Шведски језик

Шведски језик
Шведски језик (шведски:, svenska språket) је језик којим говори приближно 9 милиона људи. Као посебан језик јавља се у VIII веку. Спада у групу германских језика, односно у подгрупу северногерманских језика. Званичан језик је у Шведској, Финској и у Европској унији. Шведски језик је најблискији данском и норвешком језику. Говорници ових језика се лако међусобно разумеју.

Шведски је језик са високим степеном стандардизације. Стандардни шведски се темељи на језику који се говори у главном граду Стокхолму.

Шведски језик има два рода (заједнички и неутрални, шведски uter и neuter) и два падежа (номинатив и генитив). Постоји 5 типова деклинација. Карактеристична је употреба мелодијског акцента који је нестао из већине индоевропских језика. Правила писања у шведском одговарају некадашњем изговору речи, тако да постоји јаз између писане и изговорене речи.

Најјачи страни утицаји на шведски језик су дошли из нисконемачког језика, француског и енглеског.

Земља (геополитика)
  • Оландска Острва
    Оландска Острва је фински архипелаг између Балтичког мора и Ботнијског залива. Острва чине аутономну и демилитаризовану провинцију у Финској са већински шведским становништвом. Оландска острва састоје се од Главнога острва, са 90% становништва, и источнога архипелага са око 6.500 острва на улазу у Ботнијски залив.

    Русија је након победе у Финском рату 1809. добила Финску и Оландска острва, која су пре тога припадала Шведској. Острва су постала део полуаутономног Финског војводства под суверенитетом царске Русије. Приликом склапања мировнога споразума са Русијом 1809. Швеђани нису успели да издејствују да острва остану демилитаризована тј, да буду без утврђена. То није било битно само Швеђанима, већ је и Уједињено Краљевство било забринуто да ће руско војно присуство на острвима угрозити њихове трговачке интересе у том подручју.