Вест - Епидемија коронавируса 2019/20.

Вест  >  Епидемија коронавируса 2019/20.

Епидемија коронавируса 2019/20.

Епидемија вируса корона 2019/20. је епидемија која је избила у Вухану у Кини и која је карактерисана упалом плућа. Епидемија је декларисана почетком децембра у граду Вухан у централној Кини. Епидемију изазива вирус породице вируса корона зван SARS-CoV-2 (раније 2019-nCoV). Његов пренос са човека на човека потврдила је Светска здравствена организација (СЗО) 23. јануара 2020. године.

13. јануара 2020. године, први случај заразе откривен је ван Кине. Крајем јануара погођено је двадесет и пет земаља. Међународна реакција је реаговала веома брзо како би се ограничили сумњиви или потврђени пацијенти и спречило стварање нових жаришта заразе. Неке земље предузимају мере за репатријацију својих држављана из Кине, мада СЗО то не препоручује, на шта Кина реагује репатријацијом својих држављана из Вухана.

Под притиском Кине, забринута да се погорша економски утицај ове здравствене кризе, СЗО проглашава јавну здравствену претњу од међународног значаја, али упозорава Кину и остале земље света о ситуацији и мерама које треба предузети. СЗО коначно проглашава епидемују 30. јануара 2020. године. Ризик од даљег ширења је врло велик.

Први случај вероватно настаје преношењем вируса са животиње на човека, што је вероватно био шишмиш са тржишта у Вухану. У привременом документу објављеном 23. јануара о првим резултатима секвенцирања генома вируса, чланови Института за вирусологију у Вухану, болнице Вухан Јиниинтан, Универзитета Кинеске академије наука и Центра за контролу и превенцију болести у провинцији Хубеи показују да је геном вируса 2019-nCoV 96% идентичан вирусу корона код шишмиша. Иако подаци показују да је шишмиш преносиоц вирусам ова информација није још увек потпуно утврђена.

Земља (геополитика)

Алжир

Алжир ( -{al-Jazāʼir}- — острва), или службено Народна Демократска Република Алжир је земља у северној Африци, коју на северу опасује Средоземно море. Више од четири петине њене територије прекрива Сахара на југу. Близу северног приобаља су планине Атласа, које се од истока према западу простиру у параелним ланцима. Клима у приобаљу је топла и умерена, а киша пада углавном зими. За сувих и врелих лета температура премашује 32 степена. На копну, иза Атлатских планина, клима је много сувља, а температура варира од 49 степени дању до 10 степени ноћу. У већем делу Алжира пољопривреда је прилично неразвијена, али зато ова земља спада у ред најбогатијих природним гасом и нафтом. Највише се извозе производи на бази нафте, затим воће и поврће. Алжир је највећа држава у Африци по површини са преко 2 милиона километара квадратних.

Алжир је регионална сила средње величине. Ова северно афричка земља снабдева Европу великим количинама природног гаса, и енергетски извоз је основа њене економије. Према подацима ОПЕК-а Алжир има 16. највеће залихе нафте на свету и други је по величини у Африци. Ова земља има 9. највеће залихе природног гаса. -{Sonatrach}-, нафтна компанија је највеће предузеће у Африци. Алжир има једну од највећих војски у Африци и највећи одбрамбени буџет на континенту. Највећи део алжирског оружја се увози из Русије, са којом су блиски савезници. Алжир је члан Афричке уније, Арапске лиге, ОПЕК, Уједињених нација и оснивачки члан Уније арапског Магреба.

Нигерија

Нигерија, или званично Савезна Република Нигерија , је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. године из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976. до 1991. године на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке, са око 186 милиона становника и међу 10 најмногољуднијих земаља света је на седмом месту . Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџе.

Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у 19. веку, и спајањем Јужног нигеријског протектората и Северног нигеријског протектората 1914. године. Британци су успоставили административне и правне структуре док су практиковали индиректну владавину кроз традиционалне племенске савезе. Нигерија је постала формално независна федерација 1960. године, а утонула је у грађански рат од 1967. до 1970. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију 1999. године, а председнички избори из 2011. године се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.

Сенегал

Сенегал, или званично Република Сенегал , држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 -{км}- од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 -{км}- у копно. Површина Сенегала је 196.712 -{км}- 2 . Главни и највећи град је Дакар.


Того

Того, или званично Тоголешка Република , држава је у западној Африци. Главни град Тогоа је Ломе. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.


Тунис

Тунис (раније Тунизија, од ; ['], [-{Tunes}-]), званично Туниска Република ( [']), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 -{km}-) и на југоистоку с Либијом (459 -{km}-). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Уједињена Арапска Република

Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер.


Мароко

Мароко ( [-{al-Maġrib}- — ал-Магриб],, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко ( [-{al-Mamlakah al-Maghribiyah}-]ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке. На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.

Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.

Камерун

Камерун, или званично Република Камерун, је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

Први становници Камеруна су били пигмејски народ Бака које су касније заменила Банту племена. Први Европљани на овом подручју су били Португалци који су стигли око 1500. године, али нису основали сталне колоније. Камерун је потпуно колонизиран тек у касним 1870-им, када је ово подручје припало Немачкој. Након Првог светског рата колонију су поделиле Француска и Британија. Француски Камерун је стекао независност 1960, а годину дана касније оба дела су се ујединила. Први председник Камеруна је био Ахмеду Ахиџо који је владао до 1982. Његова владавина се сматра ауторитарном, чак и диктаторском, али је земљи донео стабилност и онемогућио покушаје државног удара. Наследио га је садашњи председник Пол Бија.

Кенија

Кенија, или званично Република Кенија је држава у источној Африци. Граничи се са Јужним Суданом и Етиопијом на северу, на истоку са Сомалијом, на југу са Танзанијом и на западу са Угандом. На југозападу излази на језеро Викторија, а на југоистоку на Индијски океан. Површина Кеније износи 580.367 -{km}-². По површини она је 48. држава у свету, а 22. на континенту. По процени из 2004. Кенија је имала 34.707.817 становника. Главни и највећи град Кеније је Најроби, а остали већи градови су Момбаса, Кисуму, Накуру, Елдорет, Махакос, Лодвар, Ламу и Гариса. Кенија је била британска колонија. Независност је стекла 12. децембра 1963. Кенија је позната као земља националних паркова и резервата богатих спектакуларним биљним и животињским светом (Цаво, Масаи Мара, Амбосели).


Обала Слоноваче

Обала Слоноваче, или званично Република Обала Слоноваче , у дипломатској преписци се користи непреведено име Репулика Кот д' Ивоар или краће Кот д' Ивоар , позната и као Обала Слонове Кости или Кот д’Ивуар, је земља у западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране, док се са јужне стране налази Гвинејски залив. Економски развој ове некада најразвијеније земље западне Африке заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела. Рат је окончан крајем 2007. године.

Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600.; Сеноуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Баоуле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.

Јужноафричка Република

афр. -{eenheid in verskeidenheid}-

енгл. -{Unity in Diversity}-

Буркина Фасо

Буркина Фасо (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци . Она има површину од 274200 km2 и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника. Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик. Престоница земље је Уагадугу.

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник. Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије. Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Габон




Гана

Гана, званично Република Гана , је унитарна конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци. Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.

Прва држава која је на подручју Гане никла, а да је трајала дужи период, је настала у XI веку. Више држава је настајало и нестајало на овом подручју од тада, од којих је најјаче било царство Ашанти. Почевши од XV века, бројне европске силе су се бориле за права на трговину. До краја XIX века овим подручје је контролисало Уједињено Краљевство. Након једног века опирања домородачког становништва данашње границе су одређене током почетка XX века као колонија Златна Обала. Независност је стекла 6. марта 1956. године.

Етиопија

Етиопија, званично Савезна Демократска Република Етиопија, држава је у источној Африци у регији познатој као Рог Африке. Ова велика афричка земља има популацију од више од 100 милиона становника и по томе је 12. земља на свету и друга у Африци после Нигерије . Нема излаза на море, а граничи на северу са Еритрејом, на западу са Суданом и Јужним Суданом, на југу са Кенијом и на истоку са Сомалијом и Џибутијем.

Историја Етиопије је по много чему јединствена међу афричким земљама. Са изузетком кратког раздобља уочи Другог светског рата 1936—1941. када је била под италијанском окупацијом, земља никада није била европска колонија.

