Португалски језик

Португалски језик
Португалски језик (- или -{português}-) је иберијски романски језик. Службени је језик у Португалији, Бразилу, Анголи, Мозамбику, Гвинеји Бисао, Зеленортским Острвима, Сао Томе и Принципе, Источном Тимору и Макау. Осим тога говори се у Португалској Индији: Гоа, Даман и Дију у данашњој Индији, и у португалској дијаспори.

Са преко 200 милиона изворних говорника, португалски је шести на листи језика по броју говорника на свету и други најраспрострањенији романски језик, иза шпанског.

Португалски језик се проширио светом у 15. веку и 16 веку у доба када је Португал стварао прву и најдуговечнију европску колонијалну и трговинску империју која се протезала од Бразила у Јужној Америци, до Кине и Јапана. Као резултат те експанзије португалски је данас званични језик у осам земаља. Постоји још око двадесет креолских језика који су се развили из португалског. Португалски је значајан мањински језик у Андори, Луксембургу, Намибији, Швајцарској и Јужноафричкој Републици. Значајна дијаспора која говори португалским постоји у градовима широм света, као на пример у Паризу у Француској, Бостону, Њу Џерзију и Мајамију у САД те у Јапану.

Најближи рођак португалског језика је галицијски језик (регионални језик у Шпанији). Португалски језик је по многим особинама веома близак шпанском језику, али у изговору постоје знатне разлике. Португалцима је могуће да, уз вежбу, науче да разумеју шпански и да воде основну конверзацију. За илустрацију, упоредите следеће реченице:

* -{Ela fecha sempre a janela antes de jantar.}- (португалски)

* -{Ela pecha sempre a fiestra antes de cear.}- (галицијски)

* -{Ella cierra siempre la ventana antes de cenar.}- (шпански)

Скоро све употребљене речи се појављују и у друга два језика, али се у њима ређе користе.

* -{Ela encerra sempre a janela antes de cear.}- (португалски са ређе коришћеним речима)

(превод: Она увек затвара прозор пре вечере.)
Земља (геополитика)
  • Гвинеја Бисао
    Гвинеја Бисао, званично Република Гвинеја Бисао , позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке. Површина Гвинеје Бисао је 36.125 -{km}-². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан. По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника. Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао, у ком живи око четвртинa становништва.

    Гвинеја Бисао је некада била део краљевства Кабу, као и део царства Мали. Делови овог краљевства су опстали до 18. века, док су неки други били под влашћу Португалске империје од 16. века. У 19. веку је колонизована као Португалска Гвинеја. Након стицања независности, проглашене 1973. и признате 1974. године, име њеног главног града, Бисао, додато је имену земље како би се спречила забуна са Гвинејом (бивша Француска Гвинеја). Гвинеја Бисао има историју политичке нестабилности од стицања независности, а само је један изабрани председник (Хозе Марио Ваз) успешно одслужио пун петогодишњи мандат. Тренутни председник је Умаро Сисоко Ембало, који је изабран 29. децембра 2019. године.
  • Зеленортска Острва
    Зеленортска Острва, званично Република Зеленортска Острва, у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кабо Верде (краће Кабо Верде (порт. -{Cabo Verde}-) ), позната и као Зеленортска Република, је мала острвска држава смештена на архипелагу у северном делу Атлантског океана у региону западне Африке. Португалци су ненасељена острва пронашли и колонизовали у 15. веку, када су острва постала главни центар трговине робовима.

    Португалски назив -{"Cabo Verde"}- је име за Зелени рт који се данас налази у Сенегалу, најзападнијој тачки Африке.
  • Мозамбик
    Мозамбик, званично Република Мозамбик суверена је унитарна полупредседничка уставна република смештена у југоисточном делу афричког континента. Са површином од 801.590 km² 35. је држава по величини територије у свету, односно 15. највећа држава у Африци. Граничи се са Танзанијом, Малавијем, Замбијом, Зимбабвеом, Јужноафричком Републиком и Есватинијем на северу, западу и југу, док на истоку излази на обале Индијског океана, односно његовог дела Мозамбичког канала који га раздваја од Мадагаскара.

