Језик - Холандски језик

Језик  >  Холандски језик

Холандски језик

Холандски језик (Nederlandse taal) (изворно: duits der nederen landen, односно de duitse taal der nederen landen/њемачки језик ниских земаља, такође: Nederduits/ доњоњемачки језик; низоземски), према холандској регији Холандији, из чијих се нарјечја холандски књижевни језик (доњоњемачки стандардни језик) првенствено развио, убраја се, као и њемачки језик, у германску грану индоевропских језика. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се назива фламанским језиком.

Холандски се заснива на доњоњемачком књижевном језику 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајинā Брабант и Холандије. Старија варијанта био је прекорегионални језик Ханзе, који је био у употреби у Антверпену, Брижу, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе из француског те у новије вријеме претежно енглеског језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успијели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр. -{Oorlog, lenen, kiezen, verbazen}-). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале у промјени сугласника у њемачком књижевном језику.

Земља (геополитика)

Индонезија

Индонезија , или званично Република Индонезија је пространа држава у југоисточној Азији чији је главни главни град Џакарта. Индонезија се састоји од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Јава, Суматра, Целебес (Сулавеси), Борнео (Калимантан) и Нова Гвинеја (западни део).

По броју становника (251.160.124, процена из 2013), Индонезија је четврта највећа држава на свету. Чланица је: УН, Асоцијације нација Југоисточне Азије.

Холандија

Холандија , позната и као Низоземска је држава у западној Европи и једна од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (остале три су: Аруба, Курасао и Свети Мартин). Површина Холандије је 41.543 km². По површини је 134. држава у свету. Граничи се на југу са Белгијом, на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море. По процени из 2014. Холандија је имала 16.819.595 становника. Главни и највећи град Холандије је Амстердам, док је Хаг седиште владе. Остали већи градови су: Ротердам, Утрехт, Ајндховен, Тилбург, Гронинген, Алмере, Бреда, Најмеген и Енсхеде.

Држава Холандија се састоји из 12 провинција у тзв. Европској Холандији, а након расформирања Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у тзв. Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.

Белгија

Белгија , званично Краљевина Белгија , је западноевропска држава која се граничи са Холандијом, Немачком, Луксембургом, и Француском. Укупна површина Белгије је 30.150 km². Главни град државе је Брисел. Укупно становништво је 10.309.725. Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе са холандским говорним подручјем на северу (Фламанци), немачким на истоку, те француским на југу (Валонци). Та равнотежа се одражава у државним институцијама и политичкој историји. Фламанци чине 58% становника Белгије, док су 31% Валонци.


Аруба

Аруба је једно од острва које се налази у јужном Карипском мору, 25 -{км}- северно од венецуеланске обале. Оно представља једну од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (друге три су Курасао, Свети Мартин и Холандија). Као и остали делови Холандије, и Аруба поседује свој устав, владу и ужива потпуну унутрашњу аутономију.

Главни град острва је Орањестад, у коме живи 26.000 становника.

Свети Мартин

Свети Мартин је заједно са Холандијом, Арубом и Курасаом конститутивна држава Краљевине Холандије. Овај статус има од октобра 2010, а пре тога је био територија (Eilandgebied) у оквиру Холандских Антила.

Свети Мартин има површину од 34 -{km²}- и 37.429 становника. Густина насељености је 1.100 становника по -{km}-².

Карипска Холандија

Карипска Холандија ( и пап. Hulanda Karibe) је назив који се односи на три општине Холандије које се налазе у Карипском мору — Бонер, Свети Еустахије и Саба. Захвата површину од око 328 км², где живи приближно 18.000 становника. Званични језик је холандски а говоре се и енглески, папијаменто.

Ове општине су до 10. октобра 2010. године били у саставу Холандских Антила, једног од делова Краљевине Холандије. Њиховим распадом настали су засебни делови у оквиру Краљевине Холандије — Аруба, Курасао и Свети Мартин. У исто време Саба, Свети Еустахије и Бонер укључени су у састав Холандије.

Курасао

Курасао (порт. -{Curaçao}-, папијаменто -{Kòrsou}-) је острво у јужном делу Карипског мора близу северне обале Венецуеле. Курасао је једна од четири конститутивне државе Краљевине Холандије, поред Арубе, Холандије и Острва Свети Мартин. Главни град острва Курасао је Вилемстад.

Површина острва је 444 -{km²}-. Према попису из 2001. на острву живи 130.627 људи, што даје густину становништва од 294 становника по квадратном километру. Курасао се налази изван појаса урагана, који ипак ретко погоде ово острво.

Суринам

Суринам, или званично Република Суринам , независна је држава смештена у североисточном делу Јужне Америке у географско-политичкој регији познатој као Гвајане. Налази се у источном делу Гвајанске висоравни на обали Атлантског окена, и граничи се са француским прекоморским департманом Гвајаном на истоку, Републиком Гвајаном на западу и Бразилом на југу. Са површином нешто мањом од 164.000 km² и популацијом од свега 560.000 становника Суринам је најмања јужноамеричка земља. Држава је административно подељена на десет округа, већина становништва живи у уском приобалном појасу уз обалу, а главни и највећи град у земљи је Парамарибо.

Пре доласка европских истраживача почетком XVI века на подручју данашњег Суринама живела су бројна домородачка племена, а најраширенији су били припадници номадских етничких група Аравака и Калина. Европски колонизатори оснивали су широм земље бројне плантаже на којима су углавном радили афрички робови и поробљено локално становништво. У периоду 1667–1954. Суринам је постојао као холандска колонија, а тек 1954. добија званичан статус конститутуивне земље Краљевине Холандије. Суринам је постао независан 25. новембра 1975. године. Устројен је као унитарна парламентарна република.

Језик

Dutch language (English)  Lingua olandese (Italiano)  Nederlands (Nederlands)  Néerlandais (Français)  Niederländische Sprache (Deutsch)  Língua neerlandesa (Português)  Нидерландский язык (Русский)  Idioma neerlandés (Español)  Język niderlandzki (Polski)  荷蘭語 (中文)  Nederländska (Svenska)  Limba neerlandeză (Română)  オランダ語 (日本語)  Нідерландська мова (Українська)  Нидерландски език (Български)  네덜란드어 (한국어)  Hollannin kieli (Suomi)  Bahasa Belanda (Bahasa Indonesia)  Olandų kalba (Lietuvių)  Nederlandsk (Dansk)  Nizozemština (Česky)  Felemenkçe (Türkçe)  Холандски језик (Српски / Srpski)  Hollandi keel (Eesti)  Holandčina (Slovenčina)  Holland nyelv (Magyar)  Nizozemski jezik (Hrvatski)  ภาษาดัตช์ (ไทย)  Nizozemščina (Slovenščina)  Nīderlandiešu valoda (Latviešu)  Ολλανδική γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Hà Lan (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com