Авганистан

Авганистан, службени назив Исламска Република Авганистан, је држава у југозападној Азији. Земља нема излаз на море, а дужина копнене границе износи 5.529 -{km}-. На западу се граничи са Ираном (936 -{km}-), на северу са Туркменистаном (744 -{km}-), Узбекистаном (137 -{km}-) и Таџикистаном (1.206 -{km}-), на североистоку са Кином (76 -{km}-), а на истоку и југу са Пакистаном (2.430 -{km}-). Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији. Чланица је Уједињених нација од 1946.

Авганистан је древно жариште Пута свиле и људских миграција. Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из средњег палеолитског периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и 2000. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током векова је био дом разних народа., и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство, Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.

Азербејџан

Азербејџан , службено Република Азербејџан је највећа држава у региону Закавказја. Налази се на контакту између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом. Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахичеван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.

Демократска Република Азербејџан која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав СССР-а, је била прва демократска и секуларна република у исламском свету Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен де факто независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.

Непал

Површина Непала је 147.181 km², где је 2005. живело 27.133.000 становника. Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду. По уређењу Непал је савезна демократска република.

Кроз већи део своје историје Непал је био монархија. Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства. У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље. Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти. Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.

Република Кина

Република Кина ( [-{Zhōnghuá Mínguó}-]), колоквијално позната као Тајван, фактички је независна држава у источној Азији коју као такву признаје двадесетак држава. Народна Република Кина сматра Републику Кину својом територијом.


Саудијска Арабија

Саудијска Арабија, званично Краљевина Саудијска Арабија , највећа је држава Арабијског полуострва у западној Азији. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу. Заузима површину од око 2.150.000 km², и има преко 30 милиона становника, од чега су две трећине Саудијци и једна трећина су страни држављани.

Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: Хиџаз, Наџд и делове источне Арабије (Ел Хаса) и јужне Арабија (Асир). Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине своје породице, династије Сауд. Од тада држава је апсолутна монархија којом се влада по исламским принципа, нарочито под утицајем вахабизма. Вахаби Ислам је називан „предоминантним својством Саудијске културе”. Саудијска Арабија се понекад назива „земљом две свете џамије” у смислу Месџид ел Харам (у Меки) и Месџид ен Набави (у Медини) — два најсветија места ислама. Тренутно државно уређење је на снази од 1932. године када је Абдул-Азиз ибн Сауд прогласио независност Краљевства, док се његови коријени могу наћи још дубље у историји, са успоставом прве саудијске државе 1744. године.

Сингапур

Сингапур, или званично Република Сингапур, острвска је град-држава у југоисточној Азији на југу Малајског полуострва, на врху Малакејског полуострва. Налази се на 137 km северно од екватора, јужно од малежанске државе Џохор и северно од Индонезије. Са својих 710 -{km²}-, то је једна од неколико преосталих градова–држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији. Такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар”, а Синга пура значи „лављи град”.

Британска источноиндијска компанија је основала трговачку постају на острву 1819. године. Главно насеље до тог момента је било малајско рибарско село на ушћу Сингапурске реке. Неколико стотина урођеника из племена Оранг Лаут су такође живели и дуж обале река и на мањим острвима. Британци су користили Сингапур као стратешку постају дуж пута зачина. Он је постао један од најважнијих комерцијалних и војних центара Британске Империје. Када су га окупирали Јапанци током Другог светског рата, Винстон Черчил је то назвао „највећим поразом Британије”. Сингапур се вратио под британску управу 1945. године. 1963. ујединио се са Малајском Федерацијом, Сабахом и Сараваком да би формирао Малезију. Мање од две године касније, влада на челу са Ли Гуангјаом прогласила је независност, одвојио се од Федерације и постао независна република 9. августа 1965. године. Сингапур је постао члан Уједињених нација 21. септембра исте године.

Тајланд

Тајланд, или званично Краљевина Тајланд , држава је у југоисточној Азији. Пре 1939. ова држава се звала Сијам која је настала 1782. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи се на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом. Ова азијска земља, има специфичну тајландску архитектуру и културу, никада и једина земља у југоисточној Азији, која није била колонијализована од стране Европљана, некада позната као краљевина Сијам, народ Таи је посебна етничка група народа у Азији. Тајланд је будистичка земља у азијском континенту, познат је као конзервативна земља, али и као либерална земља у неким погледима, јер су пластична хирургија , операције промене пола, ЛГБТ особе нису уопште ретка појава у друштву ове земље. Трансродне особе могу да раде одређене послове на Тајланду, где у неким земљама, чак и у САД не могу, нпр. да раде као стјуардесе у авиону. Оно што је Италија као римокатоличка земља у Европи, то је Тајланд као будистичка земља у Азији, на Тајланду има највише будистичких монаха и манастира, као и будистичких храмова познати као Ватови и светилишта. Милиони туриста широм света посете ову земљу због своје тропске топле климе, Патаја је популарно туристичко место. Због тајландске хране, која је базирана на пиринчу, пржи на воку, кокосовом уљу и млеку, палмином уљу, пилетини, свињетини, карију, сосу од острига ,крабе итд. као и због раскошне архитектуре у Бангкоку, као што је Велика Краљевска палата у којој су живели тајландски краљеви, познатији као Раме. Тајланд има знатно развијену морнарицу, као свака земља, има војску, али спољна политика ове земље се огледа у томе да има политику мира, да не ратује, да се не меша и слично. Тајланд је имао прву жену за премијера, Јинглак Шинаватру. Тајланд има квалификовану радну снагу која ради и у лакој и у тешкој индустрији, један од највећих извозника туњевине на свету. Тајланд признаје Косово као независну државу. Чланица је многих азијских и међународних организација. Тајланд је по бруто домаћем производу 8. највећа економија у Азији. Неки делови земље су по стандарду и квалитету живота попут Немачке као Бангкок, који је финансијски, економски и културни центар Тајланда, док су неки забачени делови земље без асфалтираних путева и струје, развијени попут Мјанмара. Земља је имала проблема са избеглицама који су долазили из Камбоџе и из Лаоса, који су илегално прелазили тајландску границу, препливали би и чак преко реке Меконг, па би их тајландска полиција и царина на граници враћала натраг. Кинези су етничка мањина у Тајланду, многи Тајланђани говоре и уче кинески као страни језик, због сличности језика и сличне компликоване и тешке артикулације, тонова и изговора. 2016. године је на престо дошао тајландски краљ Рама X или познатији као Маха Вачиралонгкорн у тајландској јавности. Тајланд је густо насељена земља са 135 становника по километру квадратном.

Тајланд је монархија на челу које је био краљ Бумибол Адуљадеј, Рама IX, а њиме је после управља војна хунта која је преузела власт маја 2014. Краљ је девети монарх из Чакри династије, и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе. Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија. Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици. Тајландски бат је национална валута Тајланда, док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника. Многе банке које су биле у државном власништву су приватизоване. Приватизација је утицала на то да некима то није одговарало, појавили су се нови тајкуни, који су огромно богатство стекли приватизацијама. Највећа страна државна банка у држави је Банка Кине или Bank of China. Тајланд има политику рада да не запошљава странце или их не запошљава лако, да не постоји могућност добијања радне визе за странце у неким случајевима. Велики је јаз између богатих и сиромашних, на Тајланду не рачунајући Индонезију, има највише милионера и милијардера . Земља има проблема са корупцијом, проституцијом , сиромаштвом, неписменошћу, иако је модернизацијом земље број неписмених смањен за чак 50 одсто. Тајланд се бори и са сивом економијом, са продајом и шверцом дроге , постоје веома строге казне затвора.

Турска

Турска, званично Турска Република држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског, и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати (скраћено УАЕ; [-{Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah}-]; понекад кратко Емирати) су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије. Граничи се са Оманом и Саудијском Арабијом. Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас ел Хајма.


Филипини

Филипини, званично Република Филипини , острвска је држава у југоисточној Азији. Обухвата архипелаг са 7.641 острва који чине три целине: Лузон, Висаја и Минданао. Главни град је Манила, док је највећи град Кезон Сити; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.

Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам се налази са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море. С обзиром да се налази у Ватреном појасу Пацифика и близине екватора Филипини су изложени земљотресима и тајфунима али обилују великим природним богатствима што их сврстава међу земље са најразноврснијом флором и фауном. Са површином од око 300.000 km², Филипини су 64. земља по величини у свету.

