Arabic language
Земља (геополитика)
-
Џибути
У античко доба, територија Џибутија заједно са Сомалијом била је део Пунта. У близини лучког града Зеиле, који се сада налази у Сомалији, било је седиште средновековног Адалског и Ифатског султаната. Крајем 19. века, основан је Француски Сомалиланд, колонија настала договором између владајућих Сомалаца, Афарских султана и Француза. Године 1967, територија је преименована у Француску територију Афара и Исаса. Десет година касније, становници Џибутија су гласали за независност. Референдум је службено означио оснивање Републике Џибути, државе назване према њеном истоименом главном граду. Као суверена држава постала је чланица Уједињених нација исте године, 20. септембра 1977. Почетком деведесетих година 20. века избиле су тензије око владиног представљања што је довеле до оружаног сукоба који је завршен споразумом о подели власти 2000. године између владајуће странке и опозиције. -
Еритреја
Након престанка совјетске војне помоћи Етиопији, еритрејски герилци успели су да почетком деведесетих победе етиопске снаге и извојују независност. Млада држава је била додатно оптерећена двогодишњим ратом са Етиопијом око граничне црте који је избио 1998. године. Обећана демократизација земље није спроведена и Еритреја је још увек једнопартијска држава којом влада Народни фронт за демократију и правду (ПФДЈ), наследник ослободилачког покрета ЕПЛФ, и његов вођа Исаијас Афеверки. Сви јавни медији су у државном власништву. -
Западна Сахара
Западна Сахара ( [-{aṣ-Ṣaḥrā’ al-Gharbīyah}-], берб. -{Taneẓroft Tutrimt}-, шпан. и ) је посебна несуверена територија на северозападу Африке. Територија је предмет спора између суверене државе Мароко и војно-политичке организације Полисарио, која је на подручју територије прогласила независну државу: Сахарска Арапска Демократска Република (САДР), а која ужива признање одређеног броја земаља. -
Комори
Са површином од 1660 km², изузев спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама. -
Мауританија
Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауритански тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританског друштва. -
Сомалија
Сомалија је насељена још од Палеолита. Најстарији пећински цртежи постоје јос од 9000 година п. н. е. и пронађени су у северном делу земље. Најпознатији је Ла Гаал културни комплекс у коме се налазе неки од најстаријих пећинских цртежа у Африци. -
Тунис
Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства. -
Уганда
На територију данашње Уганде арапски трговци робљем и европски колонизатори су дошли релативно касно, тек у 19. веку. Британија је над Угандом успоставила протекторат године 1894. Након стицања независности младу државу је мучила политичка нестабилност, поготово након државног удара кога је 1966. године извео председник Милтон Оботе. Пет година касније њега је свргнуо Иди Амин, чија је владавина остала запамћена по геноциду, економској пропасти и катастрофалном рату против Танзаније чије су снаге на власт вратиле Оботеа. Али и Оботеов режим је изазвао грађански рат који је коначно завршен године 1986. победом снага на челу са Јоверијем Мусевенијем. Под Мусевенијем, који и дан-данас влада Угандом, та афричка земља је коначно стекла довољно политичке стабилности да се окрене економском развоју, а 1990-им и одређеним политичким реформама. Због тога се Уганда, поготово у поређењу са већином својих суседа, држала успешном државом. Но, њен развој је битно успорила катастрофална епидемија СИДА-е, а нешто касније и упетљаност у грађански рат у суседном Конгу. -
Уједињена Арапска Република
Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер. -
Чад
Прва позната цивилизација у овом подручју била је Сао цивилизација, коју је наследило Царство Канема. Снага овог царства произлазила је из контроле сахарских трговачких путева. У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Француска колонија. 1921. године Чад је прикључен колонији Француска Екваторијална Африка. После Другог светског рата Чад је добио статус француске прекоморске територије, а независност 1960. године. -
