Прво помињање Кувајта под истим именом датира још из XVI века када је неколико кланова (бедуина) из племена Ал Аниза мигрирало на северни део обала Персијског Залива из централне Арабије, града Нађд, у којем је владала несташица хране. Бедуини су се населили на просторима данашњег Катара. Након пола века боравка, бедуини су се опет селили и овог пута су се на стално населили на полуострву Де Чадер, где су саградили малу тврђаву или како су они изговарали кут.
XVII век је за становнике овог дела Залива био привремено турбулентан. Племена која су трговала зачинима из Индије су на кратко окупирала данашње територије Кувајта. Након одласка племена, и почетком XVIII века, локално становништво се посветило продаји бисера које су налазили у шкољкама на дну Залива. Кувајт је по трговини и продаји бисера постао познат широм света. Међутим, крајем тридесетих година XIX века, Јапан је постао водећи извозник бисера и тиме је Кувајт претпрео велики економски ударац. Крајем XIX и почетком XX века започела је велика колонијална трка тадашњих светских сила. 1899. године Британија улази на територије данашњег Кувајта и тиме Кувајт постаје Британски протекторат. Финансијско улагање Британије и проналазак нафте транфсормишу Кувајт из економски нестабилног протектората у најбогатију област Арапског полуострва и 1953. године Кувајт постаје највећи извозник нафте у Заливу.
Суседство - Земља (геополитика)