Хонгконг

Хонгконг (или Хонг Конг; кинески: 香港, енглески: -{Hong Kong}-), званично Хонгконг специјална административна област Народне Републике Кине (традиционални кинески: 中華人民共和國香港特別行政區, кантонски:, стандардни мандарински: -{Xiānggǎng}-, изговор: Сјангканг ) град је који је заједно с Макаом, једна од две специјалне административне области Народне Републике Кине. Град има једну од најлибералнијих привреда на свету и велики је међународни финансијски и трговински центар. Један је од најгушће насељених градова на свету са 6.544 становника по квадратном километру 93,6% су етнички Кинези, а 6,4% остале групе. Некада је био британска колонија, а данас је под управом Кине, под политиком „једна земља, два система“. Граду је уставом додељен релативно висок степен аутономије; на пример, он задржава свој правни систем, валуту, обичаје, трговачка преговарачка права и имиграционе законе. Хонгконг је задржао чак и своје правило да се вози по левој страни улице. Једино су одбрана и дипломатски односи под управом централне владе у Пекингу.

Смештен на јужној обали Кине и окружен је делтом Бисерне реке и Јужним кинеским морем. Познат је по својој небодерској архитектури и великој природној луци. С површином од 1.104 -{km²}- и седам милиона становника, једно је од најгушће насељених подручја на свету. Хонгконшка Хан кинеска већина потиче углавном из градова Гуангџоу и Тајшан у суседној покрајини Гуангдонг.

Шри Ланка

Шри Ланка, званично Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка (раније име Цејлон, а позната и као Сри Ланка), острвска је држава у јужној Азији. Северозападно од Шри Ланке налази се Индија а југозападно је Малдивски архипелаг. Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година. Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле до Другог светског рата.

Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика. У њој живе Синхалези, шриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда. На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Шри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере. Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама.

Макао

Макао (кинески: -{香港}-; португалски: -{Macau}-), званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: -{中華人民共和國澳門特別行政區}-, ; португалски: -{Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China}- ), административни део Португалије до 1999. године, Макао је настарија европска колонија у Кини, још од шеснаестог века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.

Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову „Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.

Малдиви

Малдиви или Малдивска острва, званично Малдивска Република је острвска држава Индијског океана у јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Са просечном надморском висином од 1,5 m, Молдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 2.4 m. Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.


Малезија

Малезија савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 329.847 km². Јужнокинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.

Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји . Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.

Месопотамија

Месопотамија, понекад називана Међуречје (грчки -{Μεσοποταμία [Mesopotamía]}-, превод од староперсијског -{Miyanrudan}- — „Земља између две реке“; или арамејског назива -{Beth-Nahrin}- — „Кућа двеју река“), подручје је југозападне Азије. Научно речено, Месопотамија обухвата алувијалну раван између река Тигра и Еуфрата, у Ираку и Сирији. Међутим, сматра се да израз такође потпуно обухвата речне равнице, као и околна низинска подручја чије границе чине Арапску пустињу на западу и југу, Персијски залив према југу, те планине Загрос и Кавказ према северу. Месопотамија је једна од најважнијих подручја у историји човечанства. Многе старе цивилизације су се ту развиле, као на пример Сумер, Вавилон, Асирија, Акад, итд. Неки од најранијих примера писања у свету су пронађени у овој регији, а ту су настали и први градови. Због свега овога, Месопотамија је позната као „колевка цивилизације“. Месопотамијско подручје је у раздобљу од 4000. п. н. е. до 1000. п. н. е. дало значајну цивилизацију у којој су се измјењивали разни народи: Сумери, Акађани, Асирци (на северу) и Вавилонци (на југу). Налазишта ових култура су у данашњој Сирији и Ираку.

Заједничка карактеристика народа Мезопотамије је упораба најстаријег клинастог писма којег су они и измислили. Сумери су први творци ове високо развијене културе, а Акађани око 3000. п. н. е., а потом Вавилонци и Асирци настављају и развијају сумерску културу. Заправо, без обзира који се народ мења у владавини овим просторима, култура остаје скоро непромењена – зато говоримо о јединственој месопотамској култури. У 6. веку п. н. е. Персијанци предвођени Киром Великим освајају Вавилон, те се након тога на овом подручју развија персијска држава, која утиче на ове просторе и након 330. п. н. е. када их осваја Александар Велики, све до продора Арапа и Ислама када ови простори постају део калифата.

Монголија

У старијим документима може се наћи још и име Спољна Монголија (за разлику од Унутрашње Монголије која је као аутономна област део Кине). До промене Устава 1992. звала се Народна Република Монголија. Монголија је члан: УН и има статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу.

Још у то време долазило је до напада појединих племена на Кину и на пут свиле која је пролазила западно средњом Азијом. У средњем веку успело је Џингис-кану (1155—1227) ујединити монголска племена у државу која је неколико векова владала светским царством, које је 1240. године досезало чак до средње Европе. Његов унук Кублај-кан (†1294 у Пекингу) основао је у Кини династију Јуан, и будистичким свештеницима пренео право управљања Тибетом. Након неколико раздобља слабости око 1400-те је под Тимур Ленком опет створено велико царство које је касније у раздобљу имеђу 1690. и 1757. године прешло на кинеску династију Ћинг.

Казахстан

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. века су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси су на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизована да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру Совјетског Савеза. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Катар

Катар (-{IPA}- :, : ), званично Држава Катар , емират је на Блиском истоку који се налази на малом Катарском полуострву које је део већег Арабијског полуострва. Граничи са Саудијском Арабијом на југу; иначе, Персијски залив окружује ову земљу.

У последњих век и по политиком Катара доминира породица Тани из које потиче и садашњи емир. Након краја британског протектората 1971. године, земља се није придружила Уједињеним Арапским Емиратима, одабравши уместо тога потпуну независност.

Кмерска Република

Кмерска Република била је република на подручју Камбоџе, која је службено проглашена 9. октобра 1970. године. Ова република је укинута 1975. године, након чега су Црвени Кмери прогласили социјалистичку Демократску Кампућију.

Кмерска Република проглашена је 9. октобра 1970. године. Републиком је владала десничарска и милитаристичка хунта на челу са генералом Лон Нолом у уском савезништву са Сједињеним Државама. Пре проглашења Републике, генерал Лон Нол је дошао на власт још 18. марта исте године, када је извршио државни удар против дотадашњег камбоџанског владара, принца Нородома Сиханука.

Кувајт

Прво помињање Кувајта под истим именом датира још из XVI века када је неколико кланова (бедуина) из племена Ал Аниза мигрирало на северни део обала Персијског Залива из централне Арабије, града Нађд, у којем је владала несташица хране. Бедуини су се населили на просторима данашњег Катара. Након пола века боравка, бедуини су се опет селили и овог пута су се на стално населили на полуострву Де Чадер, где су саградили малу тврђаву или како су они изговарали кут.

XVII век је за становнике овог дела Залива био привремено турбулентан. Племена која су трговала зачинима из Индије су на кратко окупирала данашње територије Кувајта. Након одласка племена, и почетком XVIII века, локално становништво се посветило продаји бисера које су налазили у шкољкама на дну Залива. Кувајт је по трговини и продаји бисера постао познат широм света. Међутим, крајем тридесетих година XIX века, Јапан је постао водећи извозник бисера и тиме је Кувајт претпрео велики економски ударац. Крајем XIX и почетком XX века започела је велика колонијална трка тадашњих светских сила. 1899. године Британија улази на територије данашњег Кувајта и тиме Кувајт постаје Британски протекторат. Финансијско улагање Британије и проналазак нафте транфсормишу Кувајт из економски нестабилног протектората у најбогатију област Арапског полуострва и 1953. године Кувајт постаје највећи извозник нафте у Заливу.

Пакистан

Пакистан, званично Исламска Република Пакистан , је држава која се налази у јужној Азији и излази на шири Блиски исток и средњу Азију. Граничи се са Ираном, Авганистаном, Кином, Индијом и излази на Арабијско море. По броју становника је 6. најмногољуднија земља , чији је број становника прешао 200 милиона и друга је највећа муслиманска земља након Индонезије у свету. Пакистан је члан УН, Светске трговинске организације, Организације исламске конференције, Организације за економску сарадњу, Комонвелта нација и Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу, и од 2015. године пуноправна чланица ШОС-а

Име Пакистан на урдуу и персијском језику значи земља чистих. Чодхари Рахмат Али смислио је име 1933. године и објавио га у памфлету Сад или никад . Реч је заправо акроним назива муслиманских територија западне Индије - П за Панџаб, А за Авганија, К за Кашмир, С за Синд и -тан за Белуџистан (провинција у Пакистану). Везник И додат је касније, јер истан на урдуу значи земља, док пак значи чист. Држава је названа Пакистан 1947. године, док је данашњи назив, Исламска Република Пакистан, у употреби од 1957. године.

