Застава Босне и Херцеговине
Застава Босне и Херцеговине је проглашена 4. фебруара 1998, заменивши претходну која је коришћена од независности од СФР Југославије и која никада није призната у Републици Српској.
Застава се састоји од тамноплавог дела на вијорећем делу заставе, са жутим одвојеним делом у облику троугла који додирује десни и горњи део заставе. Дуж хипотенузе троугла простире се девет белих петокрака од којих се прва и последња виде на пола.
Првобитна светлоплава боја на застави била је плава боја Уједињених нација. Међутим, изабрана је тамноплава, која кореспондира са плавом бојом заставе Европске уније.
Три угла троугла симболизују три конститутивна народа БиХ: Бошњаке, Србе и Хрвате. Звездице репрезентују Европу.
Питање заставе Босне и Херцеговине није решавано Дејтонском мировним споразумом 1995, којим је конституисана садашња Босна и Херцеговина. Дуго времена су политички представници конститутивних народа износили радикално различите предлоге заједничке заставе, око којих се нису могли договорити. Било је предлога за заставу са подељеним пољима за Федерацију БиХ и Републику Српску или за три конститутивна народа, па чак и један за заставу са два различита лица.
Почетком 1998. године, Високи представник за Босну и Херцеговину Карлос Вестендорп одбацио је све аутохтоне и изашао са неколико неутралних предлога, око којих посланици Парламентарне скупштине поново нису успели сакупити потребну већину, уз уздржавање свих посланика СДС и ХДЗ. 3. фебруара 1998. године Вестендорп је онда сам донео Одлуку о наметању Закона о застави БиХ, којим је прогласио садашњу заставу.
Застава се састоји од тамноплавог дела на вијорећем делу заставе, са жутим одвојеним делом у облику троугла који додирује десни и горњи део заставе. Дуж хипотенузе троугла простире се девет белих петокрака од којих се прва и последња виде на пола.
Првобитна светлоплава боја на застави била је плава боја Уједињених нација. Међутим, изабрана је тамноплава, која кореспондира са плавом бојом заставе Европске уније.
Три угла троугла симболизују три конститутивна народа БиХ: Бошњаке, Србе и Хрвате. Звездице репрезентују Европу.
Питање заставе Босне и Херцеговине није решавано Дејтонском мировним споразумом 1995, којим је конституисана садашња Босна и Херцеговина. Дуго времена су политички представници конститутивних народа износили радикално различите предлоге заједничке заставе, око којих се нису могли договорити. Било је предлога за заставу са подељеним пољима за Федерацију БиХ и Републику Српску или за три конститутивна народа, па чак и један за заставу са два различита лица.
Почетком 1998. године, Високи представник за Босну и Херцеговину Карлос Вестендорп одбацио је све аутохтоне и изашао са неколико неутралних предлога, око којих посланици Парламентарне скупштине поново нису успели сакупити потребну већину, уз уздржавање свих посланика СДС и ХДЗ. 3. фебруара 1998. године Вестендорп је онда сам донео Одлуку о наметању Закона о застави БиХ, којим је прогласио садашњу заставу.
Национална застава
Земља (геополитика) - Босна и Херцеговина
Warning: getimagesize(/Image/Map/MP3277605.gif): failed to open stream: No such file or directory in /home/mapnlee7/public_html/MAPNALL/article.php on line 532
 |
 |