Језик - Хебрејски језик

Језик  >  Хебрејски језик

Хебрејски језик

Хебрејски језик ( [-{ivrit}- — иврит]) је семитски језик афро-азијатске породице језика којим говори 9 милиона људи широм света, углавном у Израелу, деловима палестинских територија, САД и у јеврејским заједницама широм света.

Корен потиче од библијско хебрејског језика, који је кориштен при писању Старог завета пре 3300 година. Јевреји су за њега користили израз -{לשון הקודש [Lashon ha-Qodesh]}- = „Свети језик“, јер су њиме писане свете књиге. Историјски, Он се сматрао језиком Израелита и њихових претходника, мада се језик се није називао хебрејским у Танаху. Најранији примери написани у палео-хебрејском датирају из 10. века п. н. е. Хебрејски припада западно семитској грани афроазијске језичке фамилије. Хебрејски је једини преостали живи ханански језик, и једини истински успешан пример оживљеног мртвог језика.

Већина лингвиста се слаже да је библијски хебрејски почео нестајати пошто је вавилонски краљ уништио Јерусалим 607. п. н. е. године (прво уништење Јерусалима), а наслеђивао га је мишнајски хебрејски, локалне верзије арамејског језика и у мањој мери грчки су већ биле у употеби као међународни језици, посебно међу елитама и имигрантима.

Сматра се да је око 200. године, када се јеврејско становништво Јудеје под римском владавином почело смањивати, хебрејски у потпуности ишчезао из свакодневног говора, али је остао у употреби као писани језик кроз векове. Њиме су писани не само верски, него и световни текстови као што су писма, пословни уговори, научни и филозофски списи, поезија итд.

Хебрејски је поновно ушао у свакодневни говор крајем 19. и почетком 20. века као модерни хебрејски језик, који је наследио средњовековни хебрејски. То је била последица настојања да се Јевреји прикажу као модерна нација, што није било лако постићи уз цели низ језика – арапски, јудезмо (ладино), јидиш, руски и друге језике којима су се користиле различите јеврејске заједнице у свету.

Модерни хебрејски је године 1921. постао службени језик у британском мандату Палестине, а након тога и службени језик државе Израел. Јеврејско име за језик је иврит (хебр. עברית [-{ivrit}-]). Модерни хебрејски је један од два званична језика државе Израел (други је модерни стандардни арапски), док се премодерни хебрејски користи за молитве или студирање у јеврејским заједницама широм света у данашње време. Древни хебрејски је исто тако литургијски језик Самарићана, док су модерни хебрејски или арапски језик њихови говорни језици. Као страни језик, њега углавном студирају Јевреји и студенти јудаизма и Израела, као и археолози и лингвисти који се специјализују у Средњем истоку и његовим цивилизацијама, и теолози у хришћанским семеништима.

Тора (првих пет књига), и већина остатка хебрејске библије, је написана у библијском хебрејском, са знатним делом његове садашње форме специфично у дијалекту за који научници сматрају да је цветао око 6. века п. н. е., око времена вавилонског ропства. Из тог разлога, Јевреји називају хебрејски -{Leshon Hakodesh}- (לשון הקדש) = „светим језиком“, од древних времена.

У Србији, почев од школске 2006/07, на наставно-научном одељењу у Панчеву Интернационалног универзитета у Новом Пазару постоје студије хебрејског језика и књижевности, а од 2008. године постоји и Институт за хебрејски језик и књижевност.

Модерна реч хебрејски је је изведена из речи -{Ivri}- (множина -{Ivrim}-), једног од неколико имена за Израелите (Јевреје или Самарићане). Она се традиционално сматра придевом базираном на имену Абрахамовог претка, Ебера (-{Ever}- עבר у хебрејском), поменутог у . Могуће је да је ово име базирано на корену -{ʕ-b-r}- (עבר) са значењем „пријећи преко”. Интерпретације термина -{ʕibrim}- га повезују са овом глаголом; прећи преко и омилитички или људи који прелазе преко реке Еуфрата.

У Библији, хебрејски језик се назива ' (יהודית) пошто је Јудеја била једино преживело краљевство у време навода (касни 8. век п. н. е. (Ис 36, 2 краља 18)). У он се назива „језиком Ханана” (שפת כנען).

Земља (геополитика)

Израел

Израел је прогласио своју независност 14. маја 1948. године. Само дан касније био је нападнут од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима, окупиравши притом неколико територија, укључујући Западну обалу, Синајско полуострво, појас Газе и Голанску висораван. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела, а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи од чега су 5.818.200 Јевреји. Арапско становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су Друзи, Адигејци и Самарићани. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.

Језик

Hebrew language (English)  Lingua ebraica (Italiano)  Hebreeuws (Nederlands)  Hébreu (Français)  Hebräische Sprache (Deutsch)  Língua hebraica (Português)  Иврит (Русский)  Idioma hebreo (Español)  Język hebrajski (Polski)  希伯来语 (中文)  Hebreiska (Svenska)  Limba ebraică (Română)  ヘブライ語 (日本語)  Іврит (Українська)  Иврит (Български)  히브리어 (한국어)  Heprea (Suomi)  Bahasa Ibrani (Bahasa Indonesia)  Hebrajų kalba (Lietuvių)  Hebraisk (Dansk)  Hebrejština (Česky)  İbranice (Türkçe)  Хебрејски језик (Српски / Srpski)  Heebrea keel (Eesti)  Hebrejčina (Slovenčina)  Héber nyelv (Magyar)  Hebrejski jezik (Hrvatski)  ภาษาฮีบรู (ไทย)  Hebrejščina (Slovenščina)  Ivrits (Latviešu)  Εβραϊκή γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Hebrew (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com