Оман




Јапан

Јапан (日本 -- званично 日本国 --) је острвска царевина на Далеком истоку . Површина Јапана је 377.873 --². По површини Јапан је 63. држава у свету. Јапан је на западу од Русије, Северне и Јужне Кореје одвојен Јапанским морем, а на југозападу од Кине га раздваја Источнокинеско море. Источну страну Јапана запљускује Тихи океан. Главни и највећи град је Токио, а остали већи градови су Јокохама, Осака, Нагоја, Сапоро, Кобе, Кјото, Фукуока, Кавасаки и Саитама.

Јапан је архипелаг којег чине 6.852 острва, од којих су највећа Хоншу, Кјушу, Шикоку и Хокаидо. Заједно, ова четири острва чине 97 процената површине Јапана. Јапан је десета најмногољуднија земља света са преко 126 милиона становника. Већа област Токија Хоншу острва садржи де факто престоницу Токио и околне префектуре. То је највећа градска област у свету, са више од 30 милиона становника.

Јерменија

Република Јерменија (, Хајастан) је континентална планинска држава у региону Закавказја. Смештена је на раскрсници путева из југозападне Азије и источне Европе између Турске на западу, Грузије на северу, Ирана и Нахчиванске енклаве Азербејџана на југу, те де факто независне Републике Нагорно-Карабах и Азербејџана на истоку.

Јерменија је држава са богатим и древним културно историјским наслеђем. Краљевина Јерменија је била прва држава на свету која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века — 301. године. Иако је према Уставу Републике Јерменије данас држава одвојена од цркве, Устав уважава историјску важност Јерменска апостолске цркве као националне цркве Јермена.

Јордан




Јужна Кореја

Јужна Кореја, званично Република Кореја, држава је смештена на јужној половини Корејског полуострва, на истоку Азије. На корејском језику то име гласи Деханмингук . Са северне стране граничи са Северном Корејом са којом је чинила јединствену државу до 1948. године. Ово је њена једина копнена граница и дуга је 243 km. На западу је ограничена Жутим, на југу Источнокинеским, а на истоку Јапанским морем. Главни град је Сеул. У целој држави преовлађује планинска клима. Археолошка истраживања везана за ову територију су повезана са периодом касног палеолита. Држава је подељена на 16 округа. Проглашена је за четврту најразвијенију азијску економију. Чланица је следећих организација: Уједињене нације, Светска трговинска организација, Организација за економску сарадњу и развој, Г20 индустријски развијених земаља (тренутно председавајућа). Такође је и једна од оснивача Азијско-пацифичке економске организације и Источноазијског самита.


Израел

Израел је прогласио своју независност 14. маја 1948. године. Само дан касније био је нападнут од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима, окупиравши притом неколико територија, укључујући Западну обалу, Синајско полуострво, појас Газе и Голанску висораван. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела, а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи од чега су 5.818.200 Јевреји. Арапско становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су Друзи, Адигејци и Самарићани. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.

Индија

Индија или званично Република Индија (, трансл. --; видети имена на другим званичним језицима Индије) је држава у јужној Азији . Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника. На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку. Укупна дужина њених обала износи 7517 --. Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви.

Индијски потконтинент, као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам стигли у првом миленијуму нове ере и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, Индија је постала независна држава 1947.

Индонезија

Индонезија , или званично Република Индонезија је пространа држава у југоисточној Азији чији је главни главни град Џакарта. Индонезија се састоји од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Јава, Суматра, Целебес (Сулавеси), Борнео (Калимантан) и Нова Гвинеја (западни део).

По броју становника (251.160.124, процена из 2013), Индонезија је четврта највећа држава на свету. Чланица је: УН, Асоцијације нација Југоисточне Азије.

Иран

Исламска Република Иран (персијски: جمهوری اسلامی ايران) је држава у југозападној Азији. На западу граничи са Ираком и Турском, на северу са Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном и на истоку с Авганистаном и Пакистаном. Осим тога, на северу излази на Каспијско море, а на југу на Персијски залив и Омански залив, део Индијског океана.

У Ирану превладава планински рељеф, посебно у западном делу у којем живи већина становништва (планински ланци Загрос и Алборз (Елбурс) са највишом тачком Ирана, 5671 -- високим Дамавандом). Уз Персијски залив рељеф је низијски, а на истоку преовладавају слабо насељене равне пустиње са повременим сланим језерима.

Бангладеш

Бангладеш, или званично Народна Република Бангладеш (- Гонопроџатонтри Бангладеш) је држава у јужној Азији, која чини источни део древног региона познатог као Бенгал. Бангладеш (বাংলাদেশ) дословно значи „Земља Бенгала“. Лежи северно од Бенгалског залива, а копнене границе има са Индијом и Мјанмаром. У близини се налазе Кина, Непал и Бутан. Са својих 168 милиона становника, Бангладеш је осма земља на свету по броју становника, земља која је склона великим поплавама услед великих монсунских киша, али и услед изливања река Ганг и Брамапутре , које формирају заједничку делту и сливови им заузимају знатну површину ове претежно низијске пољопривредне земље . Ова земља попут Индије , има велики проблем са корупцијом, неписменошћу, сиромаштвом, временским непогодама услед јаке монсунске климе која узрокује јаке суше и поплаве. У Бангладешу постоји знатан број квалификоване јефтине радне снаге, која ради у текстилној индустрији. Службени језик је бенгалски, а главни и највећи град је Дака. На формирање Бангладеша као независне државе, утицао је Бангладешки ослободилачки рат из 1971. године, који је за последицу имао велики број жртава и избеглица.

Већ дуго постоји напредна цивилизација у данашњем Бангладешу, некада источном делу региона Бенгал. Скорашњи докази говоре о цивилизацијама које датирају из 500. п. н. е., а чак постоје тврдње о постојању социјалних структура око 1000. п. н. е.. Један од најранијих историјских сведочанстава је помен земље Гангаридаи у Старој Грчкој око 100. п. н. е. Сматра се да та реч потиче од Гангахрд (земља са Гангом у свом средишту) и верује се да означава област у Бангладешу.

Бахреин

Бахреин, или службено Краљевина Бахреин је мала острвска држава која се налази у Персијском заливу . Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путем Краљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.


Бутан

Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал. У раном 20. веку, Бутан је дошао у контакт са Британском империјом, након чега је наставио јаке билатералне односе са Индијом до своје независности. Влада предузима мере за очување националне културе, традиције, идентитета и природе кроз концепт Бруто национална срећа. По истраживању магазина -{Businessweek}- из 2006. године, становници Бутана су најсрећнији становници у Азији и осми по реду на свету. Према извештају Уједињених нација из 2016. године, становници Бутана се налазе на 84. месту најсрећнијих становника неке земље. Бутанов пејзаж варира од суптропских равница на југу до високих Хималаја на северу, које на неким местима прелазе и 7.000 m надморске висине. Према подацима из 2014. у Бутану живи 747.830 становника. Државна религија у Бутану је Вађрајана будизам. Већина становништва су будисти, а друга по величини религија је хиндуизам. Главни град је Тимбу. Укупна површина државе је 38.394 km².

Бутан је члан Уједињених нација и Јужноазијског удружења за међународну сарадњу. Члан је и Покрета несврстаних од 1973. године.

Брунеј

Брунеј, званично Нација Брунеја, боравиште мира , држава је у југоисточној Азији. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56 % од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.

Историја Брунеја пре доласка Европљана је слабо позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Вијаиапура која је била вазална држава моћне државе Сривијаиа на Суматри и Малајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Мајапахит на острву Јави. У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.

Вијетнам

Вијетнам , или званично Социјалистичка Република Вијетнам је најисточнија земља Индокинеског полуострва у Југоисточној Азији . Граничи се са Кином на северу, Лаосом на западу, Камбоџом на југозападу, док је на истоку Јужно кинеско море. Број становника Вијетнама је 90 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.


Либан




Џерзи

Џерзи (,, нор. -{Jèrri}-) је аутономни крунски посед (-{crown dependency}-) британског суверена у Ламаншу између обале Француске и Енглеске. Налази се око 20 километара од обале полуострва Котентин у Нормандији, и 160 километара од Велике Британије. Заједно са Гернзијем сачињавава Каналска острва. У његовом саставу налазе се и мања острва: Екрехоз • Ла Мот • Минкизи • Пјер де Лек • Дируји.

Џерзи има површину од 118,2 км² и око 99.500 становника (податак из 2011).

