Источнокарипски долар

Источнокарипски долар
$
Источнокарипски долар (-{ISO 4217}-: -{XCD}-) је валута која се користи у 6 источнокарипских држава и 2 територије: Ангвила, Антигва и Барбуда, Доминика, Гренада, Монтсерат, Свети Винсент и Гренадини, Свети Кристофер и Невис и Света Луција. Дели се на 100 центи.

У употреби је од 1965. када је заменио дотадашњи долар Британске Западне Индије. Од 1976. курс -{XCD}- везан је за курс америчког долара у односу 2,7 -{XCD}- = 1 -{USD}-.

Источнокарипска централна банка издаје кованице у апоенима од: 1, 2, 5, 10, 25 центи и 1 долар, и новчанице у апоенима од: 5, 10, 20, 50 и 100 долара.

* Источнокарипска централна банка

Земља (геополитика)
  • Ангвила
    Ангвила (раније Ангиља) (, IPA: ) је најсеверније острво у архипелагу Ливардска острва у Малим Антилима. То је британска прекоморска територија са краљем Чарлсом III као шефом државе, кога представља гувернер. Локално изабрани главни министар острва служи као шеф владе. Комитет Уједињених нација за деколонизацију наводи Ангвилу као једну од 16 несамоуправних територија на свету од 1945. године.

    Име Ангвила потиче од италијанског anguilla, што значи „јегуља“ (заузврат од латинског anguilla, умањеница од anguis, змија) у односу на облик острва. Већина извора говори да је име дао Кристифер Колумбо. Из сличних разлога било је познато и као Змија или Змијско острво.
  • Антигва и Барбуда
    Окрузи Антигве и Барбуде Антигва и Барбуда острвска је држава која се налази у Средњој Америци, на Малим Антилима. Смештена је у источном делу Карипског мора на граници са Атлантским океаном. Она се састоји од ва главна острва, Антигве и Барбуда, и бројних мањих острва (укључујући Грејт Бирд, Грин, Гвајану, Лонг, Мејдн и Јорк острва и даље јужно, острво Редонда). Стално становништво броји око 81.800 (према попису из 2011. године), а престоница и највећа лука и град је Сент Џонс на Антигви. Лежећи близу један другог (главни аеродром Барбуда је мање од 0,5° латитуде, или 30 наутичких миља, северно од главног аеродрома Антигве). Антигва и Барбуда су у средишту Острва заветрине, део су Малих Антила, на око 17°N од екватора.

    Острво Антигва је истражио Кристифор Колумбо 1493. године и назвао га је Санта Марија ла Антигва. Антигву је колонизовала Британија 1632. године ; острво Барбуда је први пут колонизовано 1678. године. Антигва и Барбуда су припојени Западноиндијској федерацији 1958. године. Са распадом федерације, ова острва су постала једна од држава Западноиндијске асоцијације 1967. године. Томе је следила самоуправа у области унутрашњих послова. Независност од Уједињеног Краљевства остварена 1. новембра 1981.
  • Гренада
    Гренада острвска је држава у Средњој Америци. Налази се на југоистоку Карипског мора северно од Тринидада и Тобага и јужно од Светог Винсента и Гренадина.

    Гренада је најјужније острво у ланцу Виндвордских острва. Под њену управу спадају и јужна Гренадинска острва. Главна острва су настала од остатака угашених вулкана и вреди их видети због привлачног шумског крајолика. Током сушне сезоне, клима је веома пријатна, дани су топли, а ноћи хладне. Међутим, кад наступи кишно доба године, врућина је неподношљива и дању и ноћу.
  • Доминика
    Доминика, или званично Комонвелт Доминика , мала је острвска држава у Карипском мору.

    Престоница, Розо, је лоцирана на северној страни острва. Оно је део Острва приветрине у архипелагу Мали Антили у Карипском мору. Острво се налази у близини Гваделупа на северозападу и Мартиника на југу-југоистоку. Оно има површину од 750 km², а његова највиша тачка је Морн Дијаблотинс, са 1.447 m надморске висине. Према попису из 2011. имало је 71.293 становника. Комонвелт Доминика је једна од малобројних република на Карибима.
  • Монтсерат
    Некадашњи главни град Плимут и ерупција вулкана Суфрије усликана 12. јула 1997.

  • Света Луција
    Света Луција (по систему Сент Луша;, IPA:), понегде названа и Санта Луција, малена је острвска држава у Карибима, у централној Америци. Смештена је на самој граници између Карипског мора и Атлантског океана између Сент Винсента на североистоку, Барбадоса на северозападу и Мартиника на југу. Обухвата територију површине 617 km² са 165.595 становника, према подацима пописа из 2010. године.

    Французи су били први Европљани који су се населили на острву. Потписали су уговор са матичним острвским Карибима 1660. године. Енглеска је преузела контролу над острвом од 1663. до 1667. У наредним годинама ратовало је са Француском четрнаест пута, а владавина острва се често мењала (владало се седам пута сваки од Француза и Британаца). 1814. године Британци су преузели коначну контролу над острвом. Пошто се тако често мењала између британске и француске контроле, Света Луција је била позната и као „Хелена из Западне Индије“ по грчком митолошком лику, Хелена од Троје.
  • Сент Винсент и Гренадини
    Сент Винсент и Гренадини, познати и као Свети Винсент и Гренадини, мала су острвска држава у југоисточном делу Карипског мора, припада Западним Антилима, у централној Америци. Састоји се од острва Сент Винсент и групе Гренадинских острва (Бекија, Кануан, Мајре, Мустик и Јунион).

    Главни град је Кингстаун (28.000 становника). Површина је 389 -{км}-² и има 109.991 становника, према подацима пописа из 2011. године, што значи да је густина насељености 283 стан/км². Становништво се састоји од претежно црнаца, и мањим делом белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани).
  • Сент Китс и Невис
    Сент Китс и Невис, званично Федерација Сент Китс и Невис , позната и као Свети Кристофер и Невис односно Федерација Свети Кристофер и Невис , мала је острвска држава која се налази у Карибима, у централној Америци. То је најмања држава на западној хемисфери. Припада групи Малих Антила. Налази се западно од Антигве и Барбуде и југоисточно од Холандских Антила. Чине је два острва, Сент Китс (или Свети Кристофер) и Невис, федерација је независна чланица Комонвелта нација од 1983. године. Престоница федерације је главна лука острва Сент Китс, Бастер.

    Фадриком де Толедом, 1. маркизом од Виљенуева де Валдуез