Габон (Gabonese Republic)
 |
 |
| Застава Габона | |
Након независности Габон је остао економски, културно и политички повезан са Француском. Значајне резерве нафте омогућиле су повећање националног богатства (земља је једна од десет најбогатијих у Африци), али углавном у корист урбане елите. Становници у унутрашњости још се увек баве пољопривредом.
Топографска мапа Габона Обиље нафтне и стране приватне инвестиције помогле су да Габон постане једна од најпросперитетнијих земаља у Подсахарској Африци, са 7. највишим -{HDI}- и четвртим највишим БДП по глави становника (ППП) (након Маурицијуса, Екваторијалне Гвинеје и Сејшела) у региону. БДП је растао за више од 6% годишње од 2010. до 2012. Међутим, због неједнакости у расподели дохотка, значајан део становништва остаје сиромашан.
Габон се налази на атлантској обали централне Африке на екватору, између географских ширина 3°C и 4°Ј, и дужина 8° и 15°И. Габон генерално има екваторијалну климу са широким системом прашума, на 89,3% његове копнене површине.
Постоје три различита подручја: обалске равнице (у распону између 20 и 300 км [10 и 190 миља] од обале океана), планине (Кристалне планине североисточно од Либервила, масив Шалу у центру) и савана на истоку. Обалске равнице чине велики део екорегиона атланских екваторијалних обалских шума Светског фонда за дивље животиње и садрже сегменте централноафричких мангрова, посебно на ушћу реке Муни на граници са Екваторијалном Гвинејом.
