подаци од 24. маја 2006. године). Национални, културни, социјални и верски састав становништва изразито је разнолик, а често су поједине националне, културне и верске групе међусобно одељене.
Обично се град дели на западни, који је претежно јеврејски, и источни, који је претежно арапски. У оквиру источног Јерусалима налази се и Стари град, који је подељен у четири четврти: муслиманску, јеврејску, хришћанску и јерменску.
Јерусалим је 2007 године имао 746.0000 становника, од чега 64% Јевреја, 32% Муслимана, 2% Хришћана и 2% осталих, Иако је у античко време Јерусалим био велик град, у каснијем историјском периоду, посебно за време Отоманске Империје, његова величина била је знатно смањена. Тако је 1844 године Јерусалим имао свега 15510 становника, од чега око 7120 Јевреја, 5000 Муслимана и 3390 Хришћана По британском попису из 1922 године, Јерусалим је имао 62,578 становника, од чега 33,971 Јевреја 13,413 Муслимана и 14,669 Хришћна.
Географска карта - Јерусалим (Jerusalem)
Географска карта
Земља (геополитика) - Израел
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
ILS | Нови израелски шекел (Israeli new shekel) | ₪ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
HE | Хебрејски језик (Hebrew language) |