Албанија

Албанија ( - *Земља орлова) или службено Република Албанија , је јужноевропска држава смештена на Балкану. Граничи се са Србијом на североистоку, са Црном Гором на северу, са Македонијом на истоку, и Грчком на југу, излази на Јадранско море на западу, и на Јонско море на југозападу.


Андора

Андора , или службено Кнежевина Андора је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи , смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом. Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.


Аустрија

Аустрија , званично Република Аустрија , је држава у централној Европи . Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч .

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Немачка

Немачка (или Њемачка), званично Савезна Република Немачка је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. Геополитички припада западној Европи . На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.104 --, а са преко 82 милиона становника је најнасељенија држава-чланица Европске уније, а друга по величини територије. По броју имиграната Немачка је трећа држава на свету.

Античка област Германија, коју је насељавало неколико германских племена, је била позната и документована пре 100. године. Од 10. века, територије насељене Немцима су чиниле централни део Светог римског царства које је трајало до 1806. године. Током тог периода, северне области Немачке су постале центар протестантске реформације. Као модерна држава, Немачка је први пут уједињена након Француско-пруског рата 1871. године. Након Другог светског рата, Немачка је била подељена на две одвојене државе, Западну и Источну Немачку, дуж линије савезничких окупационих зона. Те две државе су се поново ујединиле 1990. године. Западна Немачка је била једна од оснивача Европске заједнице, која је реорганизована у Европску унију 1993. године. Немачка је члан безграничне Шенгенске зоне, а 1999. је усвојила евро као своју валуту.

Норвешка

Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: -- или --) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже право на Дронинг Мауд Ланд у Антарктику.


Румунија

Румунија држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 -{км²}-. По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Брашов, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Јаши.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Русија

Русија , званично Руска Федерација , савезна је држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од 17.125.187 --, Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или САД. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и највећи град је град херој Москва. У Русији 15 градова има више од милион становника.

За време совјетске владавине (1917—1991) звала се Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОУЗБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИК.

Сан Марино

Сан Марино је једна од најстаријих држава на свету. Основана је 301. године, али је била у саставу тадашњег Римског царства. Њен устав званично је написан 8. октобра 1600. Мајушну нацију прво је признала Наполеонова Француска 1797. а касније 1815. на конгресу у Бечу признале су је и остале европске државе. Иако суверена, она је потпуно зависна од Италије којом је окружена у целости од 19. века.

Ђузепе Гарибалди је ујединио Италију 1860. а своје склониште од непријатеља направио је у Сан Марину. Тамо је добио новчану помоћ и намирнице које су му биле потребне да доврши своју кампању. Гарибалди је гарантовао да ће Сан Марино увек бити независна суверена држава.

Словачка

Словачка, или званично Словачка Република , континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словенија

Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину. Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава, али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет. Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана и снажно је под утицајем међународних услова. Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.

Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

Украјинска Совјетска Социјалистичка Република

Украјинска Совјетска Социјалистичка Република била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Формирана је 25. децембра 1917. године као Украјинска Народна Република (руски: --; украјински: --). Током 1918. године налазила се под немачком окупацијом, а до 1919. је била назависна. После пољско-совјетско рата, 10. марта 1919. године формирана је Украјинска Социјалистичка Совјетска Република (руски: --; украјински: --), која је 30. децембра 1922. ушла у састав СССР-а. А 30. јануара 1937. године преименована је у Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику. Распадом СССР-а, 1991. године, постала је независна држава, Украјина.

Уједињено Краљевство

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је држава у западној Европи, и чланица Европске уније. За држваву се често користи и скраћено име „Уједињено Краљевство“, „УК“ или незванично „Велика Британија“ или само „Британија“. УК има четири саставна ентитета. Три ентитета се већим делом налазе на острву Велика Британија: Енглеска, Велс и Шкотска, а четврти Северна Ирска се налази на острву Ирска и граничи се са Републиком Ирском.

Држава је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске уније.

Финска

Република Финска је нордијска држава у североисточној Европи, ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботничким заливом на западу. Финска се граничи са Шведском, Норвешком и Русијом.

Оландска острва, на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају неки вид веће аутономије.

Француска

Француска , званично Француска Република држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 --², а њеног европског дела око 547.030 --. По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Хрватска

Хрватска, званично Република Хрватска је држава у региону јужне Европе. Она је географски средњоевропска, медитеранска и балканска земља, смештена на прелазу из средње у југоисточну Европу. Хрватска заузима површину од 56.542 -- и у њој живи око 4,2 милиона становника. На северу се граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором, а на западу са Италијом и излази на Јадранско море. Обала Хрватске заузима већи део источне обале Јадранског мора.

Током хрватске историје најзначајнији културални утицаји су долазили из средњоевропског и средоземног културног круга.

Чешка

Чешка, званично Чешка Република (ЧР--, -- ) је континентална земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Република Чешка састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција. Ово емоционално питање је међутим и даље контроверзно у самој Републици Чешкој.

Швајцарска

Швајцарска Конфедерација или Швајцарска (, или --, или --, или --, романш: --) је алпска земља и континентална држава у централној Европи, са врло развијеном привредом, а посебно банкарством. Граничи се са Немачком, Француском, Италијом, Аустријом и Лихтенштајном. Швајцарска је савезна република, и има дугу и снажну традицију политичке и војне неутралности. Ова чињеница је омогућила Швајцарској да буде земља домаћин многим међународним организацијама као што су Међународни олимпијски комитет, Светска здравствена организација, ФИФА или Светска трговинска организација.

-- је службено име државе на латинском језику. Латински се користи за именовање земље како би се избегло фаворизовање једног од четири званична језика Швајцарске. Уобичајена је употреба скраћенице --. Назив -- се користи у француском, италијанском и романш за Швајцарску Конфедерацију, док се у немачком користи име -- што се преводи као „Швајцарски завет заједништва“ или „Швајцарска заједница споразума“.

Шведска

' је нордијска земља у Скандинавији, у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Скагерак мореуз је на југозападу, Балтичко море и Ботнијски залив су на истоку. Шведска има релативно мало становника, и позната је по великим мирним шумама и планинском дивљином.

Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске. Други већи градови су Гетеборг, Малме, Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг, Хелсингборг и Јенчепинг.

Шпанија

Краљевина Шпанија је југозападна европска држава, граничи се са Португалијом на западу и Француском и Андором на североистоку. Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као и Ливија (енклава у француским Пиринејима), такође припадају шпанској држави.

Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО савеза.

Малта

Малта, или званично Република Малта , је мала и густо насељена острвска држава коју сачињава архипелаг у сред Средоземног мора на југу Европе. Мада Малта геофизички чини део северне Африке — лежи на афричкој континенталној плочи, право на југ од Сицилије, источно од Туниса и северно од Либије — ова земља се геополитички налази у јужној Европи. Република на истоименом острву, у Средоземном мору. Заузима важан географски положај на важном путу ка средишњем делу Сицилије и 200 наутичких миља од северноафричке обале. Њена најсевернија тачка налази се на 36º 05' северне географске ширине, најјужнија на 34º 48' северне географске ширине, најзападнија на 14º 11' источне географске дужине, најисточнија на 14º 35' источне географске дужине.


Мађарска

Мађарска је континентална држава у средњој Европи. Граничи се са Словачком, Украјином, Румунијом, Србијом, Хрватском, Словенијом и Аустријом. Површина Мађарске износи 93.036 --². По површини она је 109. држава у свету. По процени из 2009. Мађарска је имала 10.021.000 становника. Главни и највећи град Мађарске је Будимпешта, а остали већи градови су Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар и Ђер. Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Након келтског (после 450. пне) и римског (од 9. п. н. е. до око 430. године) периода, темељи Мађарске је поставио Арпад. Његов потомак Стефан I је постао први мађарски краљ. Мађарско краљевство је постојало 9 векова. Битка на Мохачу 1526. године је за последицу имала делимичну отоманску окупацију и интеграцију остатка државе у Хабзбуршку монархију, а од 1867. Мађарска је чинила другу чланицу Аустроугарске. После Првог светског рата, Мађарска је изгубила више од 70% територије, а једна трећина Мађара је остала да живи ван матице. После Другог светског рата следио је комунистички период (1947-1989). После слома источног блока, у Мађарској је успостављен вишепартијски систем.

Молдавија

Молдавија, или званично Република Молдавија , је држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.


Монако

Монако, или званично Кнежевина Монако (, локални дијалект: -{Principatu de Múnegu}-) је друга најмања држава на свету (после Ватикана) и најмања држава западне Европе. Налази се на Азурној обали Средоземног мора и граничи се са Француском.