Јемен
На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство, трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства. Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима. Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године. -
Јордан
Јордан је релативно мала, полусушна земља, готово без излаза на море, с површином од 89.342 km2 и популацијом која броји 10 милиона, што је чини 11. арапском земљом по броју становника. Сунитски ислам, који исповеда око 95% становништва, доминантна је религија и коегзистира са аутохтоном хришћанском мањином. Јордан је више пута називан „оазом стабилности” у турбулентном региону. Он је углавном непогођен насиљем које је захватило регион након Арапског прољећа 2010. Већ од 1948. године Јордан је прихватио избеглице из више суседних земаља у сукобу. Према попису из 2015. године, у Јордану је процењено 2,1 милион палестинских и 1,4 милиона сиријских избеглица. Краљевство је такође уточиште хиљадама ирачких хришћана који су избегли од прогона Исламске државе. Иако Јордан наставља да прима избеглице, недавни велики прилив из Сирије значајно је оптеретио националне ресурсе и инфраструктуру. -
Бахреин
-
Катар
Катаром као наследном монархијом влада династија Тани откако је Мухамед ибн Тани потписао уговор са Британцима 1868. којим је признат његов посебан статус. Након владавине Османског царства, Катар је постао британски протекторат почетком 20. века до стицања независности 1971. године. Актуелни емир је Тамим ибн Хамад ел Тани, који има скоро сву извршну и законодавну власт према Уставу Катара, уз контролу правосуђа. Он именује председника владе, као и саму владу. Саветодавна скупштина може блокирати законодавство и има ограничену могућност да разреши министре. -
Кувајт
Прво помињање Кувајта под истим именом датира још из XVI века када је неколико кланова (бедуина) из племена Ал Аниза мигрирало на северни део обала Персијског Залива из централне Арабије, града Нађд, у којем је владала несташица хране. Бедуини су се населили на просторима данашњег Катара. Након пола века боравка, бедуини су се опет селили и овог пута су се на стално населили на полуострву Де Чадер, где су саградили малу тврђаву или како су они изговарали кут. -
Либан
Назив Либан потиче из арамејске речи лабан, што значи бело, као референца на планину Либан која је увек прекривена снегом. -
Месопотамија
Месопотамија, понекад називана Међуречје (грчки -{Μεσοποταμία [Mesopotamía]}-, превод од староперсијског -{Miyanrudan}- — „Земља између две реке“; или арамејског назива -{Beth-Nahrin}- — „Кућа двеју река“), подручје је југозападне Азије. -
Оман
Од 17. века, Омански султанат је био царство, која се борила са Португалским и Британским царством за утицај у Персијском заливу и Индијском океану. На свом врхунцу у 19. веку, утицај или контрола Омана проширио се преко Ормушког мореуза до данашњег Ирана и Пакистана, и све до Занзибара на југу. Када је његова моћ опала у 20. веку, султанат је дошао под утицај Уједињеног Краљевства. Више од 300 година, односи између две империје били су засновани на обостраној користи. Велика Британија је препознала географску важност Омана као трговачког чворишта које је обезбедило њихове трговачке путеве у Персијском заливу и Индијском океану и заштитило њихово царство на индијском потконтиненту. Историјски гледано, Маскат је био главна трговачка лука у региону Персијског залива. -
Палестина
* Палестина (регион), историјска и географска област Блиског истока -
Уједињени Арапски Емирати
Ова суверена апсолутна монархија је федерација од седам емирата која обухвата Абу Даби који служи као главни град, Аџман, Дубај, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ел Кајвејн. Њихове границе имају бројне енклаве унутар различитих емирата. Сваким емиратом управља владар; заједно формирају Савезно врховно веће. Један од владара служи као председник Уједињених Арапских Емирата. У 2013. години становништво УАЕ износило је 9,2 милиона, од чега 1,4 милиона држављана Емирата и 7,8 милиона емиграната. Процењено становништво УАЕ у 2020. години било је 9,89 милиона.