Застава Свете Луције

Застава Света Луције је усвојена 1. марта 1967. После тога је минимално модификована.

Светлоплава позадина означава оданост, плаво небо али и смарагдно плаву боју мора које окружује острво. Златна представља сунце и благостање, а црна и бела културу народа, црна културу црнаца а бела културу белаца који заједно живе, нада величина црног троугла је симбол надмоћи културе црнаца над културом белаца (Европе). Сам облик, троугао, представљапредставља два врха узвишења Питона који су препознатљиви знак ове земље.

Света Луција (по систему Сент Луша;, IPA:), понегде названа и Санта Луција, малена је острвска држава у Карибима, у централној Америци. Смештена је на самој граници између Карипског мора и Атлантског океана између Сент Винсента на североистоку, Барбадоса на северозападу и Мартиника на југу. Обухвата територију површине 617 km² са 165.595 становника, према подацима пописа из 2010. године.

Французи су били први Европљани који су се населили на острву. Потписали су уговор са матичним острвским Карибима 1660. године. Енглеска је преузела контролу над острвом од 1663. до 1667. У наредним годинама ратовало је са Француском четрнаест пута, а владавина острва се често мењала (владало се седам пута сваки од Француза и Британаца). 1814. године Британци су преузели коначну контролу над острвом. Пошто се тако често мењала између британске и француске контроле, Света Луција је била позната и као „Хелена из Западне Индије“ по грчком митолошком лику, Хелена од Троје.