Назив државе потиче још од грчких досељеника који су некада давно насељавали ове просторе. У част Хераклеса Моноикоса подигли су храм, по коме је касније читава област добила назив Монако. Овде су живели многи народи и освајачи, па је, чак, 43. године п. н. е. Јулије Цезар своју флоту овде усидрио, а након њега, у 12. веку, дошао је Фридрих I Барбароса. Значајну улогу у историји Монака свакако је одиграла породица Грималди која је владала Монаком од 1295. до 1509, када је Монако пао под француску власт, да би након краћег периода био враћен Грималдијевима. Касније је Монако поново уживао француску протекцију, а после Бечког конгреса, 1860. године, прешао је у италијанску власт, а на крају је враћен Француској.

Кипар

Кипар, званично Кипарска Република , острвска је држава у Средоземљу, 113 km јужно од Турске и око 120 -{km}- западно од сиријске обале. Геополитички, припада Југозападној Азији. Главни град је Никозија.

Кипар је треће највеће острво у Средоземном мору и једно од најпопуларнијих туристичких одредишта на Средоземљу, са више од 2,4 милиона туриста годишње.

Португалија

Португалија или званично Португалска Република је држава на западу и југозападу Иберијског полуострва у југозападној Европи, и најзападнија је земља континенталне Европе. Португалија се граничи са Шпанијом на северу и истоку, а на западу и југу излази на Атлантски океан. Осим тога, у састав Португалије улазе два архипелага у Атлантику, Азори (--) и Мадеира (--).


Пољска

Пољска, званично Република Пољска држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 --, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко -- прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Исланд

Исланд , острвска је земља у северном Атлантику и налази се између Гренланда, Норвешке и Британских острва у северној Европи . Држава се и званично зове Исланд, мада се понегде појављује (незванично) и назив Република Исланд. Површина Исланда је 103.125 --². По процени из 2009. Исланд је имао 317.593 становника. Главни и највећи град ове северноевропске земље је Рејкјавик.

Према „Књизи о насељавању“, насељавање Исланда је почело 874. године, када је норвешки старешина Инголфур Арнарсон постао први стални становник острва. И раније су други посећивали острво и остајали током зиме. У следећим вековима људи нордијског и келтског порекла су се населили на Исланду. Од 1262. до 1918. Исланд је био део Норвешке, а затим Данске. Све до 20. века становништво Исланда се бавило углавном рибарством и пољопривредом. Од 1994. држава је постала део Европског економског простора, чиме је омогућено мењање облика привреде, од рибарства ка финансијским услугама.

Италија

Италија , или званично Италијанска Република је држава на југу Европе . Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.

Белгија

Белгија , званично Краљевина Белгија , је западноевропска држава која се граничи са Холандијом, Немачком, Луксембургом, и Француском. Укупна површина Белгије је 30.150 km². Главни град државе је Брисел. Укупно становништво је 10.309.725. Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе са холандским говорним подручјем на северу (Фламанци), немачким на истоку, те француским на југу (Валонци). Та равнотежа се одражава у државним институцијама и политичкој историји. Фламанци чине 58% становника Белгије, док су 31% Валонци.


Белорусија

Белорусија, званично Република Белорусија , континентална је држава у источној Европи Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу. Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витепск, Гродно и Брест. Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом, док су најважнији извори прихода пољопривреда и индустрија.

Све до 20. века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ Немачког царства Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР. Након рата западних сила против Руске СФСР, Белоруска ССР је постала део СССР, док је Западна Белорусија укључена у састав Пољске. После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР. Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921. У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину становништва и више од половине економских ресурса. Привреда је обновљена у послератним годинама.

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ) држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 -{km 2 }-. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2-{km}- — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.

Бугарска

Бугарска , званично Република Бугарска је држава у југоисточној Европи . Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Македонијом на западу и Румунијом на северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тога 83,9% су Бугари, 9,4% су Турци, и 4,7% су Роми. Најраширенија вера је православна. Чланица је НАТО-а и Европске уније.


Ватикан

Ватикан, званично Град-држава Ватикан , најмања је независна држава на свету и по површини и по броју становника. Налази се у средишту Рима (Италија) и има површину од свега 44 хектара. У Организацији уједињених нација има статус земље посматрача под именом Света столица и класификује се као земља јужне Европе. Ово име није баш најприхватљивије, јер тело под тим именом функционише независно од државне власти Ватикана.

Име „Ватикан” потиче од латинског израза Mons Vaticanus који је означавао Ватикански брежуљак.

Гернзи

Гернзи није део Уједињеног Краљевства, нити Европске уније, али је директно под суверенитетом британске круне коју представља генерални гувернер на острву. Гернзијем непосредно руководи „бејлиф“ (-{Bailiff}-), што је средњовековни облик владавине у Француској, и он председава парламентом и судом.

Поред острва Гернзи, административно припадају и околна острва: Олдерни, Сарк, Херм; као и ненасељена острва: Бреку • Беру • Ортак • Каскетси • Жету • Лиху • Кревишон • Уме. На острвима живи 65.228 становника (2005).

Грчка

), званично Хеленска Република је држава у југоисточној Европи, која се налази на јужном делу Балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Бугарском и Македонијом на северу и Турском на истоку. Егејско море лежи источно и јужно од континенталног дела Грчке, док се Јонско море налази на западу и Средоземно море на југу. У оба ова мора се налази велики број острва. Грчка има дванаесту најдужу обалу на свету са 13.676 км дужине и са огромним бројем острва (око 1.400, од којих 227 су насељена), укључујући и Крит, Додеканез, Киклади, и Јонска острва између осталих. Осамдесет одсто Грчке чине планине, а највиши врх је Олимп са 2.911 метара.

Главни град је Атина, а већи градови су Солун, Патра, Ираклион, Волос, Јањина, Лариса и Кавала.

Данска

Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: -{Jylland}-) и острва: Фин (-{Fyn}-), Селанд (-{Sjælland}-), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска Острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.

Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена нордијским народима, Данска је била дом Келтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настала и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.

Естонија

Естонија , или званично Естонска Република је држава у северној Европи , и држава чланица Европске уније од 2004. Од Финске на северу је одваја узани Фински залив а од Шведске на западу средњи део Балтичког мора. Естонија има копнене границе са балтичком државом Летонијом на југу и Русијом на истоку.


Летонија

Летонију чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

Првобитно позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.

Литванска Социјалистичка Совјетска Република

Литванска Совјетска Социјалистичка Република била је краткотрајна совјетска република формирана 1918. године. Постојала је до уједињења са ССР Белорусијом 1919. у Литванско-Белоруску ССР, која је расформирана исте године.

Након што је Немачка поражена у Првом светском рату и постписала примирје 11. новембра 1918. године, њене снаге су се повукле са источних територија, које су јој припале Брест-литовским миром. Совјетска Русија је прогласила Брест-литовски мир ништавним и убрзо су снаге Црвене армије упоставиле власт на упражњеним подручјима.

Лихтенштајн

Династија Лихтенштајн је своје име добила по дворцу Лихтенштајн, здању смештеном знатно даље у Аустрији, који им је припадао од 1140. до 13. века, да би им коначно био враћен 1807. Вековима су чланови династије Лихтенштајн узимали у посед велика подручја, нарочито у Моравској, Доњој Аустрији и Штајерској, не успевајући ипак да избегну старатељство крупније властеле, пре свих Хабзбурговаца, којима су често нудили своје саветничке услуге. С обзиром на то да ниједна њихова територија није била под директном надлежношћу цара, династија Лихтенштајн није могла да учествује у раду Рајхстага.

Породица је, желећи да увећа своју моћ добијањем столице у Рајхстагу, почела да чини све како би приграбила поседе зване -{unmittelbar}-, то јест поседе којима је једини сизерен цар лично. После дугих преговора, то им је најзад пошло за руком куповином две минијатурне грофовије Шеленберг и Вадуц од Хабзбурговаца, редом 1699. и 1712. године.

Луксембург

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 -{km²}-. На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 -{km²}-) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 км), Белгијом (148 км) и Немачком (138 км). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Организација Интернатионале де ла франкофоније“ (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Сједињене Америчке Државе

Сједињене Америчке Државе су федерална уставна република коју чини педесет држава и један федерални округ. Углавном се простиру у централном делу Северне Америке, где се, између Тихог и Атлантског океана, налази четрдесет осам континенталних држава и главни град Вашингтон, које се на северу граниче са Канадом, а на југу с Мексиком. Држава Аљаска налази се на северозападу континента, са Канадом на истоку и Руском Федерацијом на западу преко Беринговог мореуза, док се држава Хаваји налази у Тихом океану. У саставу Сједињених Држава такође се налази неколико територија и острва раштрканих широм Кариба и Пацифика.

