Валута - Сребро

Валута  >  Сребро

Сребро

Сребро (-{Ag}-, — сребро) хемијски је елемент са симболом -{Ag}- и атомским бројем 47. Убраја се у прелазне метале, у периодном систему елемената налази се у 5. периоди и првој споредној групи (група 11) односно групи бакра. Сребро је један од племенитих метала, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.

Сребро има неколико својих минерала, као што су аргентит -{(Ag 2 S)}-, бромаргентит -{(AgBr)}- или караргентит -{(AgCl)}-; углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.

Људи су почели да обрађују сребро од 5. миленијума п.н.е. Постоје бројни докази да су га употребљавали Асирци, Готи, антички Грци и Римљани, стари Египћани и Германи. У неким периодима било је више вредно од злата. Сребро се начешће добијало из рудника, попут Лауриона, око 50 км јужно од Атине. Код старих Египћана, сребро је било познато као месечев метал.

У средњем веку и раном новом веку у Централној Европи откривена су значајна налазишта руде сребра у Немачкој (на планини Харз, у округу Валдек-Франкенберг код Годелшеима и Дорфитера, на Донерсбергу, у Тирингенској шуми, Саксонији, јужном Шварцвалду), Чешкој (Кутна Хора) и Словачкој. Осим тих места, велике залихе руде сребра пронађене су код Конгсберга у Норвешкој. Највећи произвођач сребра у средњем веку био је градић Швац у данашњој Аустрији. Из околине тог града добијало се готово 80% тадашње европске производње овог метала. Након што су Шпанци открили Нови свет, преузели су примат на тржишту сребра, довозећи енормне количине сребра из Латинске Америке. У 16. веку и Јапан је био је један од већих извозника сребра. Због повећане понуде сребра у Европи, нагло је пала његова тржишна цена. Од 1870. године као стандард вредности валута све више се постављало злато (златни стандард), јер је сребро све више губило своју економску вредност. Однос од око 1:14 након неког времена пао је на 1:100, да би касније нешто порастао. У фебруару 2012. однос цена злата и сребра износио је око 1:51. Данас је понуда сребра доста зависна од потрошње и количине производње многих других метала.

Средином 19. века развијена је метода производње нерђајућег челика, којим је због своје ниске цене и лакоће употребе након Првог светског рата потиснуто сребро из многих индустријских грана, као што су кухињско посуђе, прибор за јело, кућни апарати и слично. Насупрот томе, употреба сребра је порасла током целог 20. века у области фотографије и фотохемије, које су користиле соли сребра, али је током 1990-их и та грана значајно опала због преласка на дигиталну фотографију.

Сребро се и даље значајно користи у области електрике и електротехнике, као и контроле микроорганизама. Сматра се да ће и у блиској будућности употреба сребра у -{RFID}- чиповима значајно расти, јер се антене за емитовање ових чипова израђују од сребра. Такође од сребра се данас израђују горње површине соларних ћелија. Тиме се још увек повећава потражња за сребром у свету.

Најзначајнија налазишта сребра налазе се у Северној Америци (Мексико, Сједињене Америчке Државе и Канада) и Јужној Америци (Перу и Боливија). Са око 30% укупне свјетске производње 2009. године Перу је био највећи појединачни произвођач сребра. По званичним подацима, Перу је током 2009. године произвео 5,7 милиона унци сребра, што је пораст од 1,4% у односу на претходну годину. У 2011. години Мексико је био највећи произвођач на свету са око 4.500 т сребра, док је Кина у 2009. години повећала производњу за 3,57% у односу на 2008. годину.

Од почетка 20. века до краја Другог светског рата светска годишња производња сребра је била варијабилна, али је остала прилично константна. Након Другог светског рата до данас светска производња се више него удвостручила.

* полибасит (-{(Cu, Ag) 16 Sb 2 S 11 }-) је моноклинске структуре,

* аргентиту (-{Ag 2 S}-) је моноклинске структуре,

Језик

Silver (English)  Argento (Italiano)  Zilver (Nederlands)  Argent (Français)  Silber (Deutsch)  Prata (Português)  Серебро (Русский)  Plata (Español)  Srebro (Polski)   (中文)  Silver (Svenska)  Argint (Română)   (日本語)  Срібло (Українська)  Сребро (Български)   (한국어)  Hopea (Suomi)  Perak (Bahasa Indonesia)  Sidabras (Lietuvių)  Sølv (Dansk)  Stříbro (Česky)  Gümüş (Türkçe)  Сребро (Српски / Srpski)  Hõbe (Eesti)  Striebro (Slovenčina)  Ezüst (Magyar)  Srebro (Hrvatski)  เงิน (ไทย)  Srebro (Slovenščina)  Sudrabs (Latviešu)  Άργυρος (Ελληνικά)  Bạc (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com