Авганистан
Авганистан, службени назив Исламска Република Авганистан, је држава у југозападној Азији. Земља нема излаз на море, а дужина копнене границе износи 5.529 -{km}-. На западу се граничи са Ираном (936 -{km}-), на северу са Туркменистаном (744 -{km}-), Узбекистаном (137 -{km}-) и Таџикистаном (1.206 -{km}-), на североистоку са Кином (76 -{km}-), а на истоку и југу са Пакистаном (2.430 -{km}-). Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији. Чланица је Уједињених нација од 1946.
Авганистан је древно жариште Пута свиле и људских миграција. Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из средњег палеолитског периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и 2000. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током векова је био дом разних народа., и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство, Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.
Туркменистан
Туркменистан (туркменски: -{Türkmenistan}-, -{Түркменистан}-), позната и као Туркменија, је држава у централној Азији. Граничи се са Авганистаном, Ираном, Казахастаном, Узбекистаном и излази на Каспијско море.
Александар Велики је освојио територију у 4. веку пре нове ере, на свом путу ка Индији. Након 150 година, Персијско царство је поставило своју престоницу у Ниси, области која се налази у предграђима данашњег Ашхабада. У 7. веку нове ере, Арапи су освојили регион, и са собом донели ислам и блискоисточну културу. Отприлике у ово доба је успостављен чувени Пут свиле као главна трговачка рута између Азије и Европе.
Киргистан
Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.
Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).