Са 9,83 милиона -- и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне имиграције из многих земаља. Америчка привреда је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).

Тринидад и Тобаго

Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.

Острво Тринидад се налазило у саставу Шпанске империје од доласка Кристифора Колумба 1498. до капитулације шпанског гувернера, Хосе Марија Чакона 18. фебруара 1797. када је Велика Британија заузела острво. У овом раздобљу, острво Тобаго је било у поседу Шпанаца, Британаца, Француза, Холанђана и Војводства Курландија. Острва Тринидад и Тобаго су уступљена Великој Британији Амијенским миром 1802. године. Тринидад и Тобаго је добио независност 1962. године, да би 1976. постао република. За разлику од већине држава енглеског говорног подручја на Карибима, индустрија је окосница привреде, првенствено нафтна и петрохемијска.

Хондурас

Хондурас, званично Република Хондурас, држава је у Средњој Америци са 7,2 милиона становника (2005) и главним градом Тегусигалпа. На западу се граничи са Гватемалом, на југу са Салвадором, на југоистоку са Никарагвом, а северно од Хондураса, преко пута Хондураског залива налази се Белизе.

Пре доласка белаца подручје Хондураса је део подручја средњоамеричких индијанских култура. У заоадном делу развијала се култура Маја. Кристифор Колумбо се искрцао на обалу земље 1502. и дао јој име Хондурас, што на шпанском језику значи дубине, према дубокој води уз обалу. Шпански освајачи под вођством Кортеза долазе 1524. Од тада до 1821. Хондурас припада Шпанији. Кратко време је у саставу Сједињених држава Средње Америке. Распадом те уније 1840. постаје самостална држава.

Мексико

За главни град, који носи исто име, погледајте Мексико Сити;

За савезни округ, који носи исто име, погледајте Савезни округ Мексика;

Канада

Канада је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 -- друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи град је Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. износи 33.774.000.

Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Почевши од краја 15. века, британске и француске експедиције су истражиле и населиле атлантску обалу Канаде. После Седмогодишњег рата, Француска је 1763. године, морала предати све своје колоније у Северној Америци Великој Британији. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири провинције основана је Канада. Овим је започело придруживање провинција и територија и процес повећавања аутономије од Уједињеног Краљевства. Ова широка аутономија је проширена Вестминстерским статутом 1931, а кулминирала је Актом о Канади 1982, којим су прекинуте све законске зависности од Парламента Уједињеног Краљевства.

Костарика

Костарика је земља која од 1949. нема војску, што је дефинисано и њеним уставом. Једина је латиноамеричка земља која има демократску власт од 1950. или раније. Костарика је константно међу водећим земљама Латинске Америке по Индексу хуманог развоја, док је у светским оквирима на 62. месту, према подацима за 2012. годину.

По Индексу заштите животне средине на петом је месту у свету и на првом у Америци. Влада Костарике је 2007. обзнанила план да до 2021. Костарика постане прва земља на свету са нултом емисијом угљеника.

Куба

Куба, званично Република Куба, држава је и архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Куба је највеће острво на Карибима, а са више од 11 милиона становника је друга после Хиспаниоле, мада са мањом густином становништва од већине држава у региону. Државу чине главно острво Куба, острво Исла де Хувентуд и неколико архипелага. Главни и највећи град је Хавана, а остали већи градови су Сантијаго де Куба, Камагеј, Олгин, Санта Клара и Гвантанамо. Северно од Кубе се налазе САД и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.

Оство Кубу су насељавала разна мезоамеричка племена пре искрцавања истраживача Кристофера Колумба 1492. који ју је присвојио у име Краљевине Шпаније. Куба је остала шпанска колонија све до Шпанско-америчког рата 1898, када су њоме кратко управљале САД све до стицања номиналне независности 1902. Крхка република је прошла кроз период друштвене нестабилности, и упркос покушајима да се ојача њен демократски систем, Куба је 1952. потпала под диктатуру бившег председника Фулгенсија Батисте.. Све већи немири и нестабилност довели су до Батистиног збацивања јануара 1959. од стране Покрета 26. јул, који је после тога успоставио социјалистичку владу под вођством Фидела Кастра. Од 1965. Куба је једнопартијска држава којом управа Комунистичка партија Кубе.

Панама

Шпанци су истражили и настанили Панаму у 16. веку, од Шпаније се отцепила 1821. године и заједно са Вицекраљевством Нова Гранада, Еквадором и Венецуелом формирала је Велику Колумбију. Након распада Велике Колумбије 1831. године, Панама се нашла у саставу Нове Гранаде, која је касније преименована у Колумбију. Уз подршку САД, Панама се 1903. године отцепила од Колумбије, након чега су Американци на њеној територији изградили Панамски канал. Године 1977. потписан је споразум којим је дефинисан пренос власништва над Панамским каналом са САД на Панаму до краја 20. века.

Приходи од такси које се наплаћују за пролазак кроз Панамски канал представљају значајан део БДП-а Панаме. Према индексу хуманог развоја за 2010. годину Панама је на четвртом месту у Латинској Америци, и на 54. месту у свету. Од 2010. привреда Панаме је друга по конкурентности у Латинској Америци.

Јамајка

Јамајка држава је на истоименом острву у Карипском мору. Површина острва је 10.990 km², што га по величини сврстава на треће место у Великим Антилима. Јамајка је по својој површини пета земља у Карибима, иза Кубе, Доминиканске Републике, Хаитија, и Бахама. Налази се око 145 km јужно од Кубе, и 191 km западно од Хиспаниоле.

До 1665. острво је било шпански посед и звало се Сантијаго, након чега је прешло у руке Енглеза (касније Велике Британије), када је названо Јамајка. Пуну независност од Уједињеног Краљевства стекла је 6. августа 1962. На острву живи око 2,8 милиона људи, што Јамајку сврстава на треће место по броју становника међу англофоним земљама Америке, после САД и Канаде. Највећи и главни град је Кингстон, са 937.700 становника. Услед велике емиграције из земље широм света постоји бројна јамајканска дијаспора.

Доминиканска Република

Острво Хиспањола открио је Кристифор Колумбо децембра месеца 1492. Тада се први пут искрцао у данашњем Санто Домингу, главном граду Доминиканске Републике. У њему данас постоји споменик и музеј-кућа у којој је једно време и сам Колумбо живео.

Народ Аравак, који је насељавао острво, је убрзо истребљен. Од 1503. Шпанци су почели да довозе црнце-робове на острво. Французи и Шпанци су 1697. поделили острво. Шпанија се 1795. одрекла свог дела острва.

Аустралија

Аустралија још може означавати и континент Аустралију

Државна заједница Аустралија је држава на јужној хемисфери која обухвата копно истоименог најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Површина Аустралије износи 7.741.220 -- и по површини је 6. у свету. Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на североистоку, и Новим Зеландом на југоистоку.

Нови Зеланд

Нови Зеланд (, изговор: ;, изговор: ) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва ‒ Северног и Јужног ‒ као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака“. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, Аустралија, удаљена је 1.500 km северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.

Полинежани су населили територију данашњег Новог Зеланда између 1250. и 1300. године, притом развивши карактеристичну Маори културу. Први контакт Европљана је био 1642. када је до обала допловио Абел Тасман. Појава кромпира и мускета је довела до преокрета у маорском начину живота, и као последица наступили су међуплеменски Мускетни ратови. Британска империја и Маори су 1840. потписали Уговор из Вајтангија којим је Нови Зеланд посао британска колонија, а Маори су добили заштиту од надолазећих француских колонизатора и самовоље колонијалних компанија. Уследио је прилив великог број имиграната из Европе што је довело до бројних сукоба и напослетку Новозеландских ратова, после којих је дошло до масовне конфискације маорске имовине. Економске кризе су пратили периоди политичке реформе, жене су добиле пуно право гласа током деведесетих година 19. века, а од тридесетих година 20. века формирана је социјална држава благостања. Након Другог светског рата, Нови Зеланд се прикључио АНЗУС пакту заједно са САД и Аустралијом, али је уговор касније суспендован од стране САД када је Нови Зеланд прогласио своју територију за слободну зону од нукеларне енергије и обновљен је тек 2010. Нови Зеланд је део договора УКУСА о дељењу обавештајних података између држава англосфере — Уједињеног Краљевства, САД, Канаде и Аустралије. Током педесетих година 20. века животни стандард је био међу највишима на свету али је седамдесетих година наступила рецесија која је додатно погоршана стањем на тржишту нафте и уласком Велике Британије у ЕЕЗ. Током осамдесетих година извршене су бројне економске реформе познате под називом -{Rogernomics}- по Роџеру Дагласу, министру финансија, када је укинута политика протекционизма и уведена слободна трговина. Тржишта за пољопривредне производе са Новог Зеланда су умногоме промењена након седамдесетих, па је некада најпопуларнији извозни производ вуна, замењена млечним и месним производима а у скорије време и вином.

