Језик - Бенгалски језик

Бенгалски језик (-{Bangga Bhasa}-; ), такође познат по свом ендониму) индо-аријски језик је Јужне Азије који је еволуирао из санскрита, палија и пракритског језика. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз бенгали, док се он сам назива бангла језиком (বাংলা ).

Њиме се говори у регији Бенгал, у коју спада Бангладеш и индијска савезна држава Западни Бенгал. Он је национални и званични језик Бангладеша. Он служи као лингва франка нације, при чему 98% становништва Бангладеша течно говори овај језик (укључујући дијалекте) као свој матерњи језик. У данашње време осим што је примарни језик у Бангладешу, он је други по заступљености говорни језик Индије. Унутар Индије, бенгалски је званични језик у државама Западни Бенгал, Трипура и у Барак долини државе Асам. Он се исто тако говори у разним деловима Брамапутра долине државе Асам. Оо је остп тако најраширенији језик на Андамани и Никобари острвима у Бенгалском заливу, и језик је знатних националних мањина у другим државама, укључујући Џарканд, Бихар, Мизорам, Мегалаја, и Одиша. Са апроксимативно 250–300 милиона говорника широм света, бенгалски се обично налази на седмом месту међу највише кориштеним матерњим језицима у свету по популацији. Проглашен је званичним језиком Сијера Леонеа у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из Уједињених нација које су биле тамо стациониране. У зависности од тога да ли се хинди и урду сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у 19. и 20. веку, тако да је Рабиндранат Тагор, први Индијац који је добио Нобелову награду за књижевност, писао управо на том језику. Речници из раног 20. века приписују нешто више од половине Бенгалског речника изворним речима (i.e., природно модификованим санскритским речима, корумпираној форми санскритских речи, и позајмљеним речима из језика који нису индоевропског порекла), око 30 % неизмењеним санскритским речима, а остатак су стране речи. Доминантан у задњог групи је персијски језик, који је исто тако извор дела граматичких форми. Недавне студије сугеришу да је употреба изворних и страних речи у порасту, углавном услед преференције бенгалских говорника за коришћењем колоквијалног стила.

Бенгалска литература, са својом миленијумском историјом и народним наслеђем, се екстензивно развила од времена бенгалске ренесансе и једна је од најпроминентнијих и најразличитијих књижевних традиција у Азији. Националне химне Бангладеша (-{Amar Sonar Bangla}-) и Индије (-{Jana Gana Mana}-) је компоновао у бенгалском језику Рабиндранат Тагор. Прва два стиха патриотске песме коју је написао у бенгалском језику Банким Чандра Чатерје, Ванд Матарам, били су усвојени као „национална песма” Индије у колонијалном периоду, и касније 1950. у независној Индији. Штавише, многи верују да је национална химна Шри Ланке (-{Sri Lanka Matha}-) инспирисана је бенгалском песмом коју је написао Рабиндранат Тагор, док неки чак верују да је химна оригинално написана на бенгалском језику и затим преведена на синхалески језик. Године 1952, Бенгалски језички покрет је покренуо успешну иницијативу за званични статус језика у Доминиону Пакистана, омогућавајући образовање и службену употребу језика. Године 1999, Унеско је именовао 21. фебруар као Међународни дан матерњег језика у знак признања језичком покрету у Источном Бенгалу (сад Бангладешу). Језик је важан елемент бенгалског идентитета и повезује овај културно разноврсни регион.

Индија

Индија или званично Република Индија (, трансл. --; видети имена на другим званичним језицима Индије) је држава у јужној Азији . Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника. На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку. Укупна дужина њених обала износи 7517 --. Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви.

Индијски потконтинент, као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам стигли у првом миленијуму нове ере и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, Индија је постала независна држава 1947.

Бангладеш

Бангладеш, или званично Народна Република Бангладеш (- Гонопроџатонтри Бангладеш) је држава у јужној Азији, која чини источни део древног региона познатог као Бенгал. Бангладеш (বাংলাদেশ) дословно значи „Земља Бенгала“. Лежи северно од Бенгалског залива, а копнене границе има са Индијом и Мјанмаром. У близини се налазе Кина, Непал и Бутан. Са својих 168 милиона становника, Бангладеш је осма земља на свету по броју становника, земља која је склона великим поплавама услед великих монсунских киша, али и услед изливања река Ганг и Брамапутре , које формирају заједничку делту и сливови им заузимају знатну површину ове претежно низијске пољопривредне земље . Ова земља попут Индије , има велики проблем са корупцијом, неписменошћу, сиромаштвом, временским непогодама услед јаке монсунске климе која узрокује јаке суше и поплаве. У Бангладешу постоји знатан број квалификоване јефтине радне снаге, која ради у текстилној индустрији. Службени језик је бенгалски, а главни и највећи град је Дака. На формирање Бангладеша као независне државе, утицао је Бангладешки ослободилачки рат из 1971. године, који је за последицу имао велики број жртава и избеглица.

Већ дуго постоји напредна цивилизација у данашњем Бангладешу, некада источном делу региона Бенгал. Скорашњи докази говоре о цивилизацијама које датирају из 500. п. н. е., а чак постоје тврдње о постојању социјалних структура око 1000. п. н. е.. Један од најранијих историјских сведочанстава је помен земље Гангаридаи у Старој Грчкој око 100. п. н. е. Сматра се да та реч потиче од Гангахрд (земља са Гангом у свом средишту) и верује се да означава област у Бангладешу.