    Земља се простире између реке Рувуме на северу и вулканског масива Лебомбо на југу. Централним делом протиче река Замбези чија долина представља географско средиште земље, а која се у Индијски океан улива пространом делтом површине прко 8.000 km². Северни део земље је знатно виши и ту се налазе бројна ниска побрђа, док је на југу пространа равница. Северни део обале је нешто виши и каменитији, док је остатак доста нижи и песковит, а уз обалу се налазе бројни корални гребени. Мозамбик се налази у зони тропске климе са јасно издвојеним влажним и сушним периодом године. Уз обалу пролази крак топле Мозамбичке струје која носи воде из екваторијалног подручја ка југу., а због чијег утицаја је релативна влажност ваздуха изразито висока током целе године (и преко 75%).
  • Сао Томе и Принсипе
    Сао Томе и Принсипе, званично Демократска Република Сао Томе и Принсипе , мала је држава, која се састоји од два острва (Сао Томе и Принсипе) у Гвинејском заливу у централној Африци. Острва су удаљена 140 -{км}- једно од другог, и налазе се око 250 км од северозападне обале Габона. Сао Томе се налази готово тачно на екватору. Име је добило по Светом Томи, на чији дан су Португалци открили ово острво.

  • Макао
    Макао, званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: -{中華人民共和國澳門特別行政區}- , ; португалски: -{Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China}- ), административни део Португалије до 1999. године, Макао је најстарија европска колонија у Кини, још од шеснаестог века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.

    Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову „Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.
  • Џерзи
    Џерзи (,, нор. -{Jèrri}-) је аутономни крунски посед (-{crown dependency}-) британског суверена у Ламаншу између обале Француске и Енглеске. Налази се око 20 километара од обале полуострва Котентин у Нормандији, и 160 километара од Велике Британије. Заједно са Гернзијем сачињавава Каналска острва. У његовом саставу налазе се и мања острва: Екрехоз • Ла Мот • Минкизи • Пјер де Лек • Дируји.

    Џерзи има површину од 118,2 км² и око 99.500 становника (податак из 2011).
  • Гибралтар
    Гибралтар је прекоморска територија Уједињеног Краљевства на Пиринејском полуострву, у Гибралтарском пролазу који спаја Атлантски океан и Средоземно море. Он има површину од 2,6 sqmi, а на северу се граничи са Шпанијом. Пределом доминира Гибралтарска стена у чијем подножју је густо насељено градско подручје, где живи више од 32.000 људи, првенствено Гибралтарци.

    Заступнички дом (House of Assembly) је заступничко тело (парламент) с 15 заступника, а бира се општим изборима отприлике сваке четири године. Гибралтар има само једну изборну јединицу. Гувернер најчешће именује вођу најјаче странке за премијера.
  • Бермуди
    Бермуди су прекоморска територија Уједињеног Краљевства у северном Атлантском океану, која се налази око 975 -{km}- од обале САДа. Територија се састоји од око 138 острва, укупне површине 58.8 -{km²}-. На највећем острву се налази и главни град Хамилтон (Hamilton). Бермуди су напредна привреда, са јаким финансијским сектором и развијеним туризмом.

    Бермуда има суптропску климу, са благим зимама и топлим летима. Склона ураганима, његова клима такође показује океанске карактеристике сличне другим обалним областима на северној хемисфери, са топлим, влажним ваздухом из океана који обезбеђује релативно високу влажност и стабилизацију температуре.
  • Источни Тимор
    Источни Тимор (тет. -{Timór Lorosa'e}-; ), или званично Демократска Република Источни Тимор (тет. -{Repúblika Demokrátika Timór Lorosa'e}-; ) је острвска држава у југоисточној Азији. Обухвата источни део острва Тимор у Малајском архипелагу, два мања суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, која је индонежанском територијом одвојена од матице. Граничи се са Индонезијом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустралије, Источни Тимор одваја Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 -{km²}-, од чега Источном Тимору припада 14.874 -{km²}-.

    Клима на острву је тропска, врућа и влажна, са сушним и кишним периодом године.