Аргентина

Аргентина , званично Аргентинска Република , држава је у Јужној Америци. Обухвата највећи део Јужне купе. Према северу се граничи са Боливијом и Парагвајем; према североистоку са Бразилом; према истоку са Уругвајем и према западу са Чилеом. На истоку излази на јужни део Атлантског океана.

Простире се на површини од 2.780.400 км2, што је сврстава на осмо место у свету, друго у Латинској Америци, и прво међу земљама шпанског говорног подручја.

Чиле

Чиле, званично Република Чиле је држава у Јужној Америци. Заузима дуг и узан појас између обале Тихог океана и планина Анда а полаже право и на део Антарктика. Према северу се граничи са Перуом, према североистоку са Боливијом, према истоку са Аргентином а према западу има излаз на Пацифички океан.

Главни град је Сантијаго де Чиле, док се скупштина састаје у оближњем Валпараису. У Сантијагу живи 40 % становништва Чилеа. Остали већи градови су: Валпараисо, Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Серена, Талка и други.

Колумбија

Колумбија, званично Република Колумбија је држава на северозападу Јужне Америке. Према северозападу се граничи са Панамом, према северу излази на Карипско море, према истоку се граничи са Венецуелом и Бразилом, према југу са Перуом и Еквадором, а према западу излази на Пацифички океан. Колумбија је 26. земља на свету по површини, а четврта у Јужној Америци. Са преко 47 милиона становника на 27. месту је у свету и друга је земља по броју говорника шпанског језика, после Мексика. Колумбија је четврта земља по висини БДП-а у Латинској Америци.

Чланица је КИВЕТС-а и спада у земље које се брзо развијају. Етнички је веома шаролика. Услед вишевековног мешања домородачког становништва са потомцима афричких робова, Европљанима и људима са Блиског истока створена је јединствена културна баштина. Већина градских средишта је смештена на Андима, иако територија Колумбије обухвата и амазонске кишне шуме, тропске пашњаке и карипску и пацифичку обалу. У еколошком погледу Колумбија спада међу 17 земаља које имају највећи биодиверзитет и сматра се земљом са највећим биодиверзитетом по квадратном километру.

Парагвај




Перу

Територија Перуа је дом древних култура од цивилизације Норте Чико, једне од најстаријих на свету, до Царства Инка, највеће државе претколумбовске Америке. Шпанска империја је покорила ову област у 16. веку и основала вицекраљевство са главним градом Лимом, које је обухватало највећи део јужноамеричких колонија. Након стицања независности 1821, Перу је пролазио кроз раздобља политичких немира и финансијских криза као и раздобља стабилности и привредног напретка. Привредни успон је био везиван углавном за експлоатацију сировина као што су гвано (1845—1866) и гума (почетак 20. века).

Перу је по државном уређењу република подељена на 25 региона. Географија Перуа је разноврсна, од равница на пацифичкој обали до врхова Анда и тропских шума у Амазонском басену. Перу спада у земље у развоју са веома великим индексом хуманог развоја и стопом сиромаштва од 25,8 %. Главни привредне активности су рударство, индустрија, пољопривреда и рибарство.

Боливија

Пре доласка Европљана област данашње Боливије била је део Царства Инка – највеће државе преколумбовске Америке. Конкистадори су овладали овим подручјем у 16. веку. Током највећег дела колонијалне владавине Шпаније, ова област је била позната као Горњи Перу и била је под управом Вицекраљевства Перу, ком је припадао највећи део шпанских колонија у Јужној Америци, иако је ово подручје имало значајну аутономију у надлежности Краљевске Аудијенције Чаркас. Борба за независност је трајала од 1809. до 1825, након чега је успостављена република названа по Симону Боливару.

Боливија је демократска република подељена на девет департмана. Обележје њеног рељефа су високи врхови Анда на западу и Источне низије унутар амазонског басена. Боливија је земља у развоју, са средњим нивоом индекса хуманог развоја, и стопом сиромаштва од 53%. Најважније привредне активности су пољопривреда, шумарство, риболов, рударство и производња добара као што су текстил, одела, прерађени метали, и нафтни деривати. Боливија је веома богата минералима, нарочито калајем.

Бразил

Бразил , службено Савезна Република Бразил , држава је у Јужној Америци . Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне Америке, док је у светским размерама на петом месту и по величини територије и по броју становника. Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету.

Према северу се граничи са Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; према северозападу се граничи са Колумбијом; према западу са Боливијом и Перуом; према југозападу са Аргентином и Парагвајем и према југу са Уругвајем. Бразил се граничи са свим државама Јужне Америке изузев Еквадора и Чилеа. Део бразилске територије су и бројни архипелази, као што је Фернандо де Нороња, атол Рокас, Сао Педро и Сао Пауло, и Триндаде и Мартим Ваз.

Гвајана




Еквадор

Еквадор, званично Република Еквадор држава је у Јужној Америци. Према северу се граничи са Колумбијом, према истоку и југу са Перуом, док према западу излази на Пацифички океан. Поред Чилеа, једина је држава Јужне Америке која се не граничи са Бразилом. Еквадору припадају и острва Галапагос удаљена око хиљаду километара према западу. Простире се на 283.520 km². Главни град је Кито, док је највећи град Гвајакил. Главни и службени језик је шпански којим говори око 94 % становништва. Поред шпанског у службеној употреби су и Кичва, Шуар, и још једанаест других језика.

Еквадор је тренутно на 71. месту по економској конкурентности. За Еквадор је карактеристично да се у њему налази велики број ендемских биљних и животињских врста, што га сврстава међу седамнаест земаља са најразноврснијом флором и фауном на свету. Уставом Еквадора, усвојеним 2008, по први пут су законом дефинисана права природе, тј. права екосистема. Еквадор је председничка република која је независност од Шпаније стекла 1809. а од Велике Колумбије 1830. године.

Photograph

-????? ? ????????-Symptoms of coronavirus disease 2019 2.0
????? ? ????????
Symptoms of coronavirus disease 2019 2.0
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...
Епидемија коронавиру...

Језик

2019-20 coronavirus outbreak (English)  Epidemia di SARS-CoV-2 del 2019-2020 (Italiano)  Uitbraak coronavirus in 2019 (Nederlands)  Épidémie de maladie à coronavirus de 2019-2020 (Français)  Coronavirus-Epidemie 2019/2020 (Deutsch)  Surto de COVID-19 (Português)  Вспышка COVID-19 (Русский)  Epidemia de neumonía por coronavirus de 2019-2020 (Español)  Szerzenie się zakażeń wirusem SARS-CoV-2 (Polski)  2019冠狀病毒病疫情 (中文)  Coronavirusutbrottet 2019–2020 (Svenska)  Epidemia de coronavirus (Română)  2019年-2020年中国武漢における肺炎の流行 (日本語)  Спалах коронавірусу 2019-nCoV (Українська)  Епидемия от коронавирус 2019-20 (Български)  코로나바이러스감염증-19 유행 (한국어)  Koronavirusepidemia 2019–2020 (Suomi)  Wabah penyakit koronavirus 2019–2020 (Bahasa Indonesia)  Koronaviruso 2019-nCoV protrūkis (Lietuvių)  Udbrud af COVID-19 i Wuhan 2019-2020 (Dansk)  Epidemie koronaviru SARS-CoV-2 (Česky)  2019-2020 koronavirüs salgını (Türkçe)  Епидемија коронавируса 2019/20. (Српски / Srpski)  2019.–2020. aasta Wuhani koroonaviiruse puhang (Eesti)  COVID-19 koronavírus-járvány (Magyar)  การระบาดของโคโรนาไวรัส พ.ศ. 2562–2563 (ไทย)  COVID-19 epidēmija (Latviešu)  Έξαρση νέου κοροναϊού 2019–20 (Ελληνικά)  Dịch virus corona 2